О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


ТАЈНЕ ДЕТИЊСТВА У УЛИЦИ ВОДЕНОГ ГРАДА

Мирјана Штефаницки Антонић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


ТАЈНЕ ДЕТИЊСТВА У УЛИЦИ ВОДЕНОГ ГРАДА

Весна Крнић, Улица Воденог града,
Савез књижевника у отаџбини и расејању - СКОР, Нови Сад, 2024.

“Шетала је чапља
улицом Воденог града.
Грациозни дугачки кораци,
перје на њој шарено.
Високо једну, па другу ногу подиже.
Жели њене витке ноге сви да виде,
док сигурно се приближава
јату ситне рибе.“
 
(из песме „Улица Воденог града“)



Мирјана Штефаницки Антонић 
Нови Сад,-12. јул 2024.


 
          Пета књига Весне Крнић (1961, Нови Сад), уводи нас кроз Улицу Воденог града“, поново у свет чаролије, маште, бајковитог детињства, одрастања. Весна је написала и објавила, до сада, три књиге поезије за одрасле и једну књигу поезије за децу, коју је насловила Мајин златни венчић“, 2021.
          Ову, најновију књигу творе три циклуса певања: „Мала Јеца сам ја“, „Паун Пера са Сашиног салаша“, „Улица Воденог града“. У књизи се налази тридесет пет песама за децу и једна краћа прича „Лана и џиновска буковача.“ Песме, углавном, испевава о животињском царству и њиховом свету, у дослуху са људима: „Три мачета“, „Цверглан“, „У шуми се скрио зека“, „Три коке“, „Бака и њена куца“, “Мачак и детлић“, „Паун Пера са Сашиног салаша“. У песмама „Мама и њене боре“ и „Ручни и зидни сат“, обраћа се с  љубављу својој мајци и тка стихове о свом најмилијем бићу. Пише, топло,  о атмосфери у породичном дому, у доба свога детињства, у време Бадње вечери и Божићних празника: „Ја сам мала Јеца“, „Божићни положник“, „Божићно дрво.“
          Песме носе печат искрености кроз тајне детињства. Безбрижне су, лепршаве, певљиве. Песме за уживање, које ће побуђивати оптимистична расположења код деце и других читалаца. Биће радост и бакама и декама, и мамама и татама, тетки, ујаку, стрицу, јер ће их читати заједно са најмлађим читаоцима. У песмама се доживљава више од забаве. Весна са децом дели лепе тренутке, који је надахњују. Песме нису фикција, већ одистински доживљено и проживљено детињство и поновно враћање у њега. На махове, песникиња као да не жели да изађе из тог зачараног света и мајчиног загрљаја.
          “Сусрет са стварношћу детињства и поезије, што поезију за децу и чине уметношћу: природност, непосредност доживљаја, искреност, сликовитост, изворност, благост, емоционалност, етичност, топлина, игра, маштовитост, тематска разноврсност, идејност и слично…” – Љубомир Ћорилић
          Наши преци говорили су да човек и његова дела живе док живи сећање на њих и док је оних који ће о тим делима причати.
          Књига је улепшана и  потпомогнута сликом на предњој корици. Рад компјутерском техником, сликарке и дизајнерке Драгице Ждралић, из Новог Сада.
          Поетски глас Весне Крнић и даље ће се чути кроз поруке и поуке, које допиру из њених песама. Кренуће на свој безвременипут, јер тамо и припада. Ко чује овај узвишени глас, задржаће га заувек.
 
     




ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"