|
|
|
 | Александра Грозданић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Надлајавање
Почиње увече, када све утихне. Тамо, где град стреми да дотакне реку, али га бројне нелогичне препреке дрско одвраћају. На рушевинама живота једне идеологије, створено је индустријско гробље њеног света ― заборављене фабрике, стоваришта, вагони... Сада, прибежиште бескућника свих родова и раса. Тавори паралелно, са пулсирајућим животом центра, кога само зарђале шине, давно напуштене пруге, деле од овог маргинализованог света. Огољено, у својој суровости, прљаво и провокативно, ово одбачено постојање, каткада шаље своје неугледне емисаре, настањене у дотрајалим вагонима, да по сметлиштима сакупљају остатке туђих живота. Понекад, пак, њихови псећи сапатници, у виду разбарушене дружине, подвијених репова, залају својим храпавим гласовима, на шта им узнемирена господа са друге стране, ушушкана на меким јастуцима својих топлих станова, увек, и изнова, одговара. Па тако, и вечерас, мој мали пас има потребу да се супротстави, разулареној, накострешеној булументи, и то срчано чини, премда је, много пута због тога од укућана ућуткиван. Искочивши из своје удобне фотеље, храбро јури ка прозору, главе окренуте у правцу из кога долази лавеж, и одговара оштро, гласно и бескомпромисно, својим пискавим кевтањем, подржан од комшијске клике селектованог порекла. Овај, мешовити хор, сада већ пун самосвести, усклађено наступа са различитих спратова, одговарајући рашчупаним, раштимованим уличним уметницима, преко пруге, који из мрака парирају снажно и дисхармонично. И, акустични дуел се наставља... Вечерња какофонија одзвања нашим крајем, надлајавају се два табора ― робустни басови, са префињеним тенорима и мецосопранима. Невољно присутна, на попришту извођења, злосрећна публика очекује, само, што бржи расплет имагинативног спектакла, и напуштање сцене од стране овог чудног уметничког ансамбла ― састављеног од надахнутог камерног хора и уличних извођача, упорних да истрају у овом безобзирном натпевавању. Али, већ сутра, у јутарњој шетњи, ако се путеви актера из супротстављених табора случајно укрсте, сваки ће од малих, салонских паса, суочен са раскошним вокалним талентом уличног уметника, резигнирано подвити реп и устукнути. Широкауличнa сцена, заузнемиреног солисту, постаће претесна.
|
