 | Драгана Лисић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Када издаш прву књигу
(из збирке Memento vitae)
Када издаш прву књигу
Пашће много суза
Што твојих, што туђих
На сваку ће похвалу
Срце да ти затрза
И заиграће душа
Сваком сузом која падне
Знаћеш да си живео
И да сада има неког смисла
Ал' болеће свака рука што се стисла
Што не уме комплимент да дадне
И што само сујету слуша
Проклињаћеш малодушност
Завист и јадна бића без кичме
Која води слепа послушност
Мислићеш да је лакше било Бранку
Његошу, Змају или Лази
Да њих није имао ко да гази
Пожелећеш да уђеш у странку
Да се од сад и твоје име
Свуда великим словом пише
Да говориш све више и више
Да се доказујеш и правдаш
Као да неко за то има слуха
Видећеш да је немогуће
Променити светину
Која не види даље од куће
Видећеш колико је слаба реч
А јаке везе и све оно безвезе
Што нам кроји и прекраја стварност
Али ако и тада
Душа настави да пева
Бићеш свој лични Орфеј
Који је презрео Еуридику
И критику и придику
А живео за лиру
У миру
Почеци и крајеви наше писмености
(из збирке Memento vitae)
Вука однеше
Не знам куда
Догодише се
Бројна чуда
Свако пише
К'о што говори
Много, самоуверено
И полуписмено
За НИН-а романа
Сваки пут све више
Не чита их ни онај
Ко оцењује, ни ко пише
Ћирило и Методије
Ко уљези стоје
С бескућницима
Кич-украсе броје
Андрић укочен
На своме венцу
Бранко од муке
Ломи крчаг на студенцу
Око Ђурине куће
Парада зарада
За новогодишње свануће
Оде цела плата
У брзој птици-возу
Нема ко није дош'о
Буде ми страх и нервозу
Углас Genau! и хорошо
Култура наша тоне
Кези се ко мора и може
Док бројимо пописане милионе
Који се у дијаспори множе
Прогрес
(из збирке Траговима...)
Моја баба је колачила очи
Када види црно дете
Као да је светско чудо.
Искрено и истински.
Ми смо качили
"BlackLivesMatter"
И борили се за људска права.
Виртуелно и рутински.
Ишла је комшијама на мобу
Само понекад маштала
Да комшији цркне крава
Ми не знамо име свима у згради
Нек цркне комшија
Заштитићемо краву
