О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања





Поезија
Проза
Празнични караван 2023/24













Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Дечји кутак


ДЕЦА ЗА ПРИЧЕ

Јована Бајагић
детаљ слике: Pixabay
"За децу се пише лоше онда када се пише само за одрасле!"

Истраживач Дуле и његова сестра Зорица
или Како да суботом сазнаш важну ствар
– Знаш ли ти колико је широк загрљај? Ја нарочито то не знам – рече Зорица Дулету.
Дуле је, а то је важно рећи, највећи истраживач у улици. Успео је да одгонетне чак и одакле пет мачака у подруму њихове зграде и шта је песник заправо хтео да каже. Њега су долазили да питају где извире будући Дунав и како се купа киша, где је хлеб најсрећнији, и тако те зврндаве ствари.

Но, и њега је ово питање почело мучити. Зато су, изгледа, Дуле и Зорица спровели своју супернаучну студију о ширини загрљаја. Шта се после збило са студијом и откуд она једна суботе на жутој клупи у парку, то постаје јасно тек када прочитамо заједно „Дневник и статистику“.

Подне.
Превише одговора „Не сећам се колико је широк“.
Гомила намрштених лица.
Седам „Не знам“.
Деда Миле, доктор физичке електронике са четвртог спрата: „Загрљај је широк један хват“. Сазнати шта је хват и где се то купује.
Десетомесечна Нина само пружила руке.
Данило Јанић из петог три покушао да загрли Ваздух. Каже да је врло мекан и да ти руке све клизе, али да не зна колико је широк. Сваки пут другачије. И мање ако је напољу хладно, тада му се не грли ваздух.
Зорица је управо покушала да загрли себе.
Зорица грли мачку која се отима. Каже да јој је загрљај очигледно преширок чим се мигољи. Ја бих рекао да је мачки преузан.
Успели смо да израчунамо да су загрљаји удаљени ,,икс“ лепих речи једни од других. Ширина и даље непозната.
Девојка у жутој хаљини тврди да је загрљај широк онолико колико траје. И када није некако тек тако, него онако.
Једноруки човек са улице: „Недовољно, увек је недовољно широк“. (Зорица да провери колико је недовољно у центиметрима када буду то учили у школи.)
Студент филозофије, подстанар, одговара питањем: „Како звучи лепо?“ (одвести га да чује десетомесечну Нину када каже „мама“).
Мама је убеђена да је загрљај доста широк, јер тата има велики стомак. Или мама, свеједно. Мада тате имају велике стомаке из погрешних разлога.

Субота вече.

Зорица и ја једемо сендвич. Њој се већ доста спава. Испитали смо нешто више од много људи. Мислим да ћемо морати да одустанемо.
– Јеси ли грлио ти некада онако, највише? Да ти ништа није мало, да ти је све таман? Да када загрлиш ту има места за цео свет, али не и за бабину иглу за хеклање? Знаш, онако, кад се збијеш да пуцне, да ти стегне муку, да се усели у све то осмех?
– Ах, откуд ти те ствари, Зорице? – питао сам.
– Не знам. Тако ја осетим када се ми загрлимо. Ми носимо исти број загрљаја.
Нисам обратио пажњу на то до сада. Седимо на жутој клупи. Предлажем да се загрлимо у сврху истраживања.

Закључак.

Загрљај је широк онолико колико ти није важно колико је широк док се чврсто грлиш при брзини ветра од три кугле сладоледа у секунди, а то је баш брзо (јако). И паметније је од свих научника.

Дуле и Зорица пролазе са сладоледима у руци. Лако их је препознати, загрљени су.
– Оставили сте ово на клупици, узмите га – довикује им писац.
– Ма не треба нам више. Не враћамо се на питања са одговорима – каже он.
– Знамо да се загрљаји мере загрљајима.
– А, морамо и да пожуримо, Дуле се управо сетио да нисмо упознали још ниједног ванземаљца, јер нико не зна постоје ли. Очекујемо да ћемо то решити и завршити до уторка, тада крећемо у школу, а нека наша питања тамо не смеју са нама.
И одоше. Само на клупици остала
„(Про)шири загрљаје“ – Најбоља Супернаучна студија светски непризнатих истраживача.
И јесте!

Јована Бајагић, "Деца за приће" Књижевна радионица Кордун, 2016

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"