О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


ЕМОЦИОНАЛНЕ ЗАМЕНИЦЕ

Илија Шаула
детаљ слике: КРК Арт дизајн


ЕМОЦИОНАЛНЕ  ЗАМЕНИЦЕ

Бојане Радовановић путоказ су за, како више волети!

(Бојана Радовановић, ЕМОЦИОНАЛНЕ ЗАМЕНИЦЕ, поезија, "Поетикум" - Краљево, 2024.)


Илија Шаула
 
Оне које добро познајемо, које волимо и који нас воле, са којима живимо, радимо, једемо, пијемо, спавамо, летимо, често уместо именом ословљавамо заменицом: он, она, оно, ви, ми, ти, или их присвајамо речима: моје, твоје, њено лице не љубљено, њихово, наше… Али Ја, ја сам увек мањи и спремнији да сваком од њих посветим песму и још силније волим. 
То би био један од начина како да се уселимо у Емоционалне заменице,  по наслову и садржају, интересантну збирку поезије Бојане Радовановић, исписану најлепшим осећањима према променљивој врсти речи које обележавају све оне које песникиња тако силно воли и призива их да увек буду у њеној близини, у множини, као и према предметима и многим другим стварима, годишњим добима.
Увек можемо очекивати од песника да нам приређују изненађења. У том смислу, иако су заменице толико погодне за поетску риму, песникиња се не бави тиме. Њен стих је
слободан, а заменице су у овом случају најприсутније, њихова бит је изражена у скоро
сваком стиху ове  збирке. 
Бојана Радовановић не изоставља ни најближе по перу, Своје песнике, песме њихове
које назива „Ваше песме”, окамењене попут симбола испеваних заменицама у изградњи духовне целовитости бића. Заменице су за песникињу попут плазме која се разлива између свих јединки и повезује их у једно и све.
Јесен је она, кад је време љубави, кад се држимо за руке и кад желимо да имамо неког поред себе, да будемо ми: загрли ме, пољуби ме, одведи ме, не штеди ме! 
Лепо је уврштавати заменице и тамо где има тајни, оне сакрију оно што се не сме видети, чути и о чему не смемо говорити. Можемо све камуфлирати у те кратке крилатице и само се насмејати, па се и мало правити важни. 
Песникиња ипак искреније гледа у свет који именује овом променљивом врстом речи, открива нам себи драга бића, предмете и ствари, да би читаоци, заједно са њом, осетили њихову праву вредност, значење и улогу у животу. Чини се као да песникиња себи на тај начин олакшава одређивање смисла свему с чим и с ким се сусреће, не желећи да је било шта безвредно поред ње.
Када бисмо хтели да избацимо заменице из језика, наишли бисмо на огроман проблем у споразумевању. Због тога овој збирци песама треба одати признање за њено сâмо постојање, јер је стала у одбрану језика, једног од најважнијих идентитета личности. 
Бојана Радовановић нам, поетски промишљајући, даје прилику да запажамо богатство српског језика. Разоткрива нам духовну страну, преображење карактера језика употребом заменица, олакшавајући споразумевање и можда несвесно поручујући да у дијалошкој методи не мора све увек бити названо својим правим именом да би свеједно подједнако добро било јасно и разговетно.  
Ауторка нас кроз неке песме врло вешто уводи и у причу о појединим људима који су обележили или обележавају њен живот. Баш тамо где треба да нагласи њихова имена, ту су заменице, јасно изражене и нигде сувишне, не гурају се у риму, већ се намећу попут синтагме да би се Оне правиле важнима и да би коло водиле. 
Песникиња језик чини живљим, а изрази као да се сачекују, као да имају извидницу, игра се са речима и с читаоцем на врло суптилан начин и увек у принципу добра. Читајући ове песме, нећемо их запамтити, али ћемо им се увек радо вратити, јер нас наводе на размишљања у којима се сусрећемо са филозофским идејама, лирским изразима и уметничким чаролијама. Ове песме нам богате машту, оплемењују нас искреношћу и наводе да још више волимо. 
Не верујем да су све постојеће заменице употребљене у овој збирци песама, али мноштво њих заиста јесте. Шта је љубав? Упознати свој језик и знати га правилно користити, а поред тога научити и његове финесе да би нам могао послужити и за забаву, лепо обликовање израза и приповедање, како се оно каже, да би нас свако могао разумети. Улога заменица је у томе огромна. Бојана Радовановић нам је овом својом поетском исповести то верно показала. Њена песничка даровитост отишла је корак даље и на правом је путу да и њено стваралаштво буде препознатљиво по својој оригиналности. 
 
31. јануара 2024 - Wест Честер, Пенсилванија САД.







ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"