 | Драгослав Бато Бабић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
НЕКОМ САМ ТРЕБАО НЕШТО РЕЋИ
Нећу стићи да се спакујем
Возови најбрже одлазе
Ствари сам послао
На више непознатих
Адреса
Искидане линије
На балонима
Који су били
Пуни кише
Летелице од папира
У око су ми се
Забадале
Смрскана лица
На непознатим
Фотографијама
Пишем писмо
Неком сам требао
Нешто рећи
Са свим сенкама
Правим огроман заклон
Неком сам требао
Послати писмо
Ко лишће брезе
Трепере јутра
Неком сам требао
Нешто рећи
Али нисам
НИСИ ТО ТИ
Видео сам Паскалов понор
У твојим очима
Џиновску сузу
Како се низ лице котрља
И руши све
Ко лавина
На морском гребену
Насукала се планина
Нисам те препознао
Док си обалом ходила
Поглед затрпан стенама
Додирујем хладно
И сурвано лице
Ниси то ти
Ти се још
Ниси ни родила
НЕМАМ ТИ ЈА ВИШЕ СНАГЕ
Немам ти ја више снаге
Један век је прошао
И ниси се појавила
У овом животу
Престаје дан
Можда сам погрешио
Место и крај
Можда је предео
Брезовим лискама
Затрпан
Немам ти ја више снаге
Да ти чувам језеро
За неки рај
Ни папирне бродове
Усидрене у неки тишак
Нити дубину вира
Да знам
У овом животу
Остајем сам
Немам ти ја више снаге
Твој живот да чекам
