детаљ слике: КРК Арт дизајн

ВЕЛИКАНИ ЉУДСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ 12

Др СИМО ЈЕЛАЧА

МИЛЕВА и АЛБЕРТ АЈНШТАЈН: Милева (1875-1948), Алберт (1879-1955), швајцарски физичари

Милева Марић, Српкиња, рођена је у Тителу, у Војводини, а њен супруг Алберт Ајнштајн рођен је у Улму, у Немачкој. открића двадесетог века. Милева је прва дошла на идеју о могућности претварања материје у енергију, након открића рендгенских зрака, Пупина и Марије Кири. Она је веома успешно математички дефинисала све своје идеје. Она је прва увела у свет концепт четвородимензионалне геометрије (простор – време), а затим дала дефиницију Фотоелектричног ефекта. Милева и Алберт су заједно радили на електромагнетној теорији светлости, од 1897. и на Теорији релативности од 1901. По свој прилици, Милевина дисертација је била само Теорија релативности (касније је нестала са Универзитета, вероватно због Албертове славе) . Алберт Ајнштајн је 1905. објавио три рада о теоријској физици, укључујући теорију релативности, али само под својим именом. Закон масе и енергије изражава се познатом формулом Е=mc²  (енергија је једнака производу масе и квадрата брзине светлости), која ће постати основа развоја атомске енергије. Они су такође потврдили квантну теорију светлости, која је резултирала стварањем фотоелектричне ћелије (и као резултат преноса слике, телевизије). Ово је родило нову грану физике, квантну физику. Сва ова достигнућа је Милева, као велики математичар, математички дефинисала, а потписао их је само Алберт. Алберт је проглашен за највећег научника двадесетог века, а Милева је остала анонимна. Алберту је додељена Нобелова награда за физику за 1921. годину, за коју постоје подаци да је Алберт сав новац од те награде дао Милеви, док постоје и тврдње да је тим новцем купио да ћути. И док је Марија Кири радио са супругом Пјером и делила с њим Нобелову награду, Милева није добила никакво признање од свог мужа, чак ни за децу за коју се жртвовала. Од 1933. до 1955. Алберт је живео и радио на Универзитету Принстон, у Сједињеним Државама, али за све то време није дао никакав допринос науци. Ово је један од доказа да је све што је постигао, постигао само са Милевом заједно.

ФРЕДЕРИК СОДИ (1877-1956), енглески и канадски хемичар

Рођен у Енглеској, (Frederick Soddy) се преселио у Канаду и радио на Универзитету McGill у Монтреалу са Ернестом Редфордом, са којим је открио феномен атомске дезинтеграције (распада) радиоактивних елемената током 1901-1903. Радиоактивни елементи се током распадања трансформишу у друге елементе. Соди је радио на проналажењу ових нових елемената. Приметио је да Периодични систем елемената нема довољно места за све елементе, па је 1913. године дошао до јединственог решења, приметивши да иако елементи имају различите атомске тежине и периоде полураспада, имају иста својства. То је значило да је реч о различитим варијацијама истих елемената. Соди је ове варијације назвао изотопи и тиме отклонио претходне нејасноће. Каснија открића неутрона Џејмса Чедвика (1891-1974) пружила су много потпуније објашњење ових појава.

Соди је такође дао објашњење за алфа честице (језгро хелијума), да када се емитују из елемента који се распада, његов атомски број се смањује за два, а атомска тежина за четири. Слично, када се емитује бета честица (негативни електрон), атомски број се повећава за један. На основу резултата рада на изотопима, Содио је добио Нобелову награду за хемију за 1921. годину.

ЛИСА МЕИТНЕР (1878-1968), аустријска физичарка

Након доктората на Универзитету Бек, Lise Meitner ради у Берлину са Отом Ханом у лабораторији за нуклеарну физику. Заједно са њеним сестрићем Отом Фришом, разрадили су процес нуклеарне фисије (цепање атома), који ће касније постати веома вредно откриће у нуклеарној физици. Ото Хан јој је покрао те резултате и добио Нобелову маграду,а да Лисино име није ни споменуо.

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ (1879-1958), српски астроном

Милутин Миланковић је научник чија је Теорија ледених доба прихваћена у свету и потврђена најновијим космичким истраживањима. Рођен је у Даљу, а студије технике завршио је у Бечу, као један од најбољих студената своје генерације. Радио је као инжењер у Аустрији, истакао се својим конструкцијама и неким иновацијама, а потом дошао у Београд, где је постао универзитетски професор и радио до краја живота. Остварио је дела трајне вредности и своје име уписао међу звезде. Током орбите око Месеца, руски научници дали су име Милутина Миланковића кратеру на невидљивој страни Месеца, што је усвојено као међународно признање. Тачност Миланковићевих прорачуна највећа је потврда његове теорије коју је назвао Сунчевим каноном. Био је потпредседник Српске академије наука, али у својој земљи недовољно познат, чиме је иначе поступао џентлменски, тихо, достојанствено. Имао је бриљантан стил писања. Његова најзначајнија дела су: Канон осунчавања земље и његова примена на проблем ледених доба, Небеска механика, Историја астрономске науке, Кроз васиону и векове, Кроз област науке, Списи из историје науке а такође и чланци, говори, преписка, сећања, искуства и знања. По занимању је био инжењер, а по пословима астроном и математичар изузетног квалитета. Остао је упамћен и као историчар науке и сведок развоја српске науке у првој половини двадесетог века. Миланковићево дело Кроз васиону и векове први пут је објављено на немачком језику у великом издању, којим се истакао као научник. У том делу он на веома занимљив начин води читаоца кроз древни Вавилон, стару Атину, до посета Аристотелу и Архимеду, кроз Александријску библиотеку и Клеопатри, а потом и кроз пространства васионе. Значајни Миланковићеви радови су Математичка теорија климе, Астрономски календар ледених доба и Вековно померање Земљиних полова. Ако су Кеплеров и Њутнов закон кретања небеских тела први закон универзума, онда је Миланковићев закон осунчавања његов други закон. Миланковић је први у свету израчунао осунчаност земље и свих планета Сунчевог система, што се потврдило као беспрекорно тачно. Миланковићева математичка теорија инсолације је 1995. године прослављена у целом свету као једно од највећих достигнућа људског стваралаштва двадесетог века. Миланковић није учио науку да би живео, већ је живео да би учио науке. Милутин Миланковић на себи својствен начин спаја астрономију, математику, физику и геофизику са књижевношћу, историјом и филозофијом. Направио је и најтачнији календар на свету до сада. Он је објаснио Аристархово учење о кретању планета Некретница, репродукујући Аполонијеву теорему о епицикличним кретањима планета у Сунчевом систему. Он је доказао да су климатске промене узроковане астрономским узроцима, па се догађаји на земљи одвијају по законима неба. Он је први у свету који је применио теорију климе у својим истраживањима. За њега је речено „Ако је вредност планете заиста одређена енергијом сунца, онда вредност Миланковићевог дела даје светлост коју је преносио на генерације. Ако и за тренутак та светлост осветли наш животни пут, Миланковић је стигао до циља свог пута”.

АЛЕКСАНДАР ФЛЕМИНГ (1881-1955), шкотски бактериолог

Alexander Flemingг је открио пеницилин и њиме спасио милионе људских живота. Откриће пеницилина је колико случајно толико и научно. Флемингово откриће плесни Пенициллиум датира из 1928. године, а производња пеницилина почела је тек 1940. године. Алексадар Флеминг је син фармера, који је, добивши наследство, одлучио да студира медицину. Током свог рада највише га је занимала бактериологија, покушавајући да открије природни лек против раста бактерија, па је исто тражио чак и у сузама, пљувачки и слузи. Године 1922. доживео је свој први успех, правећи природни ензим лизозим, а 1928. открио је бактерију Стапхилоцоццус на тањиру. Случајно их је оставио на ваздуху, при чему су се инфицирали пеницилијем. Током Флеминговог годишњег одмора, плесни су се развиле и он их је однео на испитивање. Приметио је да пеницилин уништава стафилококе, што је довело до открића пеницилина који спасава живот. Заједно са својим сарадницима Валтером Флоријем и Ернстом Борисом Чејном, добио је Нобелову награду за медицину 1945. године.

ХАНС ГЕИГЕР (1882-1945), немачки физичар

Hans Geiger је свету дао Гајгеров бројач, први успешан детектор алфа честица или радиоактивности. Докторирао је у Ерлангену у Немачкој, а радио је у Манчестеру у Енглеској, где је у сарадњи са Ернестом Радефордом 1908. године конструисао инструмент за детекцију броја алфа честица које се емитују током радиоактивног распада елемената. Године 1912. Гајгер се вратио у Немачку, где је постао шеф лабораторије за радиоактивност у Берлину. Године 1928. направио је савршенију верзију бројача заједно са Валтером Милером, па је та верзија названа Гајгер-Милеров бројач.

НИЛС БОХР (1885-1962), дански физичар

Niels Bohr се сматра једним од најбољих теоретичара атомске физике. Године 1913. објавио је рад о саставу атома и молекула, а од 1914. до 1916. радио је са Ернестом Радефордом у Манчестеру. По повратку у Данску постављен је за шефа новооснованог Института за теоријску физику. Године 1922. добио је Нобелову награду за физику, а 1943. отпутовао је у Америку. Од тада је радио у Лос Аламосу на пројекту атомске бомбе. 1955. организовао је прву конференцију Атомс фор Пис у Женеви. Бор је применио Планкову квантну теорију на Радефордов модел атома и утврдио да електрони постоје у фиксним орбитама, из којих не емитују енергију. Емисија енергије настаје само када електрони промене своје стање, прелазећи са нижег на виши енергетски ниво. Бор је израчунао енергију зрачења током промене енергетских нивоа електрона у атому, чиме је потврдио квантну теорију.

Нилс Бор је изнео следећу мисао о Николи Тесли: „Теслин генијални проналазак полифазног система и његово истраживање чудесних високофреквентних електричних феномена били су основа на којој су се развили потпуно нови услови за индустрију и радио комуникације и имали су далекосежне последице. на читаву нашу цивилизацију“.

КЛАРЕНС БИРДСАЈ (1886-1956), амерички проналазач

Радећи у Лабрадору у Канади, Clarence Birdseye је уочио предности замрзавања хране за њено дуготрајно очување, па је направио први уређај за замрзавање, а затим основао компанију Генерал Сеа Фоодс 1924. Тиме је започела производња расхладних уређаја за живу храну. Направио је и уређај за уклањање воде из намирница, такође како би се што боље сачувале.

ЕРВИН ШРОДИНГЕР (1887-1961), аустријски физичар

Ervin Shredding  је, као математичар и теоријски физичар, заступао принципе квантне механике, а радио је на универзитету у Берлину са Албертом Ајнштајном. Према његовом мишљењу, честице се понашају као таласи. Тврдио је да је једначина Луја де Броља превише једноставна и да не нуди објашњење понашања материје на субатомском нивоу. Зато је одбацио идеју честица и заговарао идеју таласа. Између 1925. и 1926. Средингер је изразио таласну једначину, која је родила квантну механику. Међутим, ова теорија је имала и одређене недостатке, на које Средингер није био слеп. Предложио је тзв Таласни пакети који дају утисак честица, али се у стварности понашају као таласи. Нешто касније, Пол Адријен Морис Дирак (1902-1984) подржао је Шредингерову теорију и математички је тумачио. За своја достигнућа поделили су Нобелову награду за физику за 1933.

ХЕНРИ МОЗЛИ (1887-1915), енглески физичар

Henry Mosley је постао професор на Универзитету у Манчестеру са 23 године, а погинуо је у авионској несрећи у Турској са 28 година. Иако је био млад, када се бавио испитивањем спектра рендгенског зрачења на металима, приметио је фреквенцију спектралних линија, које су биле у сагласности са атомским тежинама елемената. На основу тога је закључио да је фреквенција зрачења у односу на корене одређених целих бројева, што је означавало атомске бројеве елемената, што значи према њиховом месту у периодном систему. Закључио је да су атомски бројеви елемената једнаки позитивном наелектрисању језгра њихових атома, а то значи броју одговарајућих негативно наелектрисаних електрона. Мозли је тиме утврдио виталну везу између структуре атома и њихових хемијских својстава. Сходно томе, видело се да су својства елемената више у сагласности са атомским бројевима него са атомским тежинама. Уочена су и извесна одступања у периодичном систему Мендељејева, који је прихваћен као „Мозлијев закон”. Мозли је чак предвидео постојање неких елемената са њиховим атомским бројевима, тежинама и основним својствима према њиховим местима у табели. Неколико година касније, ови елементи су откривени и уврштени у табелу према предвиђеним местима.

ЈОХН ЛОГИЕ БАИРД (1888-1946), шкотски инжењер

John Logie Baird се сматра оцем телевизије, који ју је први демонстрирао 1926. Радио је на њој од 1912, али тек 1924. лица на екрану су се могла препознати. Бавио се и радаром и применом инфрацрвеног зрачења, на основу чега је иновирао видео рекордер, прво снимање слике на магнетни диск. Демонстрирао је телевизију у боји 1928. године, а од 1929. године, формирањем Британске радиодифузне корпорације (BBC), коришћена је и његова опрема.

Флоријем и Ернстом Борисом Чејном, добио је Нобелову награду за медицину 1945. године.

 Наставиће се... 

GIANTS OF HUMAN CIVILIZATION 12

Dr sci. SIMO JELAČA

MILEVA and ALBERT EINSTEIN: Mileva (1875-1948), Albert (1879-1955), Swiss physicists

Mileva Maric, a Serb, was born in Titel, Vojvodina, and her husband, Albert Einstein, was born in Ulm, Germany. They met at the Zurich Polytechnic, studied together and came to the discovery of the Theory of Relativity and other great scientific discoveries of the twentieth century. Mileva was the first to come up with the idea of ​​the possibility of converting matter into energy, after the discovery of X-rays, Pupin and Marie Curie. She very successfully defined all her ideas mathematically. She was the first to introduce the concept of four-dimensional geometry (space-time) to the world, and then gave the definition of the Photoelectric effect. Mileva and Albert worked together on the electromagnetic theory of light, from 1897, and on the Theory of Relativity from 1901. In all likelihood, Mileva's dissertation was just the Theory of Relativity (later it disappeared from the University, probably because of Albert's fame). In 1905, Albert Einstein published three papers on theoretical physics, including the theory of relativity, but only under his own name. The mass-energy law is expressed by the famous formula E = m x c″ (energy is equal to the product of mass and the square of the speed of light), which will become the basis of the development of atomic energy. They also confirmed the Quantum Theory of Light, which resulted in the creation of the photoelectric cell (and as a result image transmission, television). This gave birth to a new branch of physics, Quantum Physics. All these accomplishments were mathematically defined by Mileva, as a great mathematician, and only Albert signed them. Albert was declared the greatest scientist of the twentieth century, and Mileva remained anonymous. Albert was awarded the Nobel Prize in Physics for 1921, for which there is information that Albert gave all the money from that prize to Mileva, while there are also claims that he used that money to buy her to hear. And while Marija Kiri radioed with her husband Pjero and shared the Nobel Prize with him, Mileva did not receive any recognition from her husband, not even for the children for whom she sacrificed herself. From 1933 to 1955, Albert lived and worked at Princeton University, in the United States, but during all that time he did not contribute to science. This is one of the proofs that everything he achieved, he achieved only with Milev together.

FREDERICK SODDY (1877-1956), English and Canadian chemist

Born in England, Sodi moved to Canada and worked at McGill University in Montreal with Ernest Redford, with whom he discovered the phenomenon of atomic disintegration (decay) of radioactive elements during 1901-1903. Radioactive elements are transformed into other elements during decay. Sodi worked on finding these new elements. He noticed that the Periodic Table of Elements does not have enough places for all the elements, so in 1913 he came up with a unique solution, noticing that the elements, although they have different atomic weights and half-lives, have the same properties. This meant that it was about different variations of the same elements. Sodi called these variations Isotopes and thereby removed the previous ambiguities. The later discoveries of neutrons by James Chadwick (1891-1974) provided a much more complete explanation of these phenomena.

Sodi also gave an explanation for alpha particles (helium nucleus), that when they are emitted from an element that decays, its atomic number decreases by two, and its atomic weight by four. Similarly, when a beta particle (negative electron) is emitted, the atomic number increases by one. Based on the results of the work on isotopes, Sodio was awarded the Nobel Prize in Chemistry for 1921.

LISE MEITNER (1878-1968), Austrian physicist

After her doctorate at Beck University, Lisa Mitner works in Berlin with Otto Hahn in the nuclear physics laboratory. Together with his sister Otto Frisch, they worked out the process of nuclear fission (splitting of atoms), which would later become a very valuable discovery in nuclear physics.

MILUTIN MILANKOVIC (1879-1958), Serbian astronomer

Milutin Milankovic is a scientist whose Theory of Ice Ages is accepted in the world and confirmed by the latest cosmic research. He was born in Dalje, and completed his technical studies in Vienna, as one of the best students of his generation. He worked as an engineer in Austria, distinguished himself with his constructions and some innovations, and then came to Belgrade, where he became a university professor and worked until the end of his life. He accomplished works of lasting value and wrote his name among the stars. During the orbit around the moon, Russian scientists gave the name of Milutin Milankovic to a crater on the invisible side of the moon, which was adopted as an international recognition. The accuracy of Milankovicevic's calculations is the biggest confirmation of his theory, which he called the Sunning Canon. He was the vice-president of the Serbian Academy of Sciences, yet not well-known in his country, which he otherwise handled in a gentlemanly, quiet, and dignified manner. He had a brilliant writing style. His most significant works are: The canon of insolation of the earth and its application to the problem of ice ages, Celestial mechanics, History of astronomical science, Through the universe and the ages, Through the realm of science, Writings from the history of science and also Articles, Speeches, Correspondence, Memories, Experiences and Knowledge. He was an engineer by profession, and by works an astronomer and mathematician of extraordinary quality. He was also remembered as a historian of science and a witness to the development of Serbian science in the first half of the twentieth century. Milankovic's work Through the Universe and Centuries was first published in German in a large edition, with which he excelled as a scientist. In that part, he leads the reader in a very interesting way through ancient Babylon, old Athens, to visits to Aristotle and Archimedes, through the Alexandrian library and to Cleopatra, and then through the vastness of the universe. Milankovic's important works are the Mathematical Theory of Climate, the Astronomical Calendar of the Ice Ages, and the Centuries' Shift of the Earth's Poles. If Kepler's and Newton's laws of motion of celestial bodies are the first law of the universe, then Milankovic's Law of insolation is its second law. Milankovic was the first in the world to calculate the insolation of the earth and all the planets of the solar system, which was confirmed as impeccably accurate. Milankovic's mathematical theory of insolation was celebrated in 1995 throughout the world as one of the greatest achievements of human creativity of the twentieth century. Milankovic did not study science to make a living, he lived to study science. Milutin Milankovic combines astronomy, mathematics, physics and geophysics with literature, history and philosophy in his own unique way. He also created the most accurate calendar in the world so far. He explained Aristarchus' teaching about the movement of the planets Nekretnica, reproducing Apollonius' theorem of epicyclic movements of the planets in the solar system. He proved that climate changes are caused by astronomical causes, therefore events on earth take place according to the laws of heaven. He is the first in the world to apply climate theory in his research. It was said about him, "If the value of the planet is really determined by the energy of the sun, then the value of Milankovic's work is given by the light that he passed on to generations. If even for a moment that light illuminates our life path, Milankovic has reached the goal of his journey".

ALEXANDER FLEMING (1881-1955), Scottish bacteriologist

Fleming discovered Penicillin and saved millions of human lives with it. The discovery of penicillin was as accidental as it was scientific. Fleming's discovery of the mold Penicillium dates back to 1928, and the production of penicillin began only in 1940. Aleksadar Fleming is the son of a farmer, who, having received an inheritance, decided to study medicine. During his work, he was most interested in bacteriology, trying to discover a natural remedy against the growth of bacteria, so he looked for the same even in tears, saliva and mucus. In 1922, he experienced his first success, making the natural enzyme Lysozyme, and in 1928 he discovered Staphylococcus bacteria on a plate. He accidentally left them exposed to the air, on which occasion they became infected with penicillium. During Fleming's annual vacation, the molds developed and he took them for examination. He noticed that penicillium destroyed staphylococcus, which led to the discovery of life-saving Penicillin. Together with his collaborators Walter Florey and Ernst Boris Chain, he received the Nobel Prize for Medicine in 1945.

HANS GEIGER (1882-1945), German physicist

Hans Geiger gave the world the Geiger counter, the first successful detector of alpha particles or radioactivity. He received his doctorate in Erlangen, Germany, and worked in Manchester, England, where, working with Ernest Radeford, he constructed an instrument for detecting the number of alpha particles emitted during the radioactive decay of elements in 1908. In 1912, Geiger returned to Germany, where he became the head of the laboratory for radioactivity in Berlin. In 1928, he made a more perfect version of the counter together with Walter Miller, so that version was called the Geiger-Miller counter.

NIELS BOHR (1885-1962), Danish physicist

Nils Bohr is considered one of the best theorists of atomic physics. In 1913 he published a paper on the composition of atoms and molecules, and from 1914 to 1916 he worked with Ernest Radeford in Manchester. Upon his return to Denmark, he was appointed head of the newly founded Institute for Theoretical Physics. In 1922 he received the Nobel Prize in Physics, and in 1943 he traveled to America. Since then he worked at Los Alamos on the atomic bomb project. In 1955, he organized the first conference on Atoms for Peace in Geneva. Bohr applied Planck's quantum theory to Radeford's model of the atom and established that electrons exist in fixed orbits, from which they do not emit energy. Energy emission occurs only when electrons change their state, moving from a lower to a higher energy level. Bohr calculated the energy of radiation during the change of energy levels of electrons in an atom, thereby confirming the Quantum Theory.

Nils Bohr expressed the following thought about Nikola Tesla: "Tesla's ingenious invention of the polyphase system and his research into wondrous high-frequency electrical phenomena were the basis on which completely new conditions for industry and radio communications were developed and had a far-reaching impact on our entire civilization."

CLARENCE BIRDSEYE (1886-1956), American inventor

Working in Labrador, Canada, Clarence Birds noticed the advantages of freezing food for its long-term preservation, so he built the first freezing device and then founded the General Sea Foods Company in 1924. This started the production of refrigeration devices for live foods. He also made a device for removing water from foodstuffs, also in order to preserve them better.

ERWIN SCHRODINGER (1887-1961), Austrian physicist

Srödinger, as a mathematician and theoretical physicist, advocated the principles of quantum mechanics, and worked at the university in Berlin with Albert Einstein. According to his opinion, particles behave like waves. He claimed that Louis de Broglie's equation is too simple and does not offer an explanation of the behavior of matter at the subatomic level. That is why he rejected the idea of ​​particles and advocated the idea of ​​waves. Between 1925 and 1926, Srödinger expressed the wave equation, which gave birth to Quantum Mechanics. However, this theory also had certain shortcomings, to which Srödinger was not blind. He proposed the so-called Wave packets that give the impression of particles but in reality behave like waves. A little later, Paul Adrien Maurice Dirac (1902-1984) supported Srödinger's theory and interpreted it mathematically. For their achievements, they shared the Nobel Prize in Physics for 1933.

HENRY MOSELEY (1887-1915), English physicist

Henri Mosley became a professor at the University of Manchester at the age of 23, and died in a plane crash in Turkey at the age of 28. Although he was young, when he was engaged in X-radiation spectra tests on metals, he noted the frequency of spectral lines, which were in agreement with the atomic weights of the elements. On this basis, he concluded that the frequency of radiation is in relation to the roots of certain whole numbers, which indicated the atomic numbers of the elements, which means according to their place in the periodic table. He concluded that the atomic numbers of elements are equal to the positive charge of the nucleus of their atoms, and that means the number of corresponding negatively charged electrons. Mosli thereby determined the vital connection between the structure of atoms and their chemical properties. Accordingly, it was seen that the properties of the elements are more in agreement with the atomic numbers than with the atomic weights. Certain discrepancies in Mendeleev's periodic system were also noticed, which was accepted as "Moseley's Law". Mosley even predicted the existence of some elements with their atomic numbers, weights and basic properties according to their places in the table. A few years later, these elements were discovered and included in the table according to the predicted places.

JOHN LOGIE BAIRD (1888-1946), Scottish engineer

John Beard is considered the father of television, who first demonstrated it in 1926. He had been working on it since 1912, but it was not until 1924 that faces on the screen could be recognized. He also worked on radar and the application of infrared radiation, on the basis of which he innovated the video recorder, the first image recording on a magnetic disk. He demonstrated color television in 1928, and from 1929, with the formation of the British Broadcasting Corporation (BBC), his equipment was also used.

 To be continued...

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: