детаљ слике: КРК Арт дизајн

Валентина Берић – Писац у успону

ТРАЈНИ ТЕСТАМЕНТ О МОЋИ ЉУДСКОГ ДУХА

Илија Шаула 

Први рукопис младе списатељице Валентине Берић приређен за штампу примио сам електронском поштом, и имао сам жељу да га помно прегледам, ишчитам, и дам мишљење о ауторкином првенцу.  Њени радови постали су ми занимљиви од првог момента када сам се са њима сусрео. Било је то пре више од годину дана, када сам и почео ауторкине текстове редовно објављивати на порталу који уређујем.

Валентина је сама одабрала наслов, „И тишине говоре“, што ми је дало још више надахнућа да протумачим њен приређени рукопис за прву књигу. Приче јој одишу емотивношћу и дубоко проживљеном искуству, док њен стил писања говори да је пред нама списатељица која обећава да ће оставити трага у свету књижевности.

Ауторка воли да истражује сложене међуљудске односе, осветљавајући суптилне нијансе љубави, горчину губитака, колективне трагедије, успоне и падове, недосањану наду и суочавања с тешкоћама. Пише на начин који читаоце лако уводи у свет изграђених ликова, омогућавајући им да се саживе, пронађу и осете стварност, првенствено кроз погледе различитих јунака, али и ауторкину медитативност. Њен језик је сликовит, а описи пажљиво исплетени, чиме ауторка изграђује богату и живописну прозу.

Имајући  способност да евоцира емоције и слике које ће створити ехо код читалаца свих генерација, дело показује дубоко разумевање људске природе, а приче често доносе катарзичне тренутке који остављају трајан утисак на читаоца. Деликатно балансира између носталгије за прошлим временима и оптимизма за будућност, истражујући теме које се односе на универзалне људске тежње и осећања.

У својој стваралачкој визији Валентина нам нуди приче које дотичу срж људског искуства. Описујући стварност, осветљавањем кроз лирску ноту освежава и романтизам користећи потпуну слободу у изражавању.

Валентинине приче су пажљиво структуриране, са јасним сижеом: уводом, разрадом и закључком. Посебно морам нагласити присутност прича које су у форми медитативне прозе, где нам износи своја промишљања, осврћући се на време, људе и догађаје, уједињујући уметност, филозофију и књижевност.

Приче су јој довољно динамичне да читаоца држи ангажованим од прве до последње реченице. Кроз употребу дијалога и дескриптивних сцена, успева да створи напетост и дубину, чиме се остварује читалачка присност са текстом.

Реченице су јој богате и сликовите, пружајући читаоцима живописне слике и доживљаје. Способност да користи метафоре и симболе додаје дубину  причама и чини их емоционално снажнијим.

Валентина Берић има препознатљив стил, који се истиче по својој емоционалној дубини, реализму и пажљиво испреплетеном наративу. Њена употреба језика је софистицирана, са јасном пажњом на детаље и нијансе које обогаћују потпун читаочев доживљај.

Психолошки мотиви и утицај егзодуса у прози Валентине Берић

Приче Валентине Берић истражују душевне последице егзодуса, приказујући трагедију народа који је преживео страдање. Пишући о тежини повратка на згаришта и поновном стварању живота достојног човека, открива нам психодраму која се развила унутар ње саме.  Ликови се често суочавају с траумама, падовима и напорима да превладају тешке околности. Један од кључних елемената њених прича јесте суочавање са прошлошћу, као и проналажење снаге за нови почетак.  Дакле, Валентина Берић пише о физичком страдању, емоционалним и психолошким борбама, оних који су били приморани силом и претњама смрћу да напусте своје домове. Ауторкино писање одражава дубоко разумевање људског духа и способности да се преброде најтеже препреке.

Кроз описивање душевних борби ликова, али и себе као приповедача, ауторкино прво књижевно остварење наглашава важност наде, истрајности и љубави, чак и у најтежим тренуцима. Приче тог циклуса су јој „дуг прецима и завет потомцима“, чиме приказује како се из пепела могу створити услови за нови живот и све његове изазове.

Портрет Валентине Берић

Валентина Берић, рођена је у Книну, имала је само десет година када ју је судбина одвела у прогонство током хрватске војне операције „Олуја“ у августу 1995. године. Као дете, нашла се у збегу, прогнана заједно са својим народом. Дечје нежно срце доживело је трауме које су јој оставиле дубок траг у животу. Детињство, обележено игром у породичном гнезду, и испуњено родитељском љубављу, претворило се у тешку муку, да би с временом постало плодно тло за њену уметничку креативност.

Проза Валентине Берић у овој књизи испуњена је највише мотивима из периода детињства, егзодуса, посттрауматског опоравка и борбе за обнову живота. Њене радове објављене на порталу „Књижевна радионица Кордун“ доживео сам као израз њене личне борбе и искуства са снажно израженом емоцијом.

Када је постала високо образована и стасала у зрелу особу, суочила се с повратком на плато свог детињства, где је са породицом покушала обновити живот достојан човека. Успева, али је живот не милује, остаје без најрођенијих. Удружена са божанском силом, прихвата животни изазов, доследна.

Та психодрама, развијена унутар ње, постала је извор из којег црпи инспирацију за главнину свог стваралаштва. Неке од њених прича инспирисане су социолошким приликама и усклађене са борбом за нови почетак, стварајући наративе који учествују у освешћивању читаоца о тежини, али и смислености послератног живота, правди, тежњи ка равноправности, међуљудским односима, сетности, љубавној вези, интригама као неизбежном елементу друштва и моментима који чине живот бољим и лепшим. Ипак, у формирању себе као писца, Валентина Берић  користи највећим делом своја сећања и дубоке емоционалне ожиљке, стварајући прозу богату симболиком и непресушном емоцијом.

Њен стил писања одражава њено истинско разумевање људске душе. Она пише о љубави која издиже, о нади која испуњава, и о отпорности која све преживљава. Њени ликови су веродостојни и дубоко људски, што читаоцима омогућава да се поистовете са њиховим борбама и победама. Њено стваралаштво представља трајни тестамент о моћи људског духа који превлада најтамније тренутке и проналази пут ка светлости.

Увек је било од кључне важности препознати нове нараштаје  књижевне сцене и осветлити њихов рад, а често је занемарен велики труд почетника. Ова млада ауторка је у успону свог стваралаштва, с поносом објављује свој први рукопис, поклањајући га читаоцима и свету књига! Надам се да ће читалачка публика препознати њен таленат и пружити подршку како би остварила своје снове.

Wест Честер, ПА, на Св. Николу љета господњег 2024.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: