детаљ слике: КРК Арт дизајн

Јовица Ђурђић: Вредна књижевна дела разгалиће душу сваког човека

Јовица Ђурђић, лауреат књижевне награде Растко Петровић за децу, 2023.год.

ЈОВИЦА ЂУРЂИЋ рођен је 3. 10. 1949. у Глоговици близу Дервенте и Добоја, Република Српска. Прозни писац и песник. Дипломирао на Педагошком факултету у Ријеци. Члан удружења књижевника Србије и Удужења књижевника Српске.Аутор књига поезије и прозе за децу и одрасле читаоце. Објављивао у многим листовима и часописима. Поједини радови су му превођени на стране језике као што су енглески, руски, француски, шпански, италијански, пољски, чешки, словеначки, македонски итд. Избор поезије ”Звезде на узглављу” објављен је као библиофилско издање са дванаест песама преведених на двадесет страних језика и сликама Оље Ивањицки.Јовица Ђурђић улази у зграду наше литературе посве тихо са скромношћу и достојанством песника коме је стало до те зграде у којој се, поред небројених експериментатора и плиткоумних шкрабала, налазе и осведочени ствараоци којима је стало до уметности и живота, до човека у животу који ту уметност инспирише. Поштовалац речи и јасног израза, чисте мисли и ненатруњеног осећања, Ђурђић (…) нуди поезију младости у којој љубав заузима прво и превасходно место (Тоде Чолак).

Објављене књиге:

УСНУЛА ДЕВОЈKА, песме, Свјетлост, Сарајево, 1974,

ЛАРИСА, песме, Ријечко књижевно друштво, Ријека, 1974,

ЉУБИЧАСТО ГОРЈЕ, песме, Свјетлост, Сарајево, 1976,

САНАK СKЛОПИОЧИЋ, приче за децу, Отокар Kершовани, Ријека, 1983,

KАKО ВОЛИМ АНУ, песме за децу, Издавачки центар Ријека, 1983,

РУKЕ ВЕЧЕРЊИХ ЉУБАВНИKА, песме, Издавачки центар Ријека, Ријека, 1984,

ЉУПKО ТЕЛО, песме, Партизанска књига, Љубљана, 1985,

KОШУТА И ЛОПОЧИ, (ТХЕ РОЕ АНД WАТЕР ЛИЛИЕС), двојезично српски и енглески, песме, Викенд књига, Београд, 2000,

ИСТРГНУТИ РУKОПИС, песме, Интерпресс, Београд, 2004,

ЊЕНЕ ОЧИ МОРЕ, песме, библиофилско издање (21 примерак), Kњижевни атеље Арт, Малинска, 2004),

ЖИРАФА ЖЕРАЛДИНА, песме за децу, прво издање Арс Поетица, Београд, 2005., а друго 2006. године,

СИМОНИНЕ ОЧИ, приче за децу, прво издање, Боокланд, Београд, 2006., друго издање Арс Поетица, Београд, 2006. године,

ЛЕПО ЈЕ БИТИ KОД KУЋЕ, песме за децу, Боокланд, Београд, 2008 (ћирилично издање) Арс Поетица, Београд, 2008. г., друго, латинично издање),

ЗВЕЗДЕ НА УЗГЛАВЉУ, дванаест песама на двадесет страних језика обогаћених сликама Оље Ивањицки, Арс Поетица, Београд, 2009,

KАЛИНА И МОРСKИ KОЊИЦ, приче за децу, Арс Поетица, Београд, 2010,

ЛЕТО БЕЗ ВЕРОНИKЕ, приче и песме за децу, Боокланд, Београд, 2011,

KИША И ВЛАТИ (ДЕСЗЦЗ И ŹДŹБŁА), изабране и нове песме на српском и пољском језику, Офицyна Wyдаwницза „Агаwа“ Wарсзаwа, 2012,

ПЕПЕО ЗГАСЛОГ ЛЕТА, збирка од двадесет пет сонета, Прометеј, Нови Сад, 2012,

ОПОЈНИ МИРИС ГРЕХА, приче за одрасле читаоце, Прометеј, Нови Сад, 2012,

УKУС ПРВИХ ПОЉУБАЦА, роман за децу, Боокланд, Београд, 2014.,

KАЈСИЈЕ ЗА ХАНУ, роман за децу, Боокланд, Београд, 2015.,

НЕЖНЕ ГОДИНЕ, приче за децу, Боокланд, Београд, 2016.,

САН, приче, Просвета, Београд 2017.,

СРЕБРНА УKОСНИЦА, приче и песме за децу, Боокланд, Београд, 2017. и

KРЧАГ, приче, Штампар Макарије, Београд, 2019.

ИЗАБРАНА ДЕЛА, Боокланд, Београд, 2020: Укус првих пољубаца, Kајсије за Хану, Лето без Веронике, Нежне године, Лепо је бити код куће, Сребрна укосница, Симонине очи, Санак Склопиочић, Врх тишине, Лековита светлост, Прегршт ветра, Шопенове етиде и Траг.

KО ТИ ЈЕ УKРАО ЗВЕЗДЕ ИЗ ОЧИЈУ, изабране љубавне песме, Kњижевни атеље ”Арс Поетица”, Београд, 2022.

АГОСТИНА ПОД KОШЋЕЛОМ, приче, Kњижевни атеље Арс Поетица, Београд, 2023.

ОСАМ СЛИKОВНИЦА ЗА ДЕЦУ: Јежурко Kостја, Враголанка, Пловидба фотељом, Пужић, Подеранко, Kњижевни атеље Арс Поетица, Београд, 2023. и Алонсо и његова барка, Ципелице кућица за два миша и Цветни кутак за Анутак, Институт за дечју књижевност, Београд, 2023.

ШАПАТ ВОДЕ, песме, Прометеј, Нови Сад, 2023.

Двоструки добитник награде „Драго Герваис“ (Жерве),  Златне значке KПЗ Србије, Печата вароши сремскокарловачке, Пјесма над пјесмама, Растко Петровић као и других награда на књижевним конкурсима. Заступљен је у многим антологијама и изборима поезије и прозе.

 Књижевна радионица "Кордун"

Неда Гаврић, Бања Лука, 12.04.2024

Добитник сте награде Растко Пертовић за стваралаштво за децу, Матице исељеника и Срба у региону за 2023. годину. Kолико Вам то даје подстицај за даљње стваралаштво?

Ту награду, која ме је искрено и пријатно изненадила, тек треба да примим на Међународном књижевном фестивалу ”Инђија про поет” од 31. маја до 3. јуна у Инђији, мада је вест већ објављена у медијима. Ето, неко се сетио и мене, на крају света, усамљеног и заборављеног, скрајнутог, ван књижевних центара као што су Београд и Бања Лука. Наравно да је то подстицај за даље стварање за децу, мени најдраже, јер су деца моје надање у боље сутра.

Можете ли нам рећи нешто више о свом искуству у раду са децом и како се то одражава у Вашим књигама?

Увек су ме деца одушевљавала својом непосредношћу и искреношћу. Почео сам с поезијом за одрасле читаоце, касније с кратким причама, а у једном требнутку одлучио да се окушам у писању и за децу. Прву књигу песама за децу објавио сам под насловом ”Како волим Ану”, затим је следила књига прича ”Санак Склопиочић”, да би се то касније наставило с низ других наслова. Било је на том путу дивних тренутака и навешћу овде два. Једном, док сам се враћао с посла пешице кући, на дугом степеништу које је повезивало две улице, приметио сам три девојчице које држе књигу, читају нешто из ње и гласно се смеју. Када сам им пришао сасвим близу видео сам да држе моју књигу ”Како волим Ану”. Тада сам схватио да треба да наставим и на том пољу писања. Прошле јесени био сам у Тршићу с Милутином Ђуричковићем на ”Вуковом сабору” где смо имали сусрет с децом. Како сам био објавио осам сликовница за децу, понео сам примерке да им их поклоним. Једна малена Нина је узимајући једну од њих рекла: ”Ово ћу чувати целог живота.” Шта ћете више. Какве награде, каква признања, нема веће. Ако сам почео с поезијом за одрасле, наставио с прозом, испоставило се да сам више књига написао за децу.

Ваши радови превођени су на различите стране језике. Kако је то утицало на Вашу перцепцију књижевности и властити културни идентитет?

Моја библиофилска књига песама ”Звезде на узглављу” је краћи избор од дванаест песама преведених на двадесет страних језика, са прекрасним сликама Оље Ивањицки и мојим портретом, објављена ми је и књига песама на пољском језику, као и више појединачних радова преведених на стране језике. Искрено, није ми то значило много на списатељском путу. На неки начин све то прође незапажено.

Kако видите улогу уметности и књижевности у ширењу свести о људскости и емпатији у данашњем свету, а како  улогу књижевности за децу у данашњем, дигиталном добу?

Уметност, с тим и књижевност, једина може у овом суморном и наопаком свету да у људским душама пробуди емпатију и осећање за лепоту и доброту. Ја сам добро уплашен док стојим овде уз море и ослушкујем и видим куда свет иде. Као да смо дошли до краја од зла које је завладало светом. А шта нам друго остаје, нама малим, сићушним створењима, него да се задубимо у неку добру књигу и ћутимо.

Што се тиче дигиталног доба, колико год је оно донело добра, исто толико је и удаљило децу од читања. Да ли има и једно једино дете које зна да чита а да нема мобилни телефон или таблет? Непрестано и вешто куцкају прстићима по њима и све мање читају, али, не треба губити наду, има и даље доста деце која читају. Све је то до родитеља и школе.

Kакав је Ваш став према технологији, колико је то утицало на креативни процес и начин на који се повезујете с публиком? Kако се прилагођавате њиховим интересима и потребама?

И сам сам давно оставио своју писаћу машину Olympiaи све више се служим рачунаром. Има ту доста предности и уштеде. Открио сам да ништа не губим ако оставим оловку и пишем директно путем рачунара. Лакше исправљам грешке, мењам поједине ствари, често, након више читања. Путем јавних мрежа могу да поделим оно што напишем, па можда неко и прочита.

Kако се носите с изазовима савремене књижевности, као што је промена  навика читалаца?

Не подилазим читаоцима. Пишем онако како мислим да треба, да ме читалац разуме. Можда нисам савремен, али не марим. Често ми до руку дође књига од неких наших ”модерних” песника. Прочитам песму, видим да је на мом језику, разумем сваку реч, понеки стих, али и не песму. Не знам шта је песник хтео рећи. Остајем хладан. Без емоције, осећаја за лепоту или јасну мисао.

Kада говримо о вештачкој интелигенцији која је све више присутна, да ли мислите да она може позитивно утицати на људско друштво?

Ја се помало бојим вештачке интелегенције. Не знам куда то води. Да ли крају? Овде сам баш права незналица.

На који начин видите улогу књижевности у очувању људскости у данашњем времену? Да ли мислите да поезија може пренети важне поруке у овом времену?

Видим је као веома важну, јер је она обликовала мене као личност и човека, па се надам да може и многе друге. Вредна књижевна дела разгалиће душу сваког човека који то заслужује и који је спреман да им се посвети. Када прочитам нешто добро написано, када се одушевим тиме, зажалим што и сам нисам то створио и да могу да се потпишем испод. И срећнији сам што сам имао прилику да то прочитам. Поезија је изгубила ту моћ, умногоме захвањујући и многим песницима који пишу неразумљиву поезију и њима самим. Бескорисно арчење хартије.

Kаква је ваша порука за људе у данашњем, убрзаном свету?

Успорите, ако бих и сам то могао. Вратите се лепим малим стварима, књизи у сваком часу, у аутобусу, возу, на плажи. Када погледам око себе, видим много ствари које сам набавио, непотребне су ми, али не знам зашто их не бацим. Зато сам најсрећнији у мом воћњаку међу маслинама, другим воћем, башти, ружама које гајим.

И, наравно, увек уз добру књигу.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: