|
|
|
 | Биљана Р. Симић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Истина увек буди наду
И онда када у њу не верујемо, врло често се позивамо на њу . Ако нам истина буди Наду. Зашто је одгонимо?, покаткад ни сами нисмо свесни. И ако нас последице уче и надахњују да јој се приволимо ми проклето тражимо ’’кукољ у житу’’.
И онда када нас патња позива ’’Вратите се истини’’, сломљено кажемо ’’да, да тако је’’, тражећи истој грешку и тако у недоглед.
Док... једног дана post festum, сагледавајући оно што је прошло, са тугом кажемо ’’погрешио сам’’, тражим нови почетак .
Само смерним и храбрим прихватањем истине добијамо Нови Почетак, који Буди наду.
И, ако јој се приклонимо, не можемо јој више одолети.
Она постаје део нашег свакодневног реаговања на сва животна искушења, па ма каква она била.
Са њом у срцу прихватамо и себе и друге и таквом љубављу освајамо Свет-лост, а расуту стварност заувек одбацујемо.
У новом ’’оделу’’ дајемо шансу себи, а и осталима
Када превазиђемо грубост предрасуда, добијамо Нове изгледе, да искажемо сва наша познања, заобиђемо ’’устаљене’’ препреке и приклонимо се ’’истини’’, коју сви негде волимо и поштујемо, осим када смо ми у питању’’
Облачећи ’’ново одело’’ осећамо се боље, лагодније и упркос свему ’’истинитије’’.
Од бежања нема фајде
Бежимо, скривамо се, али од тога нема фајде.
Увек нова прича никада испричана, самим тим недовршенија, која кочи за нове приче и нова сазнања.
Спознаја као пут успеха, тражи целокупну причу испричану до краја, јер нови почетак тражи чисте путеве да би нам нове путање дале сасвим нова исходишта, самим тим узбудљива и лепршава, ничим спутана.
|
