 |
 |
    |
|
|
Афоризми 
Од старта је све кренуло наопачке. У почетку је била реч, а тек касније је јавила мисао.
У почетку беше реч. Увек се више причало, него што се радило.
Бог је најпре себи створио браду. Није мислио на родну равноправност.
- Бог све зна. - У реду, испитаћемо га.
Ко је видео свог Бога, у њега више не верује.
Бог је тако хтео. Да буде како ја одлучим.
Ако Бог све види, онда смо сви у ријалити програму.
Бог може све, осим да промени оно што је било. Није дорастао историчарима.
Кад Бог хоће некога да казни, прво му узме памет. А касније му да паре.
Ми смо врло религиозни. Нама је један Бог мало.
Очекујемо помоћ од Христа, иако није могао ни себи да помогне.
Живи по Светом писму. Узори су му Луцифер, Ирод, Пилат и Јуда.
Кад одрасли верују у бајке, оне постају религија.
Од верника се тражи да не верује својим очима.
А којој невери ви припадате?
Не убиј, не чини прељубе, не кради... А нигде не пише шта треба да радимо.
Имам веру у институције система. У цркву, на првом месту.
Када сам свештенику исповедио грехове, предложио ми је да будемо партнери.
Свештеник је за вишегодишње заслуге добио виши чин. Сада је пуковник државне безбедности.
Када доспете у пакао, онда не вреди позивање на то да сте атеиста.
Кад су сва звона зазвонила на узбуну, одмах смо реаговали. Почели смо да се крстимо.
Ноћу тражимо разлоге за живот. а дању средства за живот.
Мој живот је тужна прича. Вечито понављам исту песму.
Све што нам се дешава је невероватно, али морамо да прихватимо реалност.
Кад народу неко други донесе слободу, однесе му се све остало.
Ми знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Једино не знамо шта ћемо и како даље.
У јавним анкетама најслабији рејтинг има народ. и народ без речи.
Оно што је у интересу грађана, није популарно у народу.
Човек сам нужно, а Србин случајно. Несрећним случајем.
Носи тешке трауме из детињства. Одрастао је у Србији.
Југославија се распала. Србија је њена наследница.
Зови ме и ужа Србија, само немој да ме разбијеш!
На територији Србије сва права имају нације, вере и државе.
Одустали смо од Србије до Токија јер имамо неке проблеме у околини Београда.
Србија не само да нема излаз на море, него нема излаз уопште.
Србија ће бити лидер у региону. Шумадијском.
Академски је каснити петнаест минута. А српски је каснити деценијама.
Кад су се Срби отрезнили, схватили су да се свет не врти око њих.
Ми смо исток на западу, и запад на истоку. Укратко, не зна се где смо!
За неке су Срби луд, а за неке небески народ. У чему је разлика?
Ми смо земља богата енергијом. Нажалост, негативном.
Бивши велики Срби, постали су велики Црногорци. Њима је битна једино величина.
Током своје успешне каријере био је полицајац, банкар, директор, амбасадор, Србин и Црногорац.
Завршен је прелазни рок. Остао сам Србин.
Ја једино могу да будем Србин. У томе и јесте моја невоља.
Потпуно се разликује од других. По томе је типичан Србин.
Срби су најпознатији српски бренд. Најбоље и најлакше се продају.
За следећи попис становништва неће бити потребни компјутери. Пребројаћемо се на прсте.
Не дамо Србију! Не може да се да оно што се нема.
За отаџбину смо спремни све да дамо, па и државу.
Кад имате државуу држави, немате државу.
Живимо у најбољем од свих могућих светова. И у најгорој од свих могућих држава.
Код нас и држава води антидржавну политику.
Кад би свако добио своју отету имовину, држава би остала без ичега.
Та животиња која је почела да ради да би постала човек стварно је била мајмун.
Највећа незапосленост је у земљама у којима има највише да се ради.
Докони људи свашта раде.
Они још нису видели с ким имају посла. Код нас нико ништа не ради.
Код нас би свако хтео да ради тамо где не мора да се ради.
У нашој земљи нема радно способног становништва. Ко је способан,тај сигурно не ради.
Ко ради за двојицу, није сам!
Могу слободно да причам о послу који радим. Мени ни из џепа, ни у џеп.
Мој посао је такав да могу мирно да спавам.
Кад дођем кући с посла, спава ми се. То ми је професионална болест.
Имамо одличну маркетиншку агенцију, али немамо посла због слабе рекламе.
Нама су потребни пословни лидери. Пословне пратње има и превише.
Заштитна лица наше фирме су телохранитељи.
Ми волимо да купујемо из фотеље. Када неко заседне у њу, купује све редом.
Не бави се пољопривредом! Нема од тога хлеба!
Кад све продамо, свега ћемо имати.
Постоји сигурност улагања у нашу земљу. Уложено ће сигурно да пропадне.
Ми светску економску кризу нисмо ни осетили. Од домаће.
Ми смо најгостољубивији народ. Зато се криза код нас најдуже задржи.
У нашој земљи милион људи живи на ивици сиромаштва. Остали живе у сиромаштву.
Код нас нестаје средња класа. Доста нам је медиокритета!
Моја плата је строго чувана тајна. Никоме, од срамоте не могу да кажем колика је.
Кад су ми уплатили месечну зараду, схватио сам да је то груба шала на мој рачун.
Толико брзо радимо да нам плате касне пола године.
Жена и ја немамо децу. Родитељи једва и нас издржавају.
Просјаци зарађују више од радника. Над радницима нема ко да се сажали.
Нас не брине што народ тражи само хлеб. Замислите да тражи јастоге и кавијар!
Наши грађани извољевају, па преко хлеба траже још нешто.
Човек без хране може да преживи седам дана, а народ године!
На све мере владе грађани реагују гандијевски. Гладују.
Код нас се органски отпаци рециклирају. Када их пронађу у контејнерима, гладни их претварају у храну.
Нећемо никоме служити као топовско месо. Ми смо кост и кожа.
Ми ручамо свакога дана. Има се, може се!
Јесте да је кока носила златна јаја, али месо је месо...
Нисам аскета! Ја сам просечан грађанин Србије!
Када сам у гостима, једем врло мало. То је ствар кућног васпитања.
Милостињу не примамо. Уделите нам неку већу помоћ!
Некада је народ политичаре гађао јајима и парадајзом. Било је то у срећно време када је хране било за бацање.
Робовласништво - феудализам - капитализам - социјализам - дужничко ропство.
Узео сам кредит за кола и тако хипотетички остао без стана.
Реформисали смо пензиони систем. У пензију ће се ићи одмах после смрти.
Пензије су толике, да пензионери ситно броје.
Пензије су недовољне, јер од прошлости не може да се живи.
Срби возе добре аутомобиле, иду на скупа туристичка путовања, купују станове и виле... Нема се, може се!
У нашем граду има пуно затворених базена. Затворени су већ годинама.
Откад су нам узели Косово, ми више нисмо читави.
Издајник је онај који каже да је Косово изгубљено, а патриота је онај који га је изгубио.
Избор између Европе и Косова је лак. У Европу можемо да идемо, а на Косово не.
Срби на Косову су чињеница која не може да се побије.
Одлучно бранимо Косово, јер немамо шта да изгубимо.
Влада не зна шта ће с Косовом, али хоће то по сваку цену.
Коалициони партнери су за поделу Косова. Откад су заједно на власти, све деле.
Ко хоће у Европу неће далеко стићи!
Никако да уђемо у Европу. Стално се неки репови вуку за нама.
Улазимо у Европу. Само, са погрешне стране.
Кад год нам из Европске уније кажу да ће да нас приме, ми се примимо.
Србија ће у Европску унију ући заједно са Косовом. И Македонијом, и Босном, и Црном Гором...
Да би Србија била примљена у европске интеграције, мора дасе дезинтегрише.
Кад нека држава уђе у европски воз, онда поништи своју карту.
Најважнија европска вредност која нас интересује јесте евро.
Савремена цивилна друштва су униформна.
Америчка демократија разликује се од диктатуре по томе што има једну партију више!
Има нафту, а неће да нам је препусти. То је класичан пример диктатора кога треба свргнути.
Кад Америка некоме донесе демократију, има и преживелих.
Немачки допринос светској историји су и Гете и гето!
Цео свет је постао једно село. Само сељаци то не знају.
Најновији грчки мит: Грчка ће да врати кредите.
На Западу је револуција када направе нешто ново, а код нас када нешто срушимо.
Негде прво пукне, па буде револуција. Код нас се прво деси револуција, па после пукнемо.
То јесте у нашем интересу, али нећемо да нам то неко са стране намеће.
И овај камен земље Србије... разбиће прозор на страној амбасади.
Тек када су нас гурнули у провалију, постало је јасно ко стоји иза нас.
Постоје исток, запад, север и југ... И Србија!
Код нас се не осећа светска криза. Ми смо у свом свету.
У свету се више граде путеви. Али се код нас више отварају.
Патриоти воле свој народ. Осим половине, коју сматрају издајничком.
Срби су спремнији да погину за химну, него да науче њен текст.
Кад патриотски блок брани отаџбину, она се сведе на неколико стамбених блокова.
Има и салонских родољуба. То су они који никога нису убили.
Земља која се залива крвљу претвара се у пустињу.
Ескими немају реч за рат. Они не припадају цивилизованим народима.
Кад са суседима затегнемо односе, они почну да пуцају.
Разговор глувих довео је до буке топова.
Ми смо за мирно и дипломатско решење. Само, склоните претходно жене и децу!
Радо иде Србин у војнике. Леп пример надреализма у нашој поезији.
Није срамота изгубити од јачега. Зато за противнике бирамо само најјаче.
Нама ни паметне бомбе ништа не могу. Толико смо луди.
Звецкамо оружјем. Тресемо се од страха.
Нисмо поступали по Женевској конвенцији. Ко усред рата чита међународне споразуме?!
Кад смо чули да ће из света да пошаљу истражитеље масовних злочина, потрудили смо се да не долазе узалуд.
Нисам намерно чинио ратне злочине. Само сам насумице гађао по цивилима.
Наши војници јесу палили њихова села, али само на пожарној дужности.
Прво нас је звала домовина, па нас је звала отаџбина, па међународни суд за ратне злочине.
Разменили смо територије и становништво. Ми смо њима дали наше земље, а они нама наше људе.
Само једна страна је чинила злочине. Друга је победила.
Пошто НАТО није могао да нас победи, одлучио је да му се прикључимо.
Била је то Пирова победа, јер смо после победе приредили пир.
Непријатеља смо потукли до ногу. А он нас до главе.
Непрестано славимо поразе. Шта би друго?!
Реч капитулација не постоји у српском језику. Ми користимо израз мировни споразум.
Све сукобе решавамо мирним путем. Предајом.
Кадвише немамо куд, ми се разбежимо на све стране.
Нисмо поражени у последњем рату. То ви мислите дa je последњи.
Ми вам нудимо искрено помирење. Ако нећете да га прихватите, за нас сте мртви!
Нисмо се помирили са судбином. Ми против ње и даље ратујемо.
Можемо да разговарамо и о грађанском рату који је вођен на овим просторима, али вас молимо да не идемо у ситна цревца!
Ум царује. Неће да влада демократски.
Демократија је када је све исто као и у аутократији, али можеш да бираш.
Наши грађани се плаше демократије. То је страх од непознатог.
У комунизму су најгори узурпирали функције. У демократији их на та места бира народ.
Демократија је пустила дубоке корене. Њене поборнике треба тражити у дубљим слојевима земље.
Он је био први демократски премијер. И последњи.
Грађани могу да чују шта политичари износе, али не могу то да виде.
Политичари у кампањи обилазе и бираче, али многочешће обилазе истину.
Некада су за мене гласале стотине хиљада бирача. Баш ме занима шта се тим људима у међувремену догодило?!
Ми смо по свим нашим истраживањима најјача странка, али бирачи то никако да схвате.
Поделили смо члановима странке станове, локале и кредите. Тако смо наш политички програм потпуно испунили.
Шта ако губимо неке крајеве Србије? Нашу странку интересује нови почетак.
Неки гласају за нас, јер мисле да смо за, а неки, јер сматрају да смо против. Дакле, потпуно је јасно зашто имамо тако велику подршку.
Размишљам у коју партију сада да се учланим да бирачима понудим нешто ново.
Када независни политички аналитичар нешто растумачи, онда једино разумете која га странка плаћа.
Паметно смо инвестирали у неколико квалитетних посланика и акције наше странке нагло су скочиле.
Политика је борилачка вештина могућег.
Рат је наставак политике. А код нас је политика наставак рата.
Било ми је веома непријатно што сам као политичар морао повремено да лажем. Зато сам одлучио да то чиним стално.
Мој портпарол ће вам објаснити шта сам ја рекао.
Нормално је што вам данас није добро. Ми смо вам обећали боље сутра.
Можда бисмо им и опростили што су слагали да ће бити боље, али не можемо што нас лажу да нам јесте боље.
Водимо рачуна о потребама грађана. Све што пожеле, ми им обећамо.
Од обећања може да се живи. Они који су их дали, најбољи су доказ.
Најбоље живе они који успеју друге да убеде да добро живе.
Поверите нам и други мандат, јер нисмо успели да остваримо то што смо вам обећали.
Не бежимо од онога што смо обећали. Зато стојимо у месту.
Дивим се храбрости наших политичара. Да се, после свега, поново кандидују.
Он једини сме да нас погледа у очи. Он је најдрскији.
У свету предност имају политичари са бројном породицом. Код нас такве не воле, јер кад дођу на власт запошљавају родбину.
На високим су положајима, али нису на висини задатка.
Политичарима све полази за руком. А руку стално држе у џепу.
Ми имамо дане жалости због живих и здравих политичара.
Политичари су људи великих могућности. Све им се може.
Тај политичар није сам. Зато с њим неће нико.
Нашим политичарима су најзахвалнији они којима нису помагали.
За мудрости писаца резервисанe су последњe странице новина. А за глупости политичара насловне странице.
Народ се окупља испред скупштине због два повода: да дочека спортисте и да испрати политичаре!
У дипломатији је мало жена. Не знају да ћуте.
Дипломата мора да говори стране језике и да ћути на матерњем.
Говорио је шта мисли. Нема дипломатско искуство.
Смењен је због недипломатског понашања. Говорио је искрено и конкретно.
Песници одговарају дипломатском позиву. Нико не разуме шта кажу.
- Шта ће нам ванредни избори? - пита председник владајуће партије. - Знате ли колико то може да нас кошта?!
Кад је на изборима само један кандидат, губитник је народ.
После избора биће промењен састав владе и затвора.
После избора не очекујем ништа. Пре избора очекујем литар уља и килограм брашна.
Не знамо ко ће да победи на изборима. Али, знамо ко сигурно губи.
Имају велико бирачко тело. Али малу главу.
Из владајућих странака пуштају пробне балоне. А кад дођу избори, они ће да пукну.
Интересовање за изборе је огромно. У списковима има више бирача, него што има грађана.
Држава ће да изађе у сусрет неписменима, па ће штампати заокружене гласачке листиће.
Резултате наших избора не треба да тумаче аналитичари, већ психијатри.
Време је за озбиљне реформе. Требало би да променимо реформаторе.
Посланици су власници свог мандата, али нису свог мишљења.
Посланик прима плату за петоро. Толико људи и представља у парламенту.
У нашој посланичкој групи влада омерта. Закон ћутања.
Говорио би тај посланик све што му падне на памет, али нема на шта да му падне.
Народне пословице су мудре и поучне. За разлику од народних посланика.
Људе више не интересује политика. Све је мање посланика на седницама парламента.
Посланици нису за укидање скупштинских ТВ преноса. Да би могли да прате шта се дешава на њиховим радним местима.
Одлуке парламентарне већине обавезујуће су за све. Осим за парламентарну већину.
Срећа је што је парламент само причаоница. Замислите да они који се свађају, почну и нешто да раде!
Тешком муком смо усвојили европске законе. Немојте нас приморавати да их примењујемо!
Данашњи фараони су на врху пирамиде.
Владари су увек у сенци. На сунцу су они који за њих раде.
Све се променило нагоре, јер се горе ништа не мења.
Ја сам човек будућности. Стално ми говоре: Дођи сутра!
Није ово безлична власт. Личи на претходну.
Вредело је овакву владу чекати деценијама. Свака година чекања била је чист добитак.
Пошто нисмо знали ништа о њему, дали смо му власт да видимо какав је.
Немам мишљење о премијеру, јер људе ценим по делима.
Влада је именовала двадесет директора јавних предузећа. Страхује се да то није коначан број.
Откад је уведена транспарентност у раду владе, послови се намештају искључиво на тендерима.
Ударили су на министрову част. Био је то врло низак ударац.
Поједини министри су смењени, јер су лагали. Брукали су оне који краду.
Министрима који су ухваћени у лажи пружена је нова шанса. Да смисле боља оправдања.
Све активности владе су у континуитету. Од случаја, до случаја.
Стигла их је казна за све што су радили у бившем режиму. Морају с нама да деле власт.
Влада се бави егзистенцијалним проблемима. Како да преживи.
Власт је склона паду. Због накриво насађених.
Ко седи на више столица, мисли само о задњици.
Челни људи најавили су да ће и ова година да буде тешка. Они, дакле, намеравају да остану на власти.
Градоначелник је био на отварању нове депоније, али је изостао државни врх. Иако је и њима тамо било место.
Боримо се за локалну власт! Да победимо, па да делимо локале!
Здрав човек има хиљаду жеља, а кад се поведе реч о влади, има само једну.
Председник се у све меша, тако да нико не зна шта он ради.
Председник озбиљно брине о грађанима. А и они озбиљно брину за њега.
Влада и парламент имају своје јасно дефинисане надлежности, одлукама председниковог кабинета.
A када је пред изборе увидео да је опозиција популарнија, председник је почео да критикује владу.
Он је човек пун љубави. Властољубив је, самољубив је и користољубив је.
Владајућу већину чини мала група око председника.
Учинак владавине Краља Сунца поданици су најбоље осетили на својој кожи.
Председнику не само да су потребни саветници, него му је потребна и стручна помоћ.
Власт гарантује права опозицији. Да ће увек бити опозиција.
Ако не пређеш опозицију, прелазиш у опозицију.
Лидер опозиције каже да се власт богати крађом и без рада и да зато жели што пре да постане власт.
Власт је крива што нам је овако лоше. А опозиција што нам неће бити боље.
Балканске земље никада неће сарађивати као балканско подземље.
Ми смо мирољубив народ. Када је у питању борба против криминала и корупције.
Пљачка века код нас траје сто година.
У земљу је ушло сто милијарди евра. Али као да су у земљу пропале.
Криминал се прикрио у државним институцијама. Сродио се са околином.
Највише државних тајни односи се на јавне набавке.
Слободно испитајте порекло моје имовине! И мене занима одакле ми све ово.
Државни функционер је ненаменски трошио средства. Ништа није давао у страначку касу.
Министар је одговарао за почињени криминал. Осуђен је на заборав.
Свима је јасно да је министар умешан у корупцију и зато нема потребе да се о томе отвара истрага.
Тај криминалац је вишеструки повратник. У парламент.
Најчешће трљају руке они којима су прљаве.
Кад им изађе дело на видело, види се недело.
Највећи криминалци су највеће патриоте. Ко не би волео земљу, која му је омогућила да се на тај начин обогати?!
Људи из подземља изборили су се за најбоља места под сунцем.
Тражи се секретарица која говори стране језике, ради на компјутеру, вози ауто, лепо изгледа... И која је побегла из фирме с новцем из сефа.
Колико ја људи треба да убијем да бих добио полицијску заштиту?
Сачекуше су доказ да још увек имамо довољно времена једни за друге.
Полиција је обезбедила место злочина, тако да је починиоцу преостао лакши део посла.
Саобраћајна полиција је постала финансијска. Њој дајемо највише новца.
Полицији је све дозвољено. И опет прекорачује овлашћења.
Откад сам сазнао да ме полиција прислушкује, причам гласније. Да им не будем сумњив.
Више се исплати бити дописни члан Службе државне безбедности, него редовни члан Академије наука и уметности.
Две су полуге одржања власти: Јавни сервис и тајна полиција!
Кад су отворени досијеи, неки су сазнали да су цео живот били у ријалити програму.
С обзиром на то шта су доушници радили, требало би да се покрију ушима.
Министар полиције води кадровску политику. Он одређује ко ће да буде на слободи.
Стаљин је заиста био велики државник. Колико их је само изашло из његовог шињела!
Ако је он тиранин, где су те његове жртве? Ни за гроб им се не зна!
Комунисти у нашој земљи нису организовали монтирана суђења. Они су стрељали без суђења.
Кад комунисти одузимају имовину, она касније нема коме да буде враћена.
Комунисти нису кршили људска права, јер она у њихово време нису постојала.
Сва права су вам гарантована. Само им је истекао гарантни рок.
Досад нисте имали никаква права, а сад имате сва права да их тражите.
Ми уважавамо оне који мисле друкчије. О покојницима све најлепше.
Откако су чули другу страну, не желе да је виде.
Ви мислите потпуно другачије од нас! О чему онда имамо да разговарамо?!
Не примењујем аутоцензуру. Ја знам о чему не смем ни да мислим.
Данас против власти све може да се каже и напише. Али нигде не може да се чује и прочита.
Слободна реч је дозвољена. Али није реченица.
Копао је по председниковој биографији, па му је омогућено да каријеру настави у руднику.
Не знамо шта је писац хтео да каже, али знамо шта је написао.
Пошто је смех заразан, власт хумористе држи у изолацији.
Пошто није по бонтону показивати прстом, направио је спискове за стрељање.
Гајимо искрена осећања једни према другима. Мрзимо се!
Ми испољавамо према другиматакве емоције, да морамо да их каналишемо.
Јој, ух, јао, ау, куку, леле...! Коначно смо успели да артикулишемо народно незадовољство!
Они су веома добро плаћени, да би били незадовољни стањем у земљи.
Ако у Србији хоћете до циља, морате да блокирате пут!
Не знамо куда идемо, па ћемо тамо и да стигнемо.
Кад је земља на погрешном путу, улица је решење.
Демонстранти су блокирали улице незадовољни саобраћајним колапсом у граду.
Штрајкач је себи одсекао прст. И то онај којим је гласао за странку на власти.
Неће нам помоћи стезање каиша. Требало би да стиснемо петљу!
Нема хлеба без мотике! И куке!
Кад је народ го к'о пиштољ, можеда запуца!
Кад те ударим крошеом, видећеш ти шта је екстремна десница!
Нисмо погазили устав. Заобишли смо га.
Устав мора да се мења, јер се коси са програмом наше странке.
Откако је за њим расписана потерница, делује некако одсутно.
Добили смо ефикасно судство. Пресуде се изричу већ у предистражном поступку.
Пристаћу да се суочим са истином, али ми реците за шта је оптужена?!
Сведок ћути као заливен. Негашеним кречом.
Ако оптужени добро плати судију, јефтино прође.
Време је најбољи судија! - рече делилац правде и осуди оптуженог на дугогодишњу затворску казну.
Суђење је било јавно. Оптуженом је свако могао да пресуди.
Суђења пред међународним судом трају и по десет година. Да се случајно не огреше о притвореног.
Затвореници имају највише слободног времена.
Изашао је из затвора кроз рупу у закону.
Неке странке за појављивање на телевизији купују термине, а неке телевизије.
Кад новинар има књижевне амбиције, почне да измишља.
Најчешћи гости телевизија су они који могу да причају свашта о ничему.
Оно што на помирењу народа ураде музички и драмски програм, то покваре информативни и спортски.
Гледамо ријалити програме. То је најбољи начин за бег од реалности.
Не могу да вам кажем зашто сам се пријавио у ријалити програм, јер чувам своју приватност.
Штета је што наши грађани не знају да никада нису живели боље, јер не гледају телевизију која о томе информише, пошто немају новца за струју и претплату.
Јавност ће благовремено бити обавештена о свим догађајима од пре неколико деценија.
Медији ме оптужују за неке моје спорне изјаве, али нећу да коментаришем глупости.
Новине читам лежећи. Да се не бих срушио.
Разговарајте са својом децом! Боље је да неке ствари чујете од њих, него да то сазнате из новина!
Наш лист је престао да излази због финансијских проблема. Нисмо се продали.
Новине живе један дан, али могу да вассахране за сва времена.
Кад вам новине пресуде, можете да се жалите. На своју судбину.
Сви медији су отворени, слободни и независни. И сви су моји.
Они који много питају, нису правилно информисани.
Сви волимо истину. Осим о себи.
Истина је тако тривијална. Лаж тражи довитљивост, имагинацију и креативност.
У лажи су кратке ноге, али нису кратки рукави.
Разоружао ме је својом искреношћу. Признао ми је да има два пиштоља и једну пушку више од мене.
Није лако направити овакву трагедију. За то заиста треба бити велики уметник.
Не пратим збивања у нашој култури, јер сам аполитичан.
Позоришна премијера је успела. Најзапаженију улогу остварили су они који су глумили публику.
Лако је катастрофичарима. Пишу о ономе што виде.
У социјализму су писци били ангажованији. Радили су и у логорима.
Није истина да су у Србији писци слабо плаћени. Они уопште нису плаћени.
Кад нема дворских луда, могу да послуже и дворски писци.
У нашем књижевном животу су замењене улоге: писци критикују критичаре!
Код нас се књиге не продају. Нико неће да тргује најбољим пријатељем.
Направио је штампарску грешку. Штампао је књигу.
Највише је скрибомана који пишу кратко.
Неки аутори мисле да суозбиљни писци, зато што нису духовити.
Он се дружи с књигом, а неки сумњају да ту има и нешто више.
Књига ми је најбољи друг. Зато је никада нећу издати.
У мојим књигама највише ми се свиђа то што сам их ја написао.
Моје књиге су у неким земљама читаније од Библије. У Ирану, на пример.
Свака роба има свога купца. Али, моје књиге нису роба.
Не бих да се поредим с највећим писцима, али ни Толстој није добио Нобелову награду.
Он је храбар писац. Такво смеће од књига, мало ко би се усудио да објави.
Њему не смем да поклоним своју књигу. Он чита.
Пронашао сам спонзора за књигу сатире. Јединиуслов је да се име његове фирме нигде не помиње.
Не прође дан да не напишем Афоризам или песму. А када сам расположенији, напишем и понеки роман.
Какви радови стижу на књижевне конкурсе, награде би требало додељивати члановима жирија.
Пријатно сте ме изненадили наградом за сатиру, јер ја сатиру нити читам, нити пишем.
Од хонорара исплаћеног за мисао за сва времена, може да се живи један дан.
Примили су ме у друштво књижевника. Дружимо се у кафани.
Оправдао сам статус члана удружења књижевника. Редовно плаћам чланарину.
Како да српским писцима отварамо спомен-куће, када их за живота нису имали?
Коначно су један академик и један писац гостовали на најгледанијој телевизији. Коментарисали су актуелни ријалити серијал.
Пошто сам добио националну пензију, настојаћу да је оправдам.
Национална пензија коју сам добио као књижевник прилика је да за мене сазнају и читаоци.
Тај писац поседује високо занатско умеће. Зато сам га и звао да ми замени плочице у купатилу.
Слушамо домаћу забавну музику. О свом јаду се забављамо.
У свакој шали има пола истине. А у сатири је истина и по.
Сатиру је тешко не писати. Зато се многи писци одлучују за тежи пут.
Бави се криминалцима, а није полицајац. Бави се лудацима, а није психијатар. Бави се политичарима, а није аналитичар. То је сатиричар!
Смешно је какве аргументе сатиричари износе против власти.
Што је мета виша, сатиричар је прецизнији.
Песници пишу када их инспирише вољена особа. Сатиричаре инспиришу особе које они не воле.
Сатиричар се користио хиперболама, па ће му зато и казна бити преувеличана.
ту је ситуација озбиљна.
О чему год да пишем у Србији, то је црни хумор.
Десет Божјих заповести су кратке, јасне и мисаоне реченице. Дакле, први афористичар био је Бог!
Афоризам је досетка до које се долази после дугог размишљања.
Афоризам је трагикомедија у једној реченици.
Афоризам је тона тежине у паковању од једног грама.
Афоризам је оно што би свако од нас могао да каже. Када би имао талента, духовитости и храбрости.
Афоризам је кратка форма. Зато га критичари лако обилазе.
Афоризам је игра речи. А где је игра, ту је и судија.
Афоризам је најсличнији животу. Кратак је.
Добар афоризам може да разуме свако, али не може да напише свако.
Афористичари убеђују у две речи.
Рад на једном афоризму био је врло захтеван, па су га потписала четворица аутора.
Жене ретко пишу афоризме. У овој форми нема распричаности.
Моји афоризми су универзални. Писао сам о Србима, а њима се бави цео свет.
Демократија, лаж, влада, мафија, обећања, преваре... Чули сте изабране одломке из мојих најбољих афоризама.
Корупција, изборне крађе, беда становништва, политички сукоби... Пишем само о непролазним темама.
Откада су ми пожелели сву срећу овог света, ја сам несрећан човек.
Имали смо више среће него памети. Дакле, нисмо имали среће.
Тамо где сви играју на срећу, нема среће.
Они јесу моралне наказе, али зато је њихов живот изузетно леп.
Он не да на себе. Зато је го и бос.
Највише се гледа кроз прсте онима који имају дугачке прсте.
Кад је неко свестран, нападају га са свих страна.
Што нас не убије, то нас ојача. Па ми убијемо њега.
Ко људе претвара у бројеве, има велики банковни салдо.
Онима који имају превише, нешто фали.
Хвали ме пола сата. Уместо да одмах каже шта му треба.
Питали полтрона, како се провео код претпостављеног. А он одговара: - Мрак!
Волео бих да грешим. Грешници тако лепо живе.
Свако има право на своје мишљење. А обавезу на званично.
Ко овде хоће да мисли, нека мисли шта ће и како ће.
Само мртав не мења своје мишљење. А мртав је зато што није хтео да га промени.
Ми не говоримо данас једно, а сутра друго. Ми мењамо ставове у току дана.
Ко се изражава двосмислено, мисли само на једно.
Ко држи линију, уздржава се од хране. Ко држи политичку линију, уздржава се од мишљења.
Унапред се извињавам. Говорићу шта мислим.
Стојим иза сваке своје речи, али на безбедној удаљености.
Да бисте чули моје скромно мишљење, морате добро да ми платите!
Тада нас је издала памет. А ми са издајницима раскрстимо једном заувек.
Паметнији од мене вређају моју интелигенцију.
Бавим се умним радом. Паметујем.
Нема више поштене интелигенције. Ко је паметан, и не помишља да буде поштен.
УСрбији много боље пролазе они који говоре глупости, него они који пишу мисли.
Од оних који се праве луди, гори су само они који се праве паметни.
Глуп је као точак, али окреће милионе.
Ко је без душе, нема психичке проблеме.
Ништа му не фали. Он је комплетан идиот.
Успешно сам решио Роршахов тест, па сам примљен на психијатријско одељење с највећим бројем поена.
Знање је моћ. То може да тврди само неко ко ништа не зна.
Да нисам скупо платио диплому, имао бих безвредно парче папира.
Он има факултетско образовање. Али нема основно.
Зашто школовани и паметни напуштају Србију? Зато што су школовани и паметни!
Наша историја? Не поновило се!
И деценијама после рата трага се за несталима. Таква су беспућа наше историје.
Ако нам сруше све националне митове, ми више нећемо знати историјску истину!
Наше НЕ је историјско. Сада говоримо ДА!
Планета се не осећа добро. Има све вишу температуру.
После нас потоп - рекоше ледници на половима.
Штампали смо неколико милиона папирних плаката и летака о значају чувања шума.
Инвеститор је испунио еколошке стандарде. Опрао је паре.
Ми смо им послали поруку охрабрења. Рекли смо да не рачунају на нас!
У се и у своје кљусе! Aли под условом да кљусе носи сав терет!
Ако намеравате да сачувате главу, кориситите је само за климање!
Ко вечито пази да другоме не стане на сенку, неће пронаћи своје место под сунцем.
Нека буде што бити не може! Па шта буде!
Пљескајте, да вас не би спљескали!
Причајте ви то неком другом! Ја вам све верујем!
Ко овде мисли, нека мисли шта ће и како ће!
Да бисте видели профил друштва, потребно је да га посматрате искошено!
Нико не сме да га помери, јер је значајна фигура.
Од дрвета не виде шуму. Зато што је то дрво за вешање.
- Ја сам човек од речи! - Одмах сам видео да си од лошег материјала.
Он на најбољи начин представља расположење народа. Нерасположен је.
Многи су се удавили што нису хтели да таласају.
Ко год подигне главу, већ се издигао изнад ситуације.
Он је добар човек. Њега је лако преварити.
Наша предност је недостижна. Одмах смо побегли.
Koје флексибилан, он искочи.
Ко се са свима слаже, посвађан је са собом.
Ништа људско није ми страно. Нарочито ако је туђе.
Ћутао сам. И на то немам шта да додам.
Сви аргументи су на мојој страни, али то немам чиме да докажем.
Ако вам је то љубимац, зашто га држите на ланцу?
Заиграла је мечка и пред нашим вратима. Код нас је стално весело.
Садили смо тикве с ђаволом. И уродило је плодом.
Кад имате много година, немате много времена.
Средства против старења постојала су и раније. Само су се звала лапот.
Не бих да прејудицирам, али сваки човек ће да умре.
Пружамо комплетне погребне услуге. Укључујући и професионалног убицу.
Завршио је школу живота. Умро је.
О покојнику све најлепше. Али треба издржати до тада.
У почетку нам је ишло као песма. Касније је постало прозаично. Сада се ситуација убрзано драматизује.
На крају ћемо победити. Ми све окренемо на виц.
Наша излазна стратегија је, куд који, мили моји!
Најгоре је иза нас. Ми смо на претпоследњем месту.
Кад нама пукне филм, неће бити хепиенда.
Белешка о аутору
Александар Чотрић рођен је 1966. године у Лозници. Објавио је књиге сатиричних прича: Обележене приче (2006); Приче пред буђење (2007); Причињавање (2011).
Приредио је антологије и зборнике: Раздељак, антологија српског афоризма за децу (2012); Дриблинг духа, зборник афоризама о спорту(2012).
Превођен је на стране језике: енглески, пољски, немачки, француски, словеначки, мађарски, румунски, шпански, македонски, руски, албански, словачки, чешки, шведски, бугарски, русински, италијански, белоруски, португалски, каталонски и арапски језик. Добитник је домаћих и страних награда и признања, међу којима: Радоје Домановић (1993 и 2004); Драгиша Кашиковић (1995); Вибова награда (2003); Јован Хаџи-Костић (2006); Стеван Сремац (2007); ExcellenceAward у Румунији (2007); Златна плакета у Македонији (2009); Златна значка (2008); Златна кацига (2009); Златни беочуг (2009); Ђорђе Фишер (2009); Наџи Наман у Либану (2011); Доситејево перо (2011) и Алеко у Бугарској (2012).
«ТЕШКЕ МИСЛИ», Београд, «Српска реч», 2016.
Трагична историја Србије није шкртарила догађајима који нису дозволили њеном мудром, одважном и веселом народу да ћути. Способност Срба да се смеју својој несрећи, да се односе према себи са хумором и иронијом најупечатљивије је испољена у тако великом феномену културе, као што је српски афоризам. Томе је, такође, допринела повољне политичка клима у бившој Југославији. Аутори афоризама поклањају пажњу и даљој, и ближој прошлости, и ономе што се сваког часа може десити: Неки од најбољих српских афоризама припадају перу једног од најистакнутијих аутора Александру Чотрићу. С великим задовољством читам и преводим сјајне афоризме Александра, мог старог пријатеља, који изврсно уме у неколико речи да разјасни основне противречности нашега времена. Поред многих других ствари, моје интересовање за његово стваралаштво, очигледно, се може објаснити складношћу наших мисли, а и ситуацијом у нашим земљама - Русији и Србији. Сигуран сам да ће читалац по заслузи оценити мудрост и суптилан хумор афоризама Александра Чотрића. Владимир Шојхер Москва, Русија
Већ годинама пратим сатирично стваралаштво Александра Чотрића и сматрам да нема потребе да буде посебно промовисано, јер је заузело своје чврсто место у оштроумној и критичкој српској књижевности. И не само њој. Добило је популарност, захваљујући својој несумњивој вредности, и међу читаоцима у другим земљама. Чотрићева нова збирка афоризама зове се „Тешке мисли“. По чему, питамо се ми, његови читаоци? И одмах се појављује низ одговора; најважнији од њих – због тога што све оно што изазива његово оштро перо је поворка тешких животних чињеница које нас потискују са свих страна – од вере, преко друштва, до политике. А све то Чотрић пародира изузетно тачно и сналажљиво. Из свих тешкоћа Александар Чотрић покушава да нас извуче на чистину помоћу своје ослобађајуће мисли. То су, с једне стране, синтетички закључци које ми зовемо афоризми, а, с друге стране – то је изазов за размишљање који садрже баш ти афоризми. Мени се, понекад, чини да Чотрићев афоризам даје теме за есеје и филозофска размишљања. То га, заправо, чини посебним и разликује га од других српских сатиричних стваралаца.
Ганчо САВОВ Софија, Бугарска ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:   
|
2024 © Књижевна радионица "Кордун"   |