|
|
| Јована Миловац Грбић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Не, није ме љубав стигла
Само да ми неко кажеодакле се љубав роди.Ето, то је једна бригашто ноћима мене мори.
Једна Сара мене гледа,ко ја већу кесу чипса,ал' мој поглед њој се неда,на гледању баш сам стипса.
Кикоће се када прођем, својом плавом косом млати,где год кренем или дођем,ту је Сара да ме прати.
Па ми неко писмо пишешто мирисне има ноте,за рођендан сви бомбоне, само мени парче торте.
А мени све ево смета.ма није ме сада брига,што се мало мање шета,не, није ме љубав стигла.
Не занима мене она,ни хаљина плавог веза,ни не видим кад је носида изгледа ко принцеза.
Не мислим на њено лице,можда два-три пута дневно,ни на дуге трепавице,ма мени је скроз свеједно.
Само нешто да вас питам,одакле та љубав дође,и одакле мени трема,кад она крај мене прође?
Немирна коса
Хеј немирне моје шишке, растете ми скроз до мишке,ја вас пуштам, а ви тако,зар мислите да је лако?
Хало локне, смирите се.Никад вас и нисам хтела,мамина ме пегла зове,јао само кад бих смела.
Зашто косо немаш мира,недам ником да те дира.Зашто кад те стално четкам, сваког дана испочетка?
Ја те вежем, ставим пену,а ти као лавља грива, кад кроз моје шаке прођеш,веруј чупка, бићеш сива!
И фризерка дигне руке,придајеш јој страшне муке.Чак кад стави две, три маске,откачиш се ти до даске.
Сто шампона, препарата,шишаћу се ко мој тата,а ти гриво онда плачи,запамтићеш ово, значи!
Нокат по нокат
Како мени секу нокте?С леве руке сече мама. Друга баби на извол'те,кажу морам бити дама.
Моји нокти баш су дуги,тек понеки пун је блата.Ово не би био проблем,да сам мушко као тата.
А оне се чудом чуде,па им ништа јасно није, баба каже: „ ко зна шта се,испод тол'ког нокта крије.
Па ме пита за шта служи,док маказе оштре држи,па још каже, да су дужиодсекла би их до сржи.
Истина је, копала сам, уништила нокте исте.Разумите, пала киша,а ја скуљам кишне глисте.Где да нађем нокте чисте?
Ето, то је моја прича. Критикује ме и прете,а ја мислим све у себи,баш ме брига, још сам дете.
|