Тишину најлакше
хваташ кад мрак пада
кад су дан и вече
ни тада, ни тада
дрвеће то каже
дахом без усана
а из птичјих гнезда
пада завој тихи
и тишина сама
са далеких звезда
шума шири мреже
ваздуха и тмине
непомично чека
настанак тишине
да лʼ се тад тишина
као нека спона
маховине хвата
трава од искона
и док са тишине
неко не откине
укус њен
тај укус од снова
не открију слова
ни на трен
Ерик Ондрејичка
Биографија
Ерик Ондрејичка је рођен 1. маја 1964. године у Братислави, где и данас живи и ради. Дипломирао је на Грађевинском факултету Словачког техничког универзитета у Братислави.
Члан је словачког ПЕН и Независног књижевног друштва. Од 2008. године ради у Одбору за секцију оригиналних књижевних фондова. У 2016. и 2017. години био је члан Стручног одбора Фонда за промоцију уметности. Члан је Управног одбора ВШМУ од 2016. године.
Објавио је десет књига.
