У очима модре пучине
трепери звездани свод.
Месец дозива таму.
Шкољке певају успаванку
сребрним обалама.
Сребрне обале у загрљају таласа
слушају ехо шкољки.
Кућа на белој стени са плавим кровом
слути самоћу.
Кроз поломљене прозоре мирише прошлост.
Мед претворен у трње.
Остављени трагови вина на згужваним чаршавима,
ћутања о љубави,
бела хаљина на поду,
руж на чаши који прича о здравицама,
виолина покиданих жица,
утихнули тонови пропасти,
догорела шибица и недовршена цигарета,
мирис кафе и свежег хлеба у кишном јутру.
Неизговорене речи на уснама,
уздаси уклесани у ветрове,
акт жене са очима дубоких језера
у којима се гасе звезде,
време спаковано у кофере,
полупразна флаша снова,
лажи које везују и плачу над голим телима,
погажена обећања,
имена написана на стени да пркосе времену,
једно заувек претворено у вихор
и туђу бајку за којом си отишла.
У крошњи дрвета оштећеног олујом
остављено гнездо.
Два уздаха одлетела са гране.
У мом оку живи старица, Циганка,
и њене речи да нам није суђено,
наш смех јер нисмо веровали,
и она, мртва озбиљна.
Камен за који смо везивали руке,
зидови обојени твојом лепотом,
колевка са нерођеним сином,
осушена суза у којој је умрло Сунце,
фотографија са које си нестала,
камен претворен у прах,
трен у вечност,
отров у лек,
а твоје сузе опет у смех.
Земља дозива кишу,
лоза се протеже за Сунцем
Срећа на пешчаној стази
чува отиске твојих сребрних стопала.
На бродолому живота
један човек упорно чека
Белог голуба
да те донесе на крилима
као добар глас после дуге олује.
Гордана Петковић Лаковић
Биографија
Гордана Петковић Лаковић је рођена 1960. године у Београду. Са породицом се 1994. одселила у Торонто, где и данас живи и ради.
Објавила је пет књига. Чланица је Удружења књижевника Србије.
Покровитељка је културе и чуварка српске баштине. Доприноси бољој слици Срба и Србије у Канади и САД, сарадњи матице и дијаспоре и промовише српске великане, српски језик и ћириличко писмо.
Добитница је Повеље Матице исељеника и Срба у региону за 2018. годину и Књижевне награде „Растко Петровић“.
