детаљ слике: КРК Арт дизајн

СРЕБРНА СРМА

Сва у свили

И сребрној срми

Црнокоса ћерка ноћи

Стала је између нас

И твоју руку

Из моје узела

Пратила сам

Твој лик невесели

Док се у сенку преметао

Оставлјајући

С ове стране света

Одежде пуне мојих додира.

Јачи од песме

Ниси се окренуо

Ватра на уснама

Речи ми је растапала

У шапат молитвени

Верујући да ћеш вечност

Са мном вековати

САЊАМ ДА МЕ ГРЛИШ

Не могу да одолим ветру

Када се у брезове крошње увуће

И сав свој устрептали немир

Проспе по меком лишћу;

Гране чежњиве

Када полете

Једна према другој,

Пожелим

Да спустим главу на твоје раме,

Да слушам песме

Што крилате у меком ти гласу,

Да лутамо тако

Стазама земаљским

Са којих

Ни отишао ниси..

 ПРЕД СВЕТОЗАРНОМ ИКОНОМ

У тишини светога храма, месту безграничне љубави,

Златни светачки венац обасјава

Моје пећине и отвара уставе

Подигнуте мислима, речима и надањима,

Ластавицама уморних крила,

Па горећи као славска свећа

Топим се давајући опросте онима што су ме

У време бола и нејакости ранили,

Што су ме у мојој сузној години затајили,

Онима што су влажни сунђер носили

Уместо да су ме са крста скинули.

Благим погледом Те милујем тако мирну и снену

Загледану у бивство нама невидљиво,

Усамљену, увек будну и присутну

Богомајко, Милоснице, Сабирнице,

Женског рода заступнице.

Спуштам целов на твоје руке

Које васцело време љубави и молитви служе.

Када чуда чиниш, Пресвета,

Како се успињеш на место где Господ господари,

Како твоје срце на липовој дасци, у каменом иконолику

Остаје вечно нежно и топло,

Откуцаја која и у нашим прсима дамаре...

Љубављу ме ојачај, Пресвета,  хлебом јединим,

Која све земаљско храни и брани.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: