 | Горан Вуковић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ЗАКОН МЕЂE
Најсласније уштипке стрина нам је пекла
С пекмезом и бијелим шећером у праху
Узимајте дјецо – ведро би нам рекла
А ми бисмо грабили све у једном даху.
Моје сестре и ја и стричева дјеца
Били смо к'о птићи из једнога јата
Ишли смо у цркву сваког већег свеца
И гајили нешто вредније од злата.
Ал' једног су дана – намрштени оба
Мученици отац и брат му најмлађи
Заклели се Богу на мржњу до гроба
Због два педља земље у крвавој свађи.
И тако је клетва искривљене међе
Међ' кровове братске црту разапела
С рођацима отад виђасмо се р'јеђе
Као да нас дијели неколико села.
Орао је пркос за будућу сјетву
Тежачким је знојем сијана празнина
Да би сутра жели братомрзну клетву
Којом ће да хране нерођеног сина.
А стрина би каткад уштипке испекла
Ширио се мирис преко цијелог села
Узимајте дјецо-знам да би нам рекла
Али није могла - или није смјела.
На дан кад је отац прекрстио руке
И склопио очи к'о анђео бијели
У дворишту нашем процвјеташе булке
А тамо на међи Макови су свели.
Плакао је стрикан попут хладне кише
Натапајуђ' земљу на очевом гробу
Спреман да одступи за педаљ ил 'више
Ал' касно је било за нову диобу.
