О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе









Празнични караван 2024-25
Празнични караван 2023/24













Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Дечји кутак


ШКОЛСКИ РАСПУСТ

Зорка Чордашевић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


 МОЦА

 
Мало буцмаст, благога погледа,
увијек косу чешљао на страну,
сем закрпе на трошном капуту
ниси мог´о да му нађеш ману.
 
Кошуља му увијек чиста била,
и патике које нису Најке –
родбина се с њиме поносила
најстарији био је у мајке.
 
Момо му је право име било,
а из миља звали смо га Моца,
свo га село због тога жалило
што је рано остао без оца.
 
Из школе је право иш´о кући
да би мајци чинио по вољи,
све послове у пољу радио
у разреду ученик најбољи.
 
Другови му на том завидили
па кад год би за то нашли згоду,
ругали се како биједан хода
како не зна с њима пратити моду.
 
Због тога је често тужан био
на одмору није се играо,
често сузе у очима крио,
и рукавом кошуље брисао.
 
Не знам шта је, племенитост нека
из срца му и душе зрачила,
док га друга дјеца презираше
ја сам често с Моцом се дружила.
 
Једног дана док смо ишли кући
сузног ока рек’о ми је Моца:
„Можда и ја носио бих Најке
кад би живог имао свог оца“.




 
 
 

УКРАДЕНО   ДЈЕТИЊСТВО

 
Школски је распуст, ево на прагу
у глави мисли ни мало лаке,
тата се спрема, хоће на море,
ја бих на село код моје баке.
 
А моја мама не воли жеге
она би опет у планине радо,
ја бих код баке на село крен’о
да свирам фрулу и чувам стадо.
 
Већ су ми давно на избор дали
између Алпи, Родоса, Нице,
ја бих код баке у село лијепо
са другом дјецом да хватам свице.
 
Бака ме с врућом погачом чека
а стрина чува слатко од дуња,
стрико ми седла Алата свога
да пољем јашем, јурим ко муња.
 
Ујна  ми штрудлу са маком прави
а ујко купио пецаљку нову,
тамо су моји коријени драги,
сви ми се радују и сви ме зову.
 
А мене нико не пита ништа
шта ја то волим, шта ми је жеља,
доста ми ове туђине хладне –
жељан сам баке и њеног села.
 
Доста ми овог прљавог града
асфалта врелог, трамвајске шкрипе,
ђедовог прага жељна ми душа
зелених поља, мирисне липе.
 
Стално ми пријете ; „Ти још си мали
не може тако , хоћу и нећу“.
Ноћас сам моју сањао баку
на гробу ђеду палимо свијећу.
 
Зашто ми моје дјетињство краду?
Стално се питам и то ме боли,
кад знам да бака жељно ме чека
од свих на свијету, највише воли.
 
Немоћан сад сам, чекати морам.
Молим те бако, стрпи се и ти.
Кад будем велик´  теби ћу доћи,
на селу с тобом заувијек бити.



 
 
 

ШКОЛСКИ РАСПУСТ

 
Из Франкфурта дош’о Воја
школски распуст да проведе,
у Модрану , малом селу
код Војина свога дједе.
Да од буке одмори се,
да промјени боју лицу,
а срећа га подарила
срео Јелу чобаницу.
Свако јутро росу гази
на испашу тјера стадо,
за Франкфуртом и не мари
на селу би ост´о радо.
Школски распуст већ при крају
растанак се ближи с муком,
сад за Јелом плаче Воја,
дједа плаче за унуком.





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2025 © Књижевна радионица "Кордун"