детаљ слике: КРК Арт дизајн

ТАЈНЕ ДЕТИЊСТВА У УЛИЦИ ВОДЕНОГ ГРАДА

Весна Крнић, Улица Воденог града,

Савез књижевника у отаџбини и расејању - СКОР, Нови Сад, 2024.

“Шетала је чапља

улицом Воденог града.

Грациозни дугачки кораци,

перје на њој шарено.

Високо једну, па другу ногу подиже.

Жели њене витке ноге сви да виде,

док сигурно се приближава

јату ситне рибе.“

(из песме „Улица Воденог града“)

Мирјана Штефаницки Антонић 

Нови Сад,-12. јул 2024.

          Пета књига Весне Крнић (1961, Нови Сад), уводи нас кроз “Улицу Воденог града“, поново у свет чаролије, маште, бајковитог детињства, одрастања. Весна је написала и објавила, до сада, три књиге поезије за одрасле и једну књигу поезије за децу, коју је насловила “Мајин златни венчић“, 2021.

          Ову, најновију књигу творе три циклуса певања: „Мала Јеца сам ја“, „Паун Пера са Сашиног салаша“, „Улица Воденог града“. У књизи се налази тридесет пет песама за децу и једна краћа прича „Лана и џиновска буковача.“ Песме, углавном, испевава о животињском царству и њиховом свету, у дослуху са људима: „Три мачета“, „Цверглан“, „У шуми се скрио зека“, „Три коке“, „Бака и њена куца“, “Мачак и детлић“, „Паун Пера са Сашиног салаша“. У песмама „Мама и њене боре“ и „Ручни и зидни сат“, обраћа се с  љубављу својој мајци и тка стихове о свом најмилијем бићу. Пише, топло,  о атмосфери у породичном дому, у доба свога детињства, у време Бадње вечери и Божићних празника: „Ја сам мала Јеца“, „Божићни положник“, „Божићно дрво.“

          Песме носе печат искрености кроз тајне детињства. Безбрижне су, лепршаве, певљиве. Песме за уживање, које ће побуђивати оптимистична расположења код деце и других читалаца. Биће радост и бакама и декама, и мамама и татама, тетки, ујаку, стрицу, јер ће их читати заједно са најмлађим читаоцима. У песмама се доживљава више од забаве. Весна са децом дели лепе тренутке, који је надахњују. Песме нису фикција, већ одистински доживљено и проживљено детињство и поновно враћање у њега. На махове, песникиња као да не жели да изађе из тог зачараног света и мајчиног загрљаја.

          “Сусрет са стварношћу детињства и поезије, што поезију за децу и чине уметношћу: природност, непосредност доживљаја, искреност, сликовитост, изворност, благост, емоционалност, етичност, топлина, игра, маштовитост, тематска разноврсност, идејност и слично…” – Љубомир Ћорилић

          Наши преци говорили су да човек и његова дела живе док живи сећање на њих и док је оних који ће о тим делима причати.

          Књига је улепшана и  потпомогнута сликом на предњој корици. Рад компјутерском техником, сликарке и дизајнерке Драгице Ждралић, из Новог Сада.

          Поетски глас Весне Крнић и даље ће се чути кроз поруке и поуке, које допиру из њених песама. Кренуће на свој безвременипут, јер тамо и припада. Ко чује овај узвишени глас, задржаће га заувек.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: