детаљ слике: КРК Арт дизајн

НА КРИЛИМА ЉУБАВИ И МИРА

*Рецензија збирке пјесама, Између редова, ученице Тее Селимај(

Сенада Ђешевић

Поезија Тее Селимај представља исповијест младе поетесе приказану кроз њене унутрашње немире у ишчекивању љубави и прижељкивању мира. Попут Пушкинове Татјане, храбро, без иоле стида, она љубав исказује јавно. У супротном, била би само на губитку. То је показатељ њеног огромног срца, јер она воли не само њега већ и читав свијет. Стога је спремна да опрости, јер не жели да буде поражена. Она себе даје зарад истинске љубави, остављајући људске трагове за собом. Свјесна колико пружа, покушава да помогне и другима да воле и да шире љубав. Вапећи и изражавајући жељу за сусретом и заједничким животом с вољеном особом, опстанком човјечанства, показује да је љубав неуништива, да пркоси времену, забораву и смрти, да су љубав и мир једини спас за човјека и да помоћу њих можемо испунити живот и остварити праву срећу. Збирку пјесама Између редова представљају два циклуса, који на лапидаран начин приказују мотивску структуру пјесама: Волим и сањам и Застава боје мира.

У првом циклусу, под називом Волим и сањам, који садржи осамнаест пјесама, пјесме се нижу као ниска од бисера богате различитим мотивима и животним ситуацијама. Љубав, најљепше и најдрагоцјеније осјећање које човјек може да пружа и прима, покушава да ослика кроз стихове, не презајући од величине и јачине ударца који јој задаје особа коју воли. Њој годи осјећај да воли и да буде вољена (приказан у пјесмама Као и Нијесам вјеровала) и олако прихвата чињеницу да су пролазност, заборав, сјећање и снови саставни дио живота, те да није крај свијета ако мора наставити живјети без особе до које јој је стало. Код ње љубав није страст, то је платонска љубав, која има снагу и моћ. Моћ која јој даје шансу да прихвати мане, што разумом не чини. Моћ да чини оно што без љубави никада не би чинила: да прашта, чека, моли, чезне: Грли је као мене / Али дај да ја будем / Она које ћеш се сјетити / (Увијек); И замишљам тебе / Твој топли загрљај / Да смири чежњу / И немире моје / (Мјесец).

Љубав је толико узвишено стање код младе Тее; иако често није узвраћена, ту је да се без условљавања да, пружи, узврати, и ништа више. Она слуша своје срце, пратећи мирис искрене љубави, за којом једино вапи, а често је несхваћена. Попут олује, он се коцка њеним снажним осјећањима. Не видјевши њихову чистоту, често их олако схвата. Без обзира на све, чежња ће остати за њим и након његовог одласка. Прижељкујући и сањајући га, спремна је да му посвети цио живот: Јер дала сам себе / (И); Да ћу те увијек вољети / Да бих вољела да имамо један живот / (Кад би знао); Желим да са мном ме волиш / И желим да са мном добијеш боре / (Желим да са мном), све док не добије најљепши и највреднији дар од Бога – љубав, која јој удахњује топлину и спокојство: За мене си све што имам / Најљепши ми дар од Бога / Љубав ме твоја смирује / (Као).

Читалац на трен помишља да ауторка на моменте заборавља када је била срећна, када је његов осмијех отапао њену стаклену душу: Не сјећам се / Ко смо били / (Не сјећам се), не жељећи да се сјећа, ни људи, ни слика, ни улице, ни погледа, ни осмијеха, ни лика, памтећи мирис његове косе и топли загрљај: Вријеме нас је прегазило / (Само да знаш). Међутим, потреба снажних љубавних осјећања за шутњом и миром је непроцјењива, јер било каква изговорена ријеч нарушила би миле тренутке проведене с драгом особом.

Други циклус, Застава боје мира, садржи двадесет и три пјесме. У њему често преовладавају песимистични тонови прожети социјалним мотивима: Све нас чека смрт / (Туга); Да није битно колико те људи окружује / (Имати себе). Огорчена због стања у свијету, почиње да гаји неповјерење према људима: Зашто људи мрзе једни друге / (Зашто). Због чињенице да патимо сви свијет жели да обоји ведрим бојама (Ја сам ок, Толико тога, Схватиш, Обрати пажњу, Ја сам од оних), борећи се против неправде, свјесно побољшавајући судбину других. Иако млада, сматра да су дјеца показатељи љубави, да су највеће богатство на овој планети, да их је потребно штитити од друштва у којем доминирају интересно повезани људи. Пажњу посебно привлаче двије пјесме из овог циклуса: Не, ја нијесам нестао / Јер ја овдје нијесам умио да живим / Ја сам неком другом звијездом / Одавно вођен / (Не, ја нијесам нестао) и (Сиријска дјеца). Потресена смрћу дјечака Огњена, испољава лавину емоција, вјерујући да није крај крају те да се живот наставља у неком другом, нама непознатом свијету. Тежећи моралу, тамним бојама слика рањену, убијену дјецу, дјецу која су изгубила дјетињство. Сањајући румена јутра, ускраћена за многе животне радости, сматра да ниједно дијете не би требало да страда: И нико их не штити / Због нафтних поља / Док иду у школу / Разнесе их зоља / (Сиријска дјеца). Различитим чулима она доживљава реално стање у свијету: и видом и слухом посматра уништење човјечанства. Те акустичке сензације дају пјесми посебан смисао. И када читалац помисли да кроз испуштени крик незадовољства губи вјеру у људе, у живот, она нас оптимистички охрабрује чињеницом да живот ипак треба живјети и убјеђује нас да живот надвладава смрт.

Храбро излазећи из свијета суморних боја, ствара пјесме обојене ведријим, хуманијим, људским бојама, дајући оптимизам и наду човјеку (Људи нијесу птице, Волим, Обрати пажњу, Данас...). Посебно у пјесми (Људи нијесу птице) Са бојом заставе / Што показује срећу / Живот цијели/, у којој воли живот, трајање добра, нарастање снаге и радосне ширине душе која досеже до неба.

Циклус завршава завичајем инспирисаном пјесмом Лим. Очарана љепотом ријеке Лим, ређа пјесничке слике и расположење у пјесми, приказујући пејзаж и атмосферу, уз наглашавање одређених пренесених значења у пјесми. Жељећи да побјегне од људских болова, урања у тиху воду Лима, шаљући мирис пријатељства и слоге међу људе свих боја и вјера, далеко до горде Дрине. Сложеним пјесничким изразом избјегава интерпункцијску конвенцију, те своје пјесме ослобађа било каквих метричких стега, осим у пјесмама Гријех, Људи нијесу птице, Сиријска дјеца, Желим са мном, Не, ја нијесам нестао и Зашто, које посједују риму. Слободним стихом, који не искључује ритмичност језика, успијева да поетске слике обогати стилским фигурама, користећи опкорачење као чест поступак у организацији строфе. Богатство стилских фигура даје посебну димензију збирци. Истакла бих анафору: Толико пута да се исправим / Толико пута да волим / (Толико тога); Волим мирис своје мајке / Волим мирис кише на градским улицама / (Волим); полисиндет: И за снове сам живјела / И срећна била / (И); градацију: Толико да научим / Толико да путујем / (Толико тога); поређење: И будем лијепа / Ко горска вила / (Људи нијесу птице); контрасте: дан – ноћ, живот – смрт; метафоре...

Израњајући из свијета непознатих и у узвишењу својих циљева и младалачких снова, Теа Селимај се својим пјесничким првијенцем успјела винути баш онако како то истинска љубав зна.

Промоција збирке пјесама "лзмеђу редова" Тее Селимај одржана је 17.08.2017. године у Дому за културу "Хусеин Башић" у Плаву.

За потребе промоције урађен је документарни филм по мотивима из Теине пјесме "Лим".

Сниматељ и монтажер Адис Пејчиновћ професор информатике

Музику је бирао Ален Чекић, професор музичке културе

Режисер Сенада Ђешевић, професорица црногорског-српског, босанског, хрватског језика и књижевности

У филму су учествовали ученици из ЈУ СМШ “Бећо Башић” из Плава.

Ученици сам збирку уредила, лекторисала, урадила рецензију и организовала промоцију књиге.

Биографија

Теа Селимај је рођена 24. 11. 1998. године у Беранама. Основну школу „Џафер Никочевић" завршила је у Гусињу. Одлична и примјерна ученица је четвртог разреда ЈУ СМШ „Бећо Башић" у Плаву.

Од првог разреда гимназије активна је у ваннаставним активностима школе. Дугогодичњи је члан литерарне, драмске и рецитаторске секције, те клуба филантропа “Солидарност је наша врлина”. Управо су јој те активности допринијеле да креативно и надасве професионално учествује на многим манифестацијама у улози модератора, реторичара, хуманисте, волонтера и филантропа: у обиљежавању Свјетског дана особа са Дауновим синдромом, под називом „Ево рука", у обиљежавању Међународног дана дјеце са аутизмом, под називом „Играј с нама", бројним хуманитарним и волонтерским акцијама: “Њихов осмијех вриједи више", за дјецу кориснике ЈУ Дјечији дом „Младост" у Бијелој, у прикупљању помоћи за обољелу Анђелу Петровић из Херцег Новог, под називом „Срцем за Анђелу", позоришној представи хуманитарног карактера (за обољелог Емила Гутића из Плава) „Ђе може једна, може и двије", пројекту хуманитарног карактера (за повријеђеног Дина Пјетровића из Гусиња) „Сачувајмо од заборава", у организовању прослава рођендана: Емине Омерагић. и Јасмина Бектешевића, корисника дјеце с посебним потребама Дневног центра „Липа", у првом снимљеном аматерском филму на територији Плава “Ми дјеца са станице Зоо", као један од главних актера, у режији Сенаде Ђешевић, проф.

У жељи да се афирмише, као млада пјесникиња учествовала је на Државној смотри рецитатора у Беранама пјесмом “Не ја нијесам нестао”, за чије стихове је специјално похваљена, на „Пјесничкој лимској регати" у Плаву, представивши се пјесмом “Лим”.

Збирка пјесама “Између редова” Теин је литерарни првијенац.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: