(Београд, 2004. године, „Српска реч“)

Дођите у Србију!

Ако вам је живот досадио.

Живот вам најпре досади

у интересантним временима.

Лако је бити Србин у Србији.

Не морате да користите мозак.

У земљи у којој је ограничена

слобода кретања

сви иду уназад.

Бог чува Србе!

Да Бог сачува!

Није Србија зона сумрака.

Овде се баш ништа не види.

Неће избити нови рат међу Србима.

Биће то само друго полувреме.

Људе делим искључиво на добре и лоше -

Србе.

Не стидим се да кажем да сам Србин.

Мене ничега није срамота.

Сад нам нико не забрањује

да се изјашњавамо као Срби.

Само, немојте нас на то присиљавати!

Срби припадају групи

тужних Словена.

Пораст броја самоубица,

доказ је да су Срби коначно своју судбину узели у своје руке.

Сви Срби су Радован.

Килави.

Да нисмо водили братоубилачки рат,

не бисмо ни знали да смо браћа.

Срби нису оно што су некад били.

Сада су Македонци, Бошњаци, Црногорци...

Ако само слога Србина спасава,

онда нам нема спаса!

Срби ниједном народу не мисле лоше.

Зато не дозвољавају да

бивши руководиоци напусте земљу.

Пошто смо се ујединили,

непријатељу је преостало само

да се наслађује нашим сукобима.

Донели су уставну повељу.

Из Брисела.

Молимо поштеног налазача

да нам не враћа Југославију.

Србија извози храну.

Црна Гора ће српске производе добити

када постане иностранство.

Истина је да живимо све теже,

али нам се зато перспективе

стално побољшавају.

Србија је парламентарна држава.

Све важне одлуке за нашу земљу доноси амерички Конгрес.

Кад само помислим да смо ми били

нечија светла будућност.

Није било лутања.

Ми смо од почетка кренули погрешним путем.

Изгубили смо четири рата,

вековне територије,

стигло нам је преко

милион српских избеглица,

имамо најмање плате,

највише незапослених...

Речју, нисмо имали среће.

Срби су народ каквог нигде нема.

Ни у Хрватској, ни у Босни, ни на Косову...

Ми немамо више шта да изгубимо.

Осим Црне Горе, Рашке области, Војводине,

Неготинске крајине...

Србија неће постати београдски пашалук.

Биће тамни вилајет.

Срби су се коначно сложили

да је најбољи став свака вашка обашка.

Брод нам је потонуо, али не бринемо.

То се догодило у нашим територијалним водама.

Не узбуђујте се!

Ваш пад је пролазног карактера.

Нисмо дозволили да нас раставе ситнице.

Зато смо створили крупније проблеме.

Кад видим ко нам све помаже,

помислим:

Нека нам је Бог у помоћи!

Хоћемо да успоставимо односе

са великим силама.

Али искључиво на бази

пуне равноправности.

Врло одлучно и самоуверено одговорили смо:

Можда, видећемо, размотрићемо...

Наша сарадња је гранитно чврста.

Ево једног пластичног примера...

Пристајемо на све.

Али, до пола!

Ми смо поносан народ.

Не савијамо се ни кад просимо.

Ко иде својим путем,

мора да се судари са нама.

Није наш проблем да уђемо у 21. век,

већ да изађемо из средњег века.

Ми смо достојанствен народ.

Бирамо од кога ћемо да просимо.

Послужили су их хлебом и сољу.

Срби су пред госте увек износили све што имају у кући.

Кад револуција почне паљевином,

многе прогута мрак.

Осетили смо промене.

На својој кожи.

Народ и даље кука.

Само, сада је неоправдано незадовољан.

Изградили смо друштво толеранције.

Грађани мирно подносе диктатуру.

Лако је човеку утерати страх у кости,

када га претвориш у кост и кожу.

Променили смо слику о Србији.

Раније смо изазивали сажаљење,

а сада нам се смеју.

Постали смо део Европе.

Срамота ме је да кажем који.

Нисам ја просјак,

већ прикупљам донације.

Од обећаних милијарди

видели смо само нуле.

Због још једног историјског НЕ

доспели смо у преисторију.

Србима нису потребне визе.

Они највише путују на онај свет.

Наша мржња не може да избије.

Сувише је дубока.

Овде се тешко живи.

На срећу, живи се све краће.

Сада се лакше издише.

Све оно о чему смо маштали пре промена,

сада можемо само да сањамо.

Овако се даље не може,

али сила земљине теже је јача.

Будућност је пред нама.

Али вешто ћемо је избећи.

Катастрофичари трућају о ономе

што сви знамо да ће да се догоди.

Срби су зауставили Турке.

И они су петсто година остали у Србији.

Ниједног тренутка нисмо се мирили са турском окупацијом.

Стално смо гуслали.

Време ради за нас.

И Турци су морали да се повуку после петсто година.

Двеста година буне против дахија

прослављено је радно.

Бранили смо Европу од Турака,

али нисмо успели.

Милиони Турака су отишли на Запад.

Враћамо се својим почецима.

Пузимо.

Живимо као антички богови.

Голи смо и боси.

Једни су за реформе,

а други би нешто и да поједу.

Истина је на нашој страни.

Шта вреди,

када ми нисмо на својој страни.

Зауставили смо пропадање.

Немамо више шта да изгубимо.

Научници своје тврдње у Србији

морају да докажу и на суду.

Хтео сам да говорим о људским правима у Србији,

али сам остао без речи.

Поново предњачимо.

Славимо победу пре доласка на циљ.

После њих потоп.

Народ ће их испљувати.

Предуго смо чекали Месију.

Нека сада он мало чека нас.

И овај спор ћемо решити мирно.

Као и многе битке пре њега.

До сада смо историју писали крвљу,

а онда смо решили да окренемо нову страницу.

Преговори су дали резултат.

Стране су се договориле

о термину почетка сукоба.

Рат неће дуго трајати.

Нарочито за неке војнике.

Овде је лоша клима.

Сваки час заспе нас киша метака.

Неће Србин да гледа туђина у свом дворишту.

Одмах му понуди и своју кућу.

Ми чврсто стојимо на бранику отаџбине.

Само браник стално померамо.

Не постоји ни један народ

над којим смо ми починили геноцид.

Они су претња нашој националној безбедности.

Сами бирају своју власт.

Тенковима, артиљеријом, крстарицама, подморницама, бомбардерима, крстарећим ракетама, касетним бомбама и осиромашеним уранијумом елиминисали смо њихово оружје за масовно уништење.

Рат је био неизбежан.

Нападнути располажу огромним количинама нафте.

Да бисмо вам донели слободу,

морамо најпре да вас окупирамо.

У граду који смо одавно ослободили

воде се борбе против непријатељске бригаде

која се предала

и на чијем челу је убијени командант.

Да цивили не би више страдали,

потребно је да обуку униформе.

Није лако дати живот за отаџбину.

Први пут је најтеже.

Били смо нераздвојни.

Зато су морали да раде оштри ножеви.

Они су и даље наше комшије.

Прогнали смо их у суседне земље.

Омогућили смо избеглицама да се врате у своје крајеве.

Избацили смо их из прихватних центара.

Знали су зашто су гинули,

али су тајну понели у гроб.

Генерали нису изгубили све територије.

Добили су огромне станове.

Стварање Велике Србије био

је неуспешан покушај приближавања Западу.

Ратне злочинце сви траже.

Поштене не жели нико.

Поставили смо им неколико услова

да престану да нас бију.

Не прихватамо све ултиматуме.

Само последњи.

Наша победа је могла да буде и већа,

међутим непријатељ се задовољио

само заузимањем Косова.

Косово је мултиетничко.

На њему у слози живе Албанци, Шиптари,

Арнаути и Арбанаси.

Од колевке па до гроба.

Кратка историја Косова.

Рат је завршен компромисом.

Њима Косово, нама победа!

Сада се живи много брже.

Пет векова смо чекали

да ослободимо Косово,

а повукли смо се за десет дана.

Када се деси нека несрећа на Косову

влада брзо реагује.

Истога часа упути

телеграм саучешћа.

Срби су се некад повачили преко Албаније.

Сада не би могли ни преко Косова.

Срби се враћају на Косово.

Да покупе преостале ствари.

Променама је свако допринео према својим могућностима.

Неко је подметнуо леђа, а неко ногу.

Има разлике између оних и ових.

У једном слову.

Промене су се одиграле

у институцијама државе.

Народ је провалио у скупштине

и полицијске станице.

Ми смо слепцима

уделили државу.

Нисмо заборавили како је било у диктатури.

Медији нас на то стално подсећају.

Ја не верујем да су они страни плаћеници.

Иначе, не би пљачкали свој народ.

Имамо страх од висине.

Плашимо се оних одозго.

Тек када смо њих угледали горе,

видели смо колико смо ниско пали.

Власт нас води у Европу.

Ваљда ће неко да остане и у Србији.

Нашим успесима се ни броја не зна.

Да ли је један,

или су два?!

Власт их није покварила.

И сада су такви да гори не могу бити.

У нашој земљи се тргује људским органима.

У парламенту се најскупље плаћају два прста.

Они су безгрешни

јер не признају ниједну Божју заповест.

Ко стрпа руку у џеп другог човека,

тај је лопов.

Ко гурне руку у џепове милиона људи,

тај је министар финансија.

Чланови владе иду уздигнута чела.

Зато што народу не смеју да погледају у очи.

Они на врху су

испод сваког нивоа.

Иза сваког успешног човека

стоји бар пет телохранитеља.

Докторе, да ли сам далтониста?

Не видим разлику између црвених и црних!

Ко није био црвен,

био је модар.

Комунисти не могу да се врате на власт.

Зато што нису ни отишли.

Комунисти су морално чисти.

Они су с моралом одавно рашчистили.

Био сам комуниста из уверења.

Био сам уверен да се то исплати.

Власти поново затварају књижевнике.

Зато што у продавницама краду хлеб и млеко.

Влада на стандард грађана троши

много речи.

Дошле су промене.

Министри причају данас једно,

а сутра друго.

И министри имају новчане проблеме.

Не знају шта ће с толиким парама.

Хтели су да делимо власт,

али нисмо могли да се договоримо око процената.

Посвађали смо се због глупости.

Причали смо о влади.

На митинг подршке властима нико није дошао.

Али то не умањује његову масовност.

Народ је спреман на одрицања.

Најрадије би се одрекао владе.

Сишли би они са сцене,

али не смеју међу народ.

Кад режиму одзвони,

народ се буди.

Посланик је изнео своје мишљење.

После суиз скупштине изнели посланика.

Стање је толико компликовано,

да може да се опише само простим речима.

Информације су важније од хлеба.

Човек једе три пута дневно,

а информишу га свакога сата.

Режим је све медије ставио под контролу.

Да новинари не би били препуштени

суровим законима тржишта.

Ако контролишете једну телевизију,

ви сте диктатор.

Ако контролишете све телевизије,

ви сте демократа.

Медији не личе као јаје јајету,

већ као мућак мућку.

Уредници воде рачуна једино

о жељама читалаца и гледалаца.

Оних из зграде владе.

Новинари су подељени.

Једне позивају на брифинге,

а друге на информативне разговоре.

Прошло је време када су новинари

само постављали питања.

Новинари сада морају и да одговарају.

Код нас постоји

слободан проток информација.

На једно уво уђу,

на друго изађу.

Новине које објављују само добре вести,

лоше су!

Купио сам хлеб и млеко.

Ваљда ћу да издржим до ТВ Дневника.

Прекинули су емисију вести,

да би саопштили информације.

Данас се у Србији

није десило ништа лоше.

Цео дан сам гледао државну телевизију.

Резултатима које постиже наша привреда

не могу да се похвале ни много успешније телевизије.

Гледаоци телевизије су

незаштићени сведоци.

У режимским медијима

сви хвале државно руководство.

А и Еразмо Ротердамски је писао

нешто на ту тему.

Да сам знао шта ћу да изјавим за медије,

никада то не бих рекао.

Завршен је ТВ Дневник.

А сада плаћене рекламе.

- Шта је то: Купује се на трафици, а нису новине?

- Режимска штампа!

Дан ми се завршава читањем новина.

Када их узмем у руке,

падне ми мрак.

Срби су заиста народ најстарији.

У бирачким списковима има људи рођених пре три века.

На нашој сцени има пуно солистичких партија.

Односно, странака са једним чланом.

Наш изборни резултат је запажен.

Нисмо добили ниједног посланика.

Одлучили смо се за ванпарламентарно деловање.

Остали смо без посланичких мандата.

На изборима нисмо прошли славно,

али нама и није стало до славе.

Изборни резултат неће нас заварати

да тек тако предамо власт опозицији.

Поклонили смо им поверење.

Све друго су нам отели.

Опет ћемо гласати за вас.

Ако до следећих избора не умремо од глади.

Све одлуке се доносе демократски.

Уколико за њих гласа и већина,

утолико боље.

Не помињемо предизборна обећања.

Не можемо стално да причамо исту причу.

Бићемо на коњу.

Када се решимо магараца.

И ми коња за сенатора имамо!

Опозицију не могу очима да видим.

Иако пратим све медије.

Опозиција има приступ државној телевизији.

Све до улазних врата.

Пошто је опозициони лист плануо,

власт је морала да га угаси.

Ко је против нас, тај не мисли добро.

Себи и својој породици.

Оне који траже излаз

стрпаћемо у затвор.

Опозиција подржава захтеве синдиката

који не знају шта хоће.

Нећемо дозволити да нам се под плаштом демократије

потура демократија.

Непријатељи су вернији.

Они нас нису напустили.

Полиција кажњава политичке противнике.

Ево, ја сам опозиционар и наплатили су ми казну

што сам прешао улицу ван пешачког прелаза.

Политички противник је настрадао несрећним случајем.

Тога дана није требало да буде у свом стану.

Опозициони лидер је осумњичен за ометање

службених лица у вршењу службене дужности.

Убијен је тек у десетом покушају.

Нисам против опозиције.

Када победи, први ћу јој честитати.

Реци ми у којој си партији,

па ћу ти ја рећи дијагнозу!

У демократским променама активно сам учествовао.

Био сам саучесник.

Поздравили смо демократске промене.

Приликом кратког сусрета са њима.

После промена, лакше се дише,

али не живи се од ваздуха.

Није добро када је мањина дискриминисана.

Али је још горе када мањина влада.

Многе ствари су надохват руке.

Само треба дићи два прста.

Све смо подигли на знатно виши ниво.

Сада се гласови не краду само на локалном нивоу,

већ и у парламенту.

Одбијали смо све непристојне понуде.

Док нисмо добили пристојан износ.

Наше вође не само да су слепе,

него и просе.

Нема више јагњећих бригада.

Заменили су их корпуси и армије.

Кад смо им видели стомаке,

пожелели смо да им видимо леђа.

Они су доследни.

Све што су нам обећавали док су били у опозицији,

обећавају и сада када су на власти.

Кад су народу испричали бајке,

преселили су се у дворце из бајки.

Преселили су се на Дедиње.

Међутим, многи би их радије видели на Теразијама.

Имамо политичаре за десет држава.

Ускоро ће они те државе и да створе.

Павловљев ефекат:

Када угледају политичара,

грађани луче пљувачку.

Политичари на власти мисле на будућност.

Обезбедили су и своје праунуке.

Толико су нам дали,

да нам од њих више ништа не треба.

Невина проститука исто је

што и поштен политичар.

Немам проблема са чланством странке.

Жена мора да ме слуша,

а децу политика не интересује.

Тачно је да стално мењам странке,

али то је зато што сам ја за реформе.

Мењање дресова после меча је фер плеј.

Мењање дресова у току меча је прљава игра.

Српска градација:

Противник, непријатељ, крвник, коалициони партнер.

Из новина сам сазнао да сам разрешен

на сопствени захтев.

Из Стаљиновог шињела

излазе вашке.

Под знаком српа и чекића

ради се за ексере.

Када су закључили да се причама ништа неће постићи,

прешли су на бајке.

Он је против свих подела.

Србију жели да прода у једном комаду.

Продаје Србију.

А да хоће,

могао би и да је купи.

У нашој земљи влада таква незапосленост

да је и председник републике

остао без посла.

Када је добио одрешене руке,

видело се да је везана врећа.

Њему је власт у крви.

Зато је никоме не да.

Откад су председникове слике истакнуте на зидовима,

грађани више не пљују по поду.

Изгубио је најближе сараднике.

Превише су му се приближили.

Када је уклонио све око себе,

постао је лака мета.

Свргнутог диктатора нема више.

Али га нема ни мање.

Наш вођа је надмашио Енвера Хоџу.

Изоловао је своју земљу и, још приде,

створио велику Албанију.

Откад се појавио отац нације,

многа деца су остала без очева.

Онај који је иза свега стајао,

мораће сада да одлежи.

Ако не дигнете руку за њега,

то је као да сте дигли руку на себе.

Диктатор је отишао,

али су се наследници потрудили да

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: