|
|
| Сњежана Ђоковић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ИГУМАН СПАВА Игуман спава,На пањуГлава,ТрулаПостеља,Игуман спава. Џелат,Свилен гајтанНосиДа муНа пањуОстави кости,Игуман спава. Вране гаБудеУстани ИгуманеСвједочиНебеску тминуноћи.Игуман спава. Клонула му наПању главаНи гајтан муТребати нећеако из његаСлободаИстече.
НЕ БОЈ СЕ, НЕЋЕ КурјациЗавијају гором,Јече. ИгуманМантијом скриваОблаки СунцеМјесеци Звијезде. Повлачи сеИвицом шуме,Склања;КурјациЈече,ЧељустиЗвече. Не бој се! Игуман тјераНоћне але,Курјак завија,ИгуманБројаницу пребира;Не бој се,Неће.
НАДА ТихујеИ срећуИ тугу,Разгони слутње. Жеже наду! Не кори,Не суди,Не пресуђује,Не награђује; Жеже наду! Није ни Дух,Није ни СветацНи` анђеоДушу кријепи, Жеже наду! НадстојникВјером окован,ИгуманСвјетлом окупан; Жеже наду!
НЕВЈЕРА Причали суГласноГромогласно; Узимали метарМјерили вјеруКачили невјеруО врату њему; А онКлечи у росној травиПризива њу; ОптуженИгуман за невјеру...Коме?!Господу!
РИЈЕЧ Мантија ти стеже мислиВјера душу разговараТиха јекаИз даљинеОпомиње, проговара; РијечКренеПа и лане,Игумане; Бијеше ријечА од ријечиСнага поста;Мислима што скроји душаНа уснамаОтров поста.
Учитељу,ИгуманеНаучи меСрицат ријечиДа у џепу мисли моје,Не зарасту у корову. Завежи ми срце меко,Душу простуЗакопчај да ћути,Док се у тишиниСложиМудрост што је књига збори.
МОЛИТВА РијечРазум гасиИгуманМисао тка, зида...ДомОд темељаДо крова. ИконописацИконопишеБојом којомдуша је обојенаВизантијском плавом; Назиру се крила,Анђеоски одразИгуманМолитву чита,Поје,ЗидаЉествице душеОд земљеДо неба. Да паднепод скуте ОномШто нам праштаИ неопростивоШто намРане вида. Игуман моли,Кољена крвавихПузи прекопустих жељаПреко суза и ранаМоли ДаНам опрости.
ОБРАЗ СлутимПутују ријечиСплетенетвојим данасМојим сутраРасплетене. Нису то праве истинеИгуманеПророци проричуЛажи;Ти се на исповиједПозови. Кажи пред СунцемКажи пред МјесецомКажи пред својом сијенкомБоли ли огребан образТрњем мајске руже?!
|