детаљ слике: КРК Арт дизајн

Одвајање

Чим сам се родила

Отргли су ме од дојке

А мајку гурнули

У болнички кревет

Тако послаше поруку

Уплаканом пилету:

Неће нико доћи,

Напуштање је неминовно

Тако посташе од мене

Спартанац у послу,

Посесивац у љубави

Санкање

Једини пут

Када си ме водио

На санкање, тата,

Било је толико

Нестварно лепо

Да сам пожелела

Да ударимооограду

Под брдом

И погинемо

Тако би тај блажени трен

Трајао вечно

И данас

Када ми је лепо

У везама

Напрасно пожелим

Да нестанем

Да прекратим

Да не дозволим

Да сенка ружног

Падне по том ретком сјају

Десет упола с неправдом

Имам само једну

Успомену на деду

И тиче се ћевапа

Увек сам их ја куповала

На ћошку улице

Јер је био слеп

Десет с луком

Да подели

Са унуком

Осам њему

Мени два

То се зна

Већ тад сам схватала

Онај ко има моћ

Диктира расподелу

Ништа нам у животу не припада

Нема правде

Већ како ти западне

(Не) личим на бабу

Није могао лист да падне

А да се моја баба

Већ није запутила

Да га покупи

Није могао мој деда

Ни корак да направи

А да га баба не испрати

Погледом снајперисте

То је све што знам

О посвећености

Једино ми је несхватљиво

Како, кад у нама

Иста крв тече,

Мој живот протиче и промиче

Труне ко лист

Који нико није сакупио

Одлази ко мушкарац

Кога нико није задржао

－све песме су из збирке Memento vitae

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: