детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЗИМСКИ САН

Ухватила Лисца мука,

слатко му се нешто једе,

по шумици сад он кука

тражи помоћ друга Меде.

Обећао Мишко меда

свом другу лисцу меда,

ал од њега ни трага ни гласа

нема лисцу више спаса.

Схватио је лисац стари

како с медом стоје ствари -

он слатког меда појешће

тек кад дође пролеће.

СЕМЕ ЉУБАВИ

Седео је дечак Милан

за столом у кухињи,

збуњен и знатижељан

уживајући у својој дињи.

Мајко, мајко кажи ми

како се диње рађају,

где станују покажи ми,

много ми се свиђају.

Рађају се из земљице

у башти их засадимо,

када никне из семена

ми се њоме осладимо.

Мајко, мајко, помози ми,

поћи ћу са тобом где год

семе љубави да пронађем,

како се сади покажи ми

да се роди од љубави плод.

Да љубављу обојим свет

и некој девојчици дам цвет,

да љубави има на кораку сваком

међу мамом и татом,

секом и батом,

деком и баком.

Да се воле миш и мачка,

загрле лета и хладне зиме,

проприча торба и клупа ђачка

и да ветрић шапуће сунчево име.

Љубав није воће или нека бајка

Она је у  људима -

осетиш ли, упита мајка,

куца ти у грудима.

БАКА

На капији увек насмејана бака дочека

и са сузама у оку кући нас испрати,

кроз осмех и боре се ослика душа мека

кад јој њено унуче у посету сврати.

Кад дођемо код наше баке на село

она ме љуби, грли, пази и мази,

мама се увек насмеје, онако кисело

бринући да ме бака не размази.

Засуче  рукаве тај исти час

и одмах се хвата кецеље

спрема укусне колаче за све нас

својој унуци испуњава жеље.

Прича најлепше о приниезама бајке,

каже да на мене оне доста личе,

а она је, поред моје мајке,

важан лик из моје животне приче.

Када дође време да у кревет морам поћи

собу обасја из њеног ока светлосни зрак,

светлост Сунца и сјајних Звезда у сан ће доћи

јер тамо где бака воли никад није мрак.

ЖЕНИДБА

Одлучио мишић Тоша да се жени

и да свој живот из корена промени.

У помоћ позва свог друга јежа

и вицкастог комшију пужа.

Вели њему другар јеж -

да би те свака мишица хтела

на косу стави мало гела,

желеће те чак и мишица Јела.

На све то дода комшија пуж -

да би мишици Јели био муж,

мораш као и ја саградити кућу

за своју Јелу, жену будућу.

 Мораш сирић делити на пола,

љубав и доброту, све сем бола,

купити нека добра кола

и букет мирисних гладиола.

Манире мораш напамет научити

лепим је прстеном заручити,

кад ти "ДА" каже мишица Јела

требаће ти одело, њој хаљина бела.

Кренуо је по мишицу своју

све што рекоше било је на броју,

на коси гел, одело и добра кола,

у  руци букет мирисних гладиола.

Кад је стигао пред Јелину кућу

да запроси своју жену будућу,

из руке му испаде цвеће,

у љубави он нема среће.

Низ лице се сузе котрљају

сад је Јела у туђем загрљају,

срце му се стеже од боли

његова драга другога воли

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: