|
|
|
 | Жељка Аврић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
НЕСТАЈАЊЕ
Њихово познанство било је краћег века, када се, на његово наваљивање, преселила код њега.У град у којем се родио, она се доселила недавно. Била је повучена,друкчија од већине девојака. Привукла га је њена озбиљност и скромност. Осим на недељној литургији, видео би је на понекој изложби, на које је, такође, долазила сама. У почетку, заједнички живот био је складан пун радости. Откривали су једно другоме нарави, карактер, навике; уживали у сличним интересовањима. Било је и разлика, у погледу будућности, рецимо. Желела је породицу. Њему је и овако било добро.Након првог неспоразума, затекао је празан стан. Није се сећао да је рекла да ће негде ићи. И где би, у граду није имала никог блиског. Нeшто се није претерано бринуо. Када се, помало бледа, вратила с првим мраком, вечерали су у тишини а затим гледали телевизијски програм. Наравно, по његовом избору. Заспали су, окренути леђима једно другом. Временом, њени одласци и враћања су бивали све чешћи. Понекад ујутро, поподне, суботом, недељом, чак и у току ноћи, није било правила. Нестала би изненада; док су шетали, у куповини, у посети пријатељима. Некад накратко, некад на два-три сата. Најдуже, недељу дана. После сваког враћања, била је све блеђа, прозирнија. Временом је све мање размишљао о томе - није чак нипримећивао кад је нема, а све чешће са друштвом залазио у оближњу кафану.Једне ноћи, по повратку из провода, у стану више није било чак ни њене сенке.
|
