О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


ХЕРТА МАЈЕР

Илија Шаула
детаљ слике: КРК Арт дизајн


ХЕРТА МАЈЕР



Ходала је по свом луксузном пентхаусу у Хонг Конгу, окупана преламајућим светлом кроз прозоре високо изнад хоризонта. У руци је држала чековну књижицу, оплемењену новим изненађујућим финансијским добитком. Добила је на лутрији, на њен рачун уплаћен је износ од 250 хиљада долара. У другој руци чаша до врха испуњена  ледом и вискијем. 
Уместо да се задовољи тим износом као пролазним тренутком богатства, Херта је осетила како се буктиња амбиција поново распламсава у њој. Тај новац је за њу био само почетак, почетак ка већој слободи и остварењу уметничких аспирација.
Смишљала је планове који би је лансирали у сам врх уметничког света. Сада је имала  средства да плати најбоље атељее, најпрестижније курсеве сликања и прављења скулптура, чак и да финансира публикацију свог романа. Тај роман је њен тајни адут, написан у конспирацији, пун  најдубљих емоција и амбиција.
Херта верује у моћ новца, почела је гледати  на свет кроз призму сопствених могућности, а не ограничења. Сања да буде славна уметница, обожавана и призната широм света. Новац јесте моћно средство, али не може купити таленат, аутентичност или уметничку душу.
Стварајући уметничке визије о себи, са новцем као горивом, несвесна цене коју може платити за жељу за славом и признањем. Када би открила да је права слобода и истинско испуњење нешто што се не може купити, већ се мора пронаћи у дубинама сопственог срца и душе..., али ту слику о себи, угравирану у њеном уму тешко ће променити било шта. 
Седела је за елегантним радним столом освежавајући се расхлађеним вискијем, окружена плановима за скору будућност, али једна мисао је стално кружила њеним умом - како се ослободити терета који је постао њен муж. Све више је тонуо у свет дроге и болести, постао јој је оптерећење, кочећи њене амбиције.
Свака нова идеја долазећи на памет била је засењена бригом о њему. Није могла да напредује у уметничком раду и остварењу снова, оптерећена његовим досадним упадицама са маргина обрушавајућег брака. Његово присуство и меланхолија постали су ланци који су је везивали, спречавајући је да лети високо, онако како је желела. Није више уживала у његовој усменој подршци исказујући јој често, добрим делом због мира у кући, заћутао је. Недостајала јој је ватра за распламсавање илузија.
У жељи за слободом и самосталношћу, самољубљем и сладострашћу, почела је да смишља план како да се ослободи Мишела. Размишљала је како га избацити из живота, без обзира на моралне или емотивне последице. Била је спремна све учинити за властити идеал слободе.
План је почео да се обликује у њеној глави - да му организује рехабилитацију, или можда да га наговори да оде на лечење, под изговором да је то за његово добро. Ако то не успе, планира да га наговори да прихвати развод, обећавајући му све врсте помоћи само да би она продисала пуним плућима. У сваком случају, спремна je предузети све кораке ка ослобађању. Али, смишљајући план, унутрашњи глас јој је поручивао да ће се ослобађањем мужа ослободити и дела себе и да ће њихов растанак бити болан и тежак. Ипак је одлучила да је то цена коју мора платити како би на концу остварила своје снове и живела их.


***


Херта је зурила у екран свог лаптопа, срце јој је убрзано куцало док је читала поруку пронађену у мејлу. Порука је тврдила да је наследница богатства од власника рудника у Африци, у чијем се тестаменту делић имовине додељује некоме ко је припадао њеној породичној линији. Дословно су стајала имена појединих њених предака, а наследство се наводило у милијунском износу. Ово откриће пружило јој је неочекивану наду за слободом и уживањем, али истовремено и узбуђење због могућности остваривања богатства.
Брзо се пронашла у плановима и идејама како да искористи ненадану прилику. Осмислила је план - убедиће свог мужа, посрнулог Мишела, да преузме вођење истраживања наводног наследства, захтевајући од њега да директно отпутује у Хараре и узме ствар у своје руке.   Тако би га се бар на извесно време ослободила, док би истовремено имала времена да се посвети својим уметничким пројектима и афирмацији.


- Драги, обратила му се са узбуђењем у гласу, мораш чути ово! Добила сам поруку која тврди да сам наследница неког богатства у Африци. Мислим да би требало истражити о чему се ради. Хоћу да ти поверим да водиш овај поступак. Путовање у Африку би ти било добро за здравље, а ја бих имала времена да се посветим својим пројектима док си ти тамо. Ако нас та срећа погледа, могао би се вратити са значајном количином богатства.


Пажљиво је пратила мужевљеву реакцију, надајући се да ће бити спреман да прихвати овај план. Ако би он пристао на ову идеју, била би корак ближе ка остварењу својих снова – размишљала је. 
Осетила је велико олакшање када је Мишел након краћег размишљања пристао на предлог да се упусте у авантуру. Први корак је савладан, а истовремено и озбиљнија прилика да се коначно преда уметности.


Док се Мишел припремао за пут, Херта је већ смишљала план када ће се састати са уредником Марком, кључном фигуром за њену књижевну каријеру, кога је препоручио верни пријатељ Нелсон. Марка није лично познавала, али је много лепих речи чула о њему и пронашла на Гоогле. Намеравала је да му све објасни и да га убеди да буде уредник  њеног романа. Верујући у способност манипулације, била је сигурна да ће га успети убедити да прихвати њен план.
Размишљајући о професионалним амбицијама, није могла да игнорише жеље и потребе као жена. Имала је тајну жељу да са Марком, чак и поред разлике у годинама, започне љубавну авантуру.
Амбиција није имала границе за Херту, увек спремна да иде за својим жељама без обзира на све. Марк је био млађи од ње.


Уредник Марк и издавачка кућа Зедов постали су важни фактори у Хертином плану за напустање бесмисленог брака и остварење уметничких пројеката на које се наслања и љубавна пожуда. 

Мишел је тог дана отпутовао у Африку. Убер је дошао по њега и одвезао га на Интернационални аеродром у Хонг Конгу. Херта помало смушена читавим низом догађаја, ипак се осећала узбуђеном да крене у авантуру која ће променити ток њеног живота.


Наставиће се ...







ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"