О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


АКО

Ненад Симић-Тајка
детаљ слике: КРК Арт дизајн


Ако 



Питала ме пријатељица преко месинџера: Како ти је тамо у Београду? А ја хмм, нисам баш сигуран, не знам тачан одговор па се премишљам и овако пресабирам у себи.
Ако са пута у домовину носиш  хумане намере, доброту  и кофер љубави са собом, ако искрено волиш пријатеље које после дуже времена срећеш и видиш им у очима срећу што су и после четврт века твог пресељења  (а понеки ретки преживели и 5-6 деценија) поново и ове године са тобом, ако ти је довољна једна или две прочитане приче Чехова дневно и 30 так кошева на теренчету иза зграде са клинцима из краја и ако жена и ја знамо да смо овај пут 2 и кусур месеца а не уобичајених 4 недеље у Београду само због 87 година њене маме, онда је оцена годишњег одмора у родном граду врло добар или оно познато још из основне школе 4 минус. Ако те орасположи лепо комшијско куче које те лењо њушне у пролазу, насмеје маче које се преврће на врелом асфалту и не бира са ким се мази а изјутра радује распевани Београдски врабац на грани тик до твог прозора, врло је добро. А  зашто ако већ није одличан 5 оно минус поред врло добре оцене пита ревносни читалац? Зато што је мрежица на кошу мало поцепана, зато што има превише немарно и беспотребно одбачених празних флаша свих димензија и намена свуда около, премало паркинг места испред зграде где станујеш а превише врана и голубова које ти 'запљускују' кола....Зато ти се пречесто понавља оно ако јер ....
    Ако нема то ‘ако’ онда ћеш видети реално јадно и осиромашено а притом болесно, подељено друштво, тетовиране жене које пуше уз кафу на сваком ћошку некада твог града или предграђа или насеља, нељубазне, намргођене, људе који тумарају по улицама или седе по паркићима и разблажују 'унучиће' пивом док опрезно пазиш и погледаваш најпре на горе да ти се не сручи дотрајала фасада на главу, па на доле да не уврнеш поново већ хронично изувртан чланак о неку стару рупу у дотрајалом асфалту. До твојих ушију стизаће хорске псовке и шатровачке умотворине малишана, будућих навијача свега и свачега што тренутно моћницима треба мој *тебра!..... Слушаћеш разне теорије велике светске завере, монологе енергетских пијавица, свезнајућих филозофа испраних русофилних мозгова задојених мржњом према Америци и западу. Видећеш пензионера који испред  тебе купије 'Информер' у жељи да се информише у новинама са (по истраживању) највише лажи за најмању своту динара плаћајући платном картицом. Читаћеш на његовом лицу самоуверену беспомоћну заглупелост, јад и чемер и биће ти га жао. Видећеш уредне, болесно бахате, снисходљиве послушнике власти на 'те веу' ма колико се трудио да их избегнеш даљинском контролором који даноноћно испирају већ добро пропране мозгове анестезираном народу за зрно личног интереса…Окрзнуће те злоба, завист и љубомора појединих бивших пријатеља на личном нивоу али већ је касно да те било ко озбиљније рани не само због својих зрелих 68 година, него што врло добро знаш да више не припадаш том свету.
                         И на крају и ако ти можда они исти клинци покупе из кола преко ноћи неке вредне ситнице као затамњене наочари са диоптријом које не могу да користе бар још добрих тридесетак година а дежурни полицијски службеник случај професионално процесуира, не можеш да се не радујеш што си ипак јефтино прошао. Не можеш да ти не буде драго што те полицајац људски саслуша, разуме и што успут схватиш да ни он није одушевљен распрострањеним популизмом и свеопштом фарсом у друштву, што се радује петицама своје ћерке и не жали што и она будућност види тамо преко баре одакле сам и ја свратио у посету да не кажем провод до Србије. Видиш да се обрадовао поклоњеној књизи управо оштећеног клијента 'Америка на сто страна' и док смешећи се чита посвету већ гласно рачуна ко ће је први читати на испланираном годишњем одмору који почиње сутра, он, ћерка или жена? Одлазиш са поздравом и његов захвалан смешак и осећањем да није тако лоше што су те ноћас покрали ако си већ јутрос имао овако леп сусрет са човеком.  Има наде?
п.с 
Оцена је минус 4 јер је дно ратом и распадом некад дивне земље, инфлацијом, НАТО бомбардовањем и медијским заглупљивањем, бар 4 пута (ако не и више) пробијено!
 
 



 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"