О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


КАТАРИНА САРИЋ КАТУА: РАЗГУЉЕНИ И ГЕРИЛКЕ

Светлана Јанковић Митић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


Катарина Сарић Катyа: Разгуљени & герилке

( Посвећено онима - који боре се и кроз живота обруче се провлаче - Сами!)



Аутор: Светлана Јанковић Митић


 
Немој мене
Само мене немој...
Гуглати
Јер ја сам ти одавно огуглала
испод минираног поља главица лука самоникла
до спечених рожњача огуљена.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -


Немој мене
Само мене немој...
А ни оне друге
другарице моје вјерне друге
Што су им милији ранци и излизани ђонови
И месо отпало кроз колодворе и пруге
ровове повлачења са прве линије:
Извол'те у ВИП- ложе!
Гро - планове
Ви прве мамине и татине...
Тапшите се по раменима...
Наздрављајте шампањима...
Мјеста су вам упражњена...


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -


Ми смо отпале са серијске траке
Ограничена производња - калуп изгубљен
Ми смо ти друже
Брате мој!
Оне из вјечите задње клупе
Герилке
Слободне птице
Ругалице
Које враћају за Рај улазнице...


 
Катарина Сарић: савремена, свевремена, ванвремена, своја, оригинална, као свежа вода са извора од које трну зуби! Она је наш балкански Буковски - толико је провокативна јер не бира превише речи и изразе, а све у жељи да нам укаже на све могуће појаве у свести, менталитету и понашању људи овог краја света.
Сочна је у провокативна када говори и вечитој игри љубави и " љубави" ( читај - секса ради секса), између мушкараца и жена, иритира је кад ОН жели да је "сатка по својој мери". Широк је дијапазон њених тема, па тој њеној употреби сочних израза треба додати критичност, иронију и сарказам кад описује оне који се лактају и грабе све испред себе:


"...и пића и меза
за душмане палача
да омасте брк
за онај силан крк
нама ни за зуб у сласт за част
не остаде.
Идемо одавде роде!"


  Песму "Разгуљени & герилке" сам изабрала јер у њој песникиња на сликовит начин приказује како се у ова наша " нова" времена раслојава женски свет по принципу " ко да више"...морално је накарадно и блатњаво када девојке под разноразним утицајима дођу до закључка да је веома пожељно бити само са онима који су пуни пара и имају добре везе. Не треба им школа, не би да раде, већ је битно само да буду " намонтиране" и лепе! Асоцијација о огледалцету из познате бајке и стих " најљепша која је?", метафорично говори колико зла може бити у њима без обзира на лепоту.
Међутим, посвета која је дата после наслова за оне који се боре са "животним обручима и провлаче се - Сами!", јасно указује колико Катарина цени оне који умеју да се изборе за себе без подршке "спонзора".
Затим се императивом "Немој", обраћа некоме за кога није сигурна да ли може да се носи  са њеном "самониклошћу", самосталношћу...ако може, нека је "разгали", ако не може "нек разгули и утули". Игра речи:
" Само мене немој...
Гуглати
Јер ја сам ти одавно огуглала..."служи јој да у наставку песме укаже на разлику када су у питању женски карактери, жеље и хтења, наравно као производ породичног васпитања, образовања и онога што друштво нуди такво какво је.
 
 
 Стиховима "другарице моје верне друге" ставља до знања да она као личност није усамљена појава, има још оних које "воле ранце и излизане ђонове", које не маре да буду у "првој линији", нити им је стало "за ВИП - ложе и гро - планове. То остављају маминим и татиним размаженим принцезама које воле " да наздрављају шампањима" свесне, да су за њих увек "мјеста упражњена". Порука песникиње на крају песме  је да су она и њој сличне, скројене по некој другој мери:


"Ми смо отпале са серијске траке
Ограничена производња-калуп изгубљен".
Прецизније и без пардона,
Ми смо "герилке
Слободне птице
Ругалице
које враћају за Рај улазнице..."
 
   Можемо закључити да је песникиња, користећи контраст и јаке метафоре успела да дочара два типа апсолутно различитих жена по карактеру и начину опстајања у оваквом свету. На чијој је страни ваша симпатија?
Асоцијација на књигу америчке књижевнице Харпер Ли "Убити птицу ругалицу"  доводи нас у ситуацију избора:
Хоће ли друштво у глобалу наставити да боље прихвата татинине и мамине кћери и синове, или ће "убити" слободну птицу ругалицу, а све због предрасуда и недостатка толеранције за све оне који се разликују, који су "отпали са серијске траке" и довољно су слободни да укажу како " има нешто труло у држави Данској".
 
 




ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2025 © Књижевна радионица "Кордун"