 | Драгослав Бато Бабић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ЈАВИ СЕ
Јави се и покажи прстом
Које стене да сурвам
И коју линију из дрвореда
Поред реке да искидам
Јави се и покажи прстом
Који мрак да осветлим
А који да појачам
Наслони лице
На далеко невреме
Осетићеш како откуцаји
Уместо муња грме
Јави се и покажи прстом
Да знам да си ту
И којим језиком да причам
И којим језиком да ћутим
Опроштај
Ма дај
Ништа на небу
Што знам
Не могу рећи
Руку ми дај
Никакав траг
Ако дође неки мали облак
Са великим крилима
Шта би тад
Прво ми реци
Како изгледа
Па да се плашим
Ја ипак знати нећу
Иако је мај
И ако није мај
Како буде
Ти не знаш
Шта ја нећу знати
Можда то буде путоказ
Без стрелице и речи
Можда бездан
У који улазим
Окренут небу
И са дна
Каменчиће из детињства
Доносим
Лаку ноћ
Нисам те заборавио
Или нећу те заборавити
Све једно
Не знам
А како би
Хвала за срце
Кад не куца
На. покварен
Часовник личи
ЗАГРЉАЈ
Ја сам ти
Уместо загрљаја
Донео ново јутро
И препуне корпе
Мириса из завичаја
Ветрове топле
Заспале птице
Са руба шумарка
И срећно лице
Једног дечака
Ја сам ти
Са твојим руменилом
Заспао тек у зору
Откинуо прве вишње
Са препуних грана
А у твоје очи
Залутало је
Неколико несташних облака
И настала је
Велика радост и граја
ТИШИНО
Тишино спавам ти
На рубу шуме
Док стаклене перле
Смишљају снове
Зовем те
Са једног облака
Да ти кажем за дубине
И да знаш
Са којим језиком
Причају висине
И колика снага се ваља
Из твог ћутања
И докле твоја моћ допире
Све то са тобом делим
И не боле ме више
Оне празнине а
ЉУБАВНА
На великом брду
Изнад долине
Пуне су корпе
Од неба ведрине
Просуо се
Врх планине
А лептире ветар
Разбацао у висине
Негде на раменима
Руше се мердевине
Што њеним уснама воде
А до првих облака
Дошли смо сновима
И остали заувек у њима
