детаљ слике: Илустратор: Петар Тешовић

КАД ЉУБАВ КРАСИ СВЕ ДАНЕ

 Гордана Гоца Стијачић

Јежева љубав

Тражећи јединствену персону,

Којој би певушио шансону,

Допала се јежу дама фина,

Крутог дражања, са много врлина.

Слушала је песме, без гримасе,

Што је доказ да је врлине красе!

Јасно је, по држању, фризури,

Припада вишој, елитној култури.

Тражећи особу за сањарење,

Јеж је заволео песничарење,

Убедјен да њихова љубав цвета,

Постао је невидјена поета.

Дама је дамски, на све акције,

Остала без иједне реакције,

Јеж је мислио да треба више,

Песме да пева и риме пише.

Због љубави јединствене, чудне,

Ноћи су му биле бесане, будне!

Тражећи персону, посебну ретку,

Јеж је заволео рибаћу четку!

Пронашао ју је у лишћу шуме,

Поред бачених кеса и старе гуме.

Ал није га брига за ситне мане,

Кад љубав њему краси све дане.

певао је  лепо попут певача

Јер љубав је у оку посматрача.

Дебељкове муке

Седи сам Мрљавко и размисља гласно,

Чиме би се мог'о, послужити сласно.

,,За доручак, мисли, могао бих глатко,

Фруштук са сланинином да поједем слатко.

Ил од зеља и сира омиљена пита,

Чим помислим, осећам пораст апетита.

Од свега ми ипак, увек више прија

Када Она узме много калорија,

Па ћу пред њу ставит роштиљ и печења,

Јешћемо и пити без ограничења.

Трпеза не треба да нам буде пуста,

Јер љубав у душу ,,улази на уста".

За љубав је нашу немогућ губитак

Када јој ја спремим љубавни напитак,

Од вируса зимус витамин је спасо,

Којег има највише мог купуса расо.

Чини ми се ипак, све ово ми штети,

Па изгледам ко да сам, дуго на дијети.

На столу су шницле, чорбе разне врсте,

Царски сир и ћуфте да полижеш прсте.

Кад се она нећка, ја могу да плачем

Јер тако су лепе питице под сачем.

Гледала ме лепо, пријала јој храна,

Печена, кувана и убрана  с грана.

Ал се љутнух нагло, то није поштено,

Она и кад једе, личи  на вретено.

Ја хоћу да буде ко остале цуре,

Да има фигуру ко од храста буре.

Да не буде витка као штапић слани,

Да од удварача може да се брани."

Металац

На полици старог шпајза,

До куваног парадајза,

Један лонац стари даса

Пружао је сламку спаса,

Једној дами, врло плачној,

Тушнастој и баш привлачној.

Слатки сте ко дзема тегла

Таква ко Ви баш би легла,

Рецептима мојим тајним,

Укусима, новим бајним

Јасно ми је као дан,

Емајл Вам је чаробан,

А унутра Ваше данце,

Бело, сјајно ко беланце.

А тек ручке, руб и стас,

Не бих скидо очи с Вас.

Металчева лепотица,

Из Горњег је Милановца

Знам ја Вашу етикету,

Путовали сте по свету..."

"Та манте се посла таква,

Са полице нисам макла,

Сведок ми је брашна дзак,

Сви зачини, босиљак."

"Не чуди ме то што чујем,

Могу да Вас обрадујем.

кувар наш је добар лик,

Открио је шта је  трик.

Вест је стигла малочас,

Обрадоваће и Вас.

Куваће те даноноћно,

Поврће и воће сочно.

Мутићете кашице,

Сокове за флашице.

До облака и до неба

Да порасте наша беба.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: