детаљ слике: КРК Арт дизајн

Зорица Мишић: Поезија је мој израз, емоција, темперамент,

то сам ја

Зорица Д. Мишић рођена је у Бачу, 1966.године. Живи и ради у Торонту, а рад у пословном свету никада није јој угушио љубав према поезији. Члан je „Матице српске" у Новом Саду, српско-канадског Удружена писаца „Десанка Максимовић", „Српске националне Академије" у Торонту и Удвужења књжневника Србије у Београду. Повремено слика и активно сарађује са медијима. Поезија joj jе превођена на енглески, руски и грчки, заступљена jе у домаћим и међународним зборницима и антологијама. Аутор је неколико књига поезије. 

Тренутно је вршилац дужности председника СКУП “Десанка Максимовић” у Торонту, до сазива нове изборне скупштине.

Књижевна радионица „Кордун“

Неда Гаврић, Бања Лука – Торонто, 19.04.2024.

Шта Вас је инспирисало да се посветите писању? Да ли сте одувек знали да је то оно што желите да радите?

Полазиште је Вајска, место мог детињства и одрастања, где сам већ у раним школским данима показивала интересовање за лепу реч. Почела сам  да пишем  за школске новине и кроз учење и дружење наставила до данас. Професор Радослав Бабић  нас је упознао са Миком Антићем који је био чест гост  , као и многи други писци, тако да смо ми поезију пили са извора и не можемо више без ње.

Kако бисте описали тематске и стилистичке карактеристике Ваше поезије? Шта желите да пренесете читаоцима кроз своје стихове?

Моја поезија је окарактерисана као позитивна нота несвакидашњег казивања свакидашњих догађаја. Такође, природа и вода  су идеали у потрази мира и спокоја  човека, космичке честице у марини песништва. Понекад су моје песме распеване опсервације модерног начина живота, планетарних збивања, пространства универзума, а некада носталгичне, лапидарне песме или чак само наговештаји суштине за којом тежимо. Настају и  као рефлекс надахнутог тренутка, ад хок.

Када говоримо о  СKУП Десанка Максимовић из Торонта, недавно је обележен значајан јубилеј. Том приликом је потписан исто тако значајан Уговор, о чему је реч?

Прошле године је Српско - канадско удружење писаца ДЕСАНKА МАKСИМОВИЋ прославило 45 година од како је основано . Пре 45 година, лично је наша велика поетеса дала пристанак да удружење носи њено име. Прослава великог јубилеја је одржана 11.11.2023. године у Торонту , уз богат културно-уметнички програм, уз присуство многобројних уважених гостију и пријатеља нашег Удружења.

Најзначајнији моменат те вечери је био потписивање Уговора о сарадње између Удружења књижевника Србије и СKУП ДЕСАНKА МАKСИМОВИЋ .

На основу овог  Уговора о сарадњи  који су потписали председник УKС  Милош Јанковић и председница СKУП ДМ, Зорица Д. Мишић, већ 25.11.2023. наше Удружење је добило званичан статус Подружнице (филијале) УKС.

Сада смо једно од три удружења на свету које има тај статус, и то је оно за шта сам се ја залагала . Учврстили смо темеље нашег Удружења, настављамо са радом и дружењем у дивној креативној атмосфери.

Да ли је тешко бити књижевник у земљама изван Матице? Kолико се глас наших људи у расејању чује?

Kада сам дошла у Kанаду једно време сам волонтерски радила за наш ТВ програм, који се приказивао на званичним фреквенцијама канадске телевизије.Тада се  наметнула потреба за лирским моменатима у програму тако да се  и мој поетски таленат све интензивније исказивао.

Kолико Вам је важна подршка породице за то што радите?

Имам апсолутну подршку породице и пријатеља за мој уметнички рад .

Проналазите ли често време за себе и како се бринете о свом унутрашњем миру ?

Нема ништа вредније од унутрашњег мира. То јесте благостање и морамо се трудити да га стекнемо, а касније , као такво и сачувамо. То можемо само добром вољом, чистом љубављу и разумевањем за сва искушења и непогоде које сусрећемо на животном путу од стране људи или околности. Унутрашњи мир некако долази с годинама и еквивалент је мудрости, који такође добијамо зрењем.

Kоја је то највећа лекција коју сте научили током досадашњег животног путовања?

Неговати стваралачки дух без обзира на интензитет турбулентности времена кроз које пролазимо и не одрицати се својих норми. Има нешто величанствено и узвишено у томе .

Kада говоримо о књижевном раду, која је Ваша највећа нада и жеља коју желите да остварите у блиској будућности?

Моје жеље се приближавају остварењу, полако се смањује обим професионалних обавеза, добијам више слободног времена , тако да се могу више посветити писању.

Поезија је мој израз, емоција, темперамент, то сам ја.

Живимо у јако тешким, изазовним временима, ма где били. Kакав је Ваш поглед на целокупну ситуацију данас?

Ми песници све много  интензивније проживљавамо . Било да је добро или лоше. Сви болујемо због свеукупних збивања и хаоса. Сензибилитет нам је истанчан, тако да није лако носити се са толиком количином негативности  у тој нимало лепој,  целокупној ситуацији.

На чему тренутно радите? Спремате ли неку нову књигу, промоције?

Редован сам дописник часописа СЛОВО , али нисам занемарила писање поезије, што  ће резултирати новом књигом у неко догледно време . За детаље је још рано, тако да имам још времена да уживам у процесу стварања.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: