 | Драгана Андрић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
СТАЗА ХИЉАДУ ЦВЕТОВА
Има једно место
цвет трешње његова је ознака
и прилично је изван стварности
често га сањам скривеног
између језера свежином покривеног
и бреза тананих посутих белином
не сећам се баш
како сам пронашла простор
поглед је лутао разливен
по беспућу даљине
на земљи бубице ред правиле
а ветар је.миловао лишће
звало ме лице са рукама које
су личиле на крила и место
које треба испунити
звоно је нарушило мир на земљи
а птица полетела и позвала да је пратим
знак на небу да кренем
између два простора пут није дуг
кад не рачунаш време
протекло до сусрета
тада све видиш и све се открива
пред очима се појави стаза
посебне боје и светлости
стаза хиљаду цветова нежности
са ивице усана прелива се душа
док сања у вечности својих жеља
не треба јој буђење
МОЈЕ ТЕЛО ЈЕ БЕЛО
Да ли сам био мртав
или само рањен
више је неважно
наг до појаса
млеком задојен
шуштањем хаљине пробуђен
па успаван још једном
на меким грудима
да ли сам други неко
у пену уроњен
окупан на рођењу
крв миришем
не плаши ме осећај
чак се радујем
што плач чујем
неко је поклон добио
а мени овај додир прија
рез је направљен
ја сам одвојен
млада душа још једна
пред појилом жедна
сећам се приче древна нека
говорили су дар богова
и проклетство човека
први грех највећи
у крви се понавља
нема воде да га спере
белег носим под индигом
направљен отисак
звона звук сан да ми сече
пун месец волим и ромор кише
како то знам
и име које ми донесе
на својој сам обали
на постељи
у сећањима
немоћан
идем ка својој моћи
удаљена је
или се ја удаљујем
од светлости
тонем у сан
у неизбежно
НИТ ПРАТИМ
Скочим па прескочим
вртлог изнико
служи ме снага
проговорим
па замрачим
ногом закорачим
даљину пратим
уз помоћ Бога
беспућа отворим
проговори
жар и свака твар
а тишину тражим
живи сам створ
нит што прати
тражећи топли кут
и реч за мир
обећани
ТРАЖИМ
Тражим
и гледам
около
и у себе
па изнад горе
високо
одакле пада тежина
тако дубоко
до душе дна
где је та грешка
спој погрешан
реч или осећај
мисао тешка
и једна тачка
за крај
