О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


ТОГ ДАНА КАДА ЈЕ ПЕСМА ОТИШЛА

Неда Гаврић
детаљ слике: КРК Арт дизајн
 

Тога дана када је песма отишла

 

 
Та девојка је певала свако јутро, свако Божије јутро!
И имала је диван глас.
 
 
Због ње сам почела обожавати свако ново јутро, чак и оно које ме пробудило сетну, суморну и тешку тону не исплаканих суза. Њен глас ме тешио, храбрио и давао наду да је баш тај дан мој, да је свет под мојим ногама. Певала је све и све је у њеном гласу обећавало срећу, чак и онда када је певала тужне песме, давала им је неку ноту среће и обећања да ће све бити у реду.
Старим и истрошеним цевима још старије зграде одјекивао је тај звонки, али мекани, женски глас. Ако бисте затворили очи, могли бисте замислити праву принцезу како вам пева успаванке. Баш тако је изгледала испод затворених капака. Тек када би је видели негде на улици или стубишту зграде, видели бисте да се заиста ради о принцези. Густа, сјајна, плава коса лепршала је за њом , јер је увек негде журила.
Стрчала би степеницама, одјурила до бицикла, села увежбано и већ у следећем моменту окретала би педале. На предњој страни бицикла, корпа пуна цвећа, на точковима мачије очи у облику лептирића. Њен бицикл био је баш као и она што је, лепршава и пахуљаста. Није певала док се возила, али сам увек имала осећај када изађе на улицу да настави певати, само у себи. И сигурно је било тако, одавао је осмех на лицу.
Тог првог јутра када нисам чула њен глас, знала сам да је више никада нећу чути. Не знам како ни зашто, просто сам знала. Дан за даном пролазио је без њеног гласа, без песме. Јутра су наставила бити сасвим обична јутра која не обећавају баш ништа. Све више је недостајао тај глас који је миловао душу целог комшилука, верујем.
 
Онда сам након неколико суморних јутара, срела тог мушкарца, човека њеног живота са којим је живела. Био је сам, поздравио, ушао у стан и два пута закључао. Иза црних, закључаних врата, чула се само тишина. Чуло се НИШТА.
Питам се, какав то мушкарац може живети без жене која је свако јутро певала животу, јутру, свету, њему? Како може живети без песме, како може живети без те жене?
Ако је престао да воли жену која пева, ко ће, после њега, заволети жену коју је он расплакао?





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"