О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


ХЕРТА МАЈЕР II

Илија Шаула
детаљ слике: Хонг Конг


Прво причање можете прочитати ОВДЕ


ХЕРТА МАЈЕР


II


 
Задовољна и срећна осећала је Марково интересовање за рукопис њеног романа. Седела је за  столом код Марка у канцеларији, узбуђена, слушајући га док износи мишљење о рукопису. Прича о каријери пуној успона и падова, одушевила га је, а Херта је знала да је то њена прилика да постигне жељени успех и придода га ризници својих остварења, без разлике ко ће све бити прегажен на том путу, важно је стићи до циља. Док је Марк читао обележене делове текста Херта је приметила осмех на његовом лицу, то ју је додатно охрабрило. Њена глорификована прича, пуна оптимизма и вере у остварење снова, заинтригирала је Марка, као и идеја како је кроз фикцију могуће остварити и немогуће циљеве.
"Херта, ово је заиста изванредно," рекао је Марк са искреним дивљењем у гласу. "Твоја прича пуна је преокрета и изненађења, али истовремено носи и дубоку поруку о оптимизму и снази воље. Мислим да ће ти бити драго ако ти кажем да је ово можда најбољи рукопис у овој години који објављујемо. Пред нама је у овом моменту најважнији догађај, потписивање уговора између аутора и издавача"  радосно се смешио Марк
Осетила је талас поноса док је Марк хвалио њен рад. Био је то тренутак који је чекала, тренутак када ће њен рад бити препознат и цењен од стране издавача попут куће Зедов. Веровала је да је остварење жеље ближе него икад пре.
Док су разговарали о даљим корацима о процесу објављивања романа, Херта је осећала како јој се срце испуњава надом и очекивањем. Знала је да је овај тренутак само почетак, почетак путовања према новим видицима - да буде призната као велики уметник и писац. Са Марком уз себе, осећала је да нема граница ономе што може постићи.
Марк је инсистирао на агенту који би водио бригу о издању, маркетингу, презентацији и пласману, побринуо би се  за рецензију и уређивачки део који ће урадити издавач, лектуру, коректуру, графички дизајн, корице. Херта је добила цену за све услуге, али  тешко је пристала, очекивала је да ће издавач сносити све трошкове. Марк јој је објаснио да се прво издање мора платити да би се покрили трошкови уређивања и штампе, а кад агент са романом постигне продор на тржиште, после тога неће више бити трошкова, већ профит који ће повратити уложена средства.
Била је затечена када је чула да мора платити агента који ће водити бригу о издању њеног романа. Да ће издавач сносити трошкове, био је пусти сан, али Марк је објаснио да је то стандардна пракса у бизнису којим се бави. Агент ће бити одговоран за сву процедуру објављивања - од уређивања и маркетинга до презентације и пласмана на тржиште. „Не брините мадам Херта, код поузданог сте издавача“, тешио је Марк истичући свој симпатични осмех.
Слушајући колики су трошкови и читајући уговор, који је стајао пред њом Херта је осетила благи шок. Трошкови су били ван сваких очекивања, деловала је забринуто, како ће их покрити, као да је заборавила на лото премију. Марк је покушао да је умири, објашњавајући да су трошкови неопходни како би се осигурало квалитетно издање романа и његов успешан пласман кроз књижаре и он-лајн продају. „Инвестиција која једино на такав начин гарантује успех, верујте ми Херта! Разумем да је ово за Вас изненађење, али морате размишљати дугорочно“ рекао је Марк озбиљним тоном. „Ово је инвестиција у вашу каријеру и будућност. Када агент учини свој део посла, почећете да зарађујете од промоција и продаје. Трошкови ће се исплатити, остварићете  профит. Књига ће вам омогућити да путујете, упознајете свет, инспиришете душу и мотивишете се за нове радове“
Тешка срца пристала је на овај аранжман, ипак, схватајући да је то цена коју мора платити како би остварила свој сан као писац. Била је спремна да преузме ризик и уложи свој новац у своју будућност, верујући да ће се то исплатити на крају.
Одлучила је да бригу о пројекту ипак препусти агенту и крене у следећи корак ка остварењу свог циља. Потписала је уговор, пружила руку Марку, устао је, пришао јој и оберучке загрлио, честитао и позвао на ручак у један врло отмен оријентални ресторан.
На ручку где су се мало интимније приближили једно другом, она му је поверила неке своје личне амбиције, у нади да би га то заинтересирало, како би се њих двоје нашли у једном пријатном заједничком животном изазову. Његова познанства и положај у свету књижевности много би јој значили. 
У ресторану су били окружени топлом атмосфером и мирисима укусних јела. Док су разговарали, осећали су  међусобно интимније пприближавање.
„Херта, осећам се привилегованим што сам део овог пројекта," рекао је Марк с осмехом између гутљаја миришљивог новозеландског вина Пино Ноар. "Али, искрено, још увек не знам много о теби и твојим личним амбицијама. Који су то твоји циљеви и снови изван уметности?“
Уздахнула је осећајући се слободном да подели своје најинтимније мисли са Марком. „Знаш, Марк, уметнички снови су само део моје приче," рекла је тихо, гледајући га директно у очи. „Желим да постигнем много више од тога. Сањам о томе да још више путујем светом, упознајем људе из различитих култура и стварам дубоке и трајне везе са њима. Поред тебе осећам се много сигурнијом и супериорнијом,,, такав човек у свету којим ја пловим је „алфа“ и знам да се не би погубили ни на морима која немају светионике. Ако ми се остваре сви планови, био би то наш заједнички успех, дуговала би ти захвалност, зато бих волела да си увек присутан духом, а и телом.“ Гледала га је заводнички смешећи се, благо грицнувши доњу усну.
Марк је пажљиво слушао Хертине речи, осећајући како се и он приближава њеним мислима и осећањима. Схватио је колико је важно за њу да оствари своје личне амбиције, не само у уметности већ и у животу уопште. Није се предавао њеној љубопитљивости, али му је пријало.
"Херта, желим да знаш да ћеш уживати моју подршку и помоћ у промоцији твога дела," рекао је Марк с дубоком искреношћу у гласу. "Твоји снови су и моји, заједно ћемо их остваривати. Заједнички животни изазов звучи као сјајна идеја, радоваћу се свим твојим успесима које ћеш остварити романом и свакој нашој заједничкој иницијативи за постизање што бољих резултата." 
Марк је ипак говорио из перспективе бизниса, са друге стране желећи да јој удовољи на све приметнијем њеном интимном приближавању.
Док су наставили разговарати, Херта и Марк су осећали на тренутке како се њихова веза продубљује, а њихови снови постају међусобно повезани. Није било тешко схватити да би заједно могли остварити много више. Помешала им се машта и реалност са окусом вина.. Овај ручак је био почетак њихове дубље сарадње, међусобне подршке и разумевања ка  остварењу Хертиног  сна.


Већ исте вечери, Херта је седела у удобности свог стана на 55. спрату у Хонг Конгу, док је ослушкивала звукове града који се протезао испод ње попут живописног тепиха, размишљала је о Мишеловом доласку у Хараре, осећала је Маркову подршку, али у исто време жудела је за још више блискости с њим. Устала се да узме расхлађену боцу лаганог вечерњег вина, Савињон бланк, да наздрави за срећан почетак Мишелу, за успех роману и тајну везу са Марком. 
Маштала је о његовој присутности поред себе, замишљајући га како стоји са чашом вина у руци, док се смејуљи и прилази јој с нежношћу. У мислима је осећала топлину његове руке на свом телу и заљубљене погледе с дубоким поштовањем и пожудом.
Спремна да пређе границе и оствари своје фантазије, почела је смишљати изговор како би позвала Марка да се што пре појави код ње. Можда би могла да му каже како јој је потребна његова подршка и савет, да он буде тај агент за њу или једноставно да му искаже жељу да проведу време заједно.
Узбуђена и нестрпљива, зграбила је телефон и почела да бира његов број, срце јој је убрзано куцало. Осећала је узбуђење и стрепњу истовремено, али није могла да одоли жељи да буду близу једно другом, да деле тренутке интиме и страсти. Спремна да оствари своје фантазије, кликнула је на дугме за позив и с нестрпљењем чекала одговор.
Марк је био у сред припрема за забаву са децом када му је зазвонио телефон. Помало изненађен, али одмах је препознао Хертин број. Срце му је брже закуцало док је размишљао о томе шта би могла да му каже. С обзиром на то да је његова супруга била ван града, а деца заузета својим активностима, имао је мало времена за приватни разговор.
Одлучио је да се одмакне од деце како би имао приватност. "Хало, Херта? Шта се дешава?" упитао је с благим узбуђењем у гласу.
Херта је брзо изговорила свој план да се сретну, инсистирајући да то буде чим пре, чак и у каснијим вечерњим сатима. Марк је био изненађен њеним предлогом, али у исто време осетио је узбуђење што ће је поново видети. Помишљао је да је Херта жена која зна шта хоће, и да ће учинити све што је у његовој моћи да оствари своје циљеве.
Након кратког размишљања, пристао је на састанак. „У реду, Херта. Састанак у каснијим вечерњим сатима звучи добро. Где да се нађемо?“
Брзо је одговорила, спремна да се сретну по сваку цену. Помешане фантазије и жеље биле су корак ближе своме остварењу, једва је чекала када ће поново бити у друштву с Марком. С узбуђењем у гласу, одредила је место и време састанка, нестрпљиво очекујући тај тренутак. 


Наставиће се...





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"