детаљ слике: КРК Арт дизајн

ГДЕ САМ ТИ

Недостајеш ми,

жељо моја довек

А био си...

мој мир

Моја радост

Моје пролеће...

За сва времена

мој човек

Развигор среће

у мојим венама

Био си...

Неостварени снови моји...

Док моја душа сећањима лута,

која улица

твоје кораке броји

Коме се тамне очи смеше

Чије прсте грејеш

у џепу капута

Кажи...

Којој сада грлиш танан струк

Зов љубави осетиш ли

у уздисају њеном

длановима док јој стишћеш лице...

Дрхтури ли као ја у наручју твом

Има ли моје смијавице

Или ветрови с Комова

свежином априлских снегова

у сећању ме твом заледише...

па ме и сад жеља твоја ствара

по пропланцима Скендер-пашине Паланке

на обронцима Златара

У оно прохладно августовско вече

да л' време у тој успомени стоји

док Увац кањоном и клисуром тече...

И нове меандре кроји.

ТВОЈ ЛИК

У мом албуму нема твојих слика.

Ал', кад склопим очи...

ја подигнем капак скриваонице, немог крика.

За тобом живим,

а за мене заувек изгубљеним.

Јер... кад зажмурим

искрсне твој лик.

Тамне очи... коса...

Црна, густа...

Уста...

Маме на грех...

Да ватром љубе.

Тврда... мушка

Пушка што ме не уби...

Ех...

Да хиљадити пут не мрем

у презрелој жудњи.

И наново у чежњи рађам.

Уморна се будим.

У овом животу

нисам ти била суђена...

Молим Свевишњег!

У оном трену,

кад ноге ми крочит преко дûге крену...

да лакше прођем кроз капију смрти,

врати пред очима твој лик ми!

Твоју сену.

Са тобом, живот нови заврти!

ПЛЕМЕНИТА ДИВЉИНА

Са тобом...

Само са тобом све је лепо

Као шетња кроз шуму у рану зору...

Уз тебе, само уз тебе

ја кротим валове

у мени подивљалом мору

Као ти

Нико као ти

није заронио у моју дубину

Ти...

Само ти разоткриваш

у мени

племениту дивљину

Дар или отров...

Она је моја!

Мој белег, моја натива...

Уз оне, који је не прихвате

ја не могу ...

Нема ме. Нисам жива!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: