О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе















Историја
Наука
Традиција







Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Ризница


АТРАКТИВНИ ГРАДОВИ КАНАДЕ

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн


АТРАКТИВНИ ГРАДОВИ КАНАДЕ 1


Др СИМО ЈЕЛАЧА

ЖИВОПИСНИ ГРАД ПИКТОН


Ако ваша рута води од Торонта до Отаве, отприлике на пола пута је град Белвил, на десној страни аутопута 401. Од Белвила, пут 62 води до мањег града Пиктона, окруженог заливима у близини језера Онтарио. Сам град изгледа пријатно, са пуно различитог цвећа на чистим улицама. Постоје и мали ресторани које вреди посетити.
Само око километар или два од центра града, налази се брдо које се зове Макаулаи Моунтаин Консерватион Ареа, а на врху тог брда је природно језеро. Језеро је окружено ресторанима, са којeg се пружа величанствен поглед на језеро Онтарио и сва околна поља, пуна жита, поврћа, воћњака и винограда.
На петнаестак километара од Пиктона, на његовој источној страни налази се село Милфорд, у коме фармери имају једну веома хуману племениту навику. Своје производе остављају на продају на надзор посетилаца, пролазника, да за себе купе шта им треба, а новац остављају у кутији поред фрижидера. За то време пољопривредници раде на својим њивама и имају поверења у свакога ко тамо наврати. На својим отвореним тезгама, где пласирају своје производе, држе фрижидере и замрзиваче са одмереним и прописно упакованим производима по правим ценама. То је нешто што би требало да постоји свуда у свету. У овим фрижидерима и замрзивачима има млека, сира, јаја, свих врста меса, свега поврћа, па чак и вина. У суседном граду Милфорду постоји добра установа за лечење деце која не ходају, а сви њени посетиоци користе ову племениту привилегију становника Пиктона. То је фантастично.
Пиктон је највећа непрофитна заједница у округу Принц Едвард у југоисточном Онтарију. То је највећа комунална заједница и њено бивше седиште. Сви уметници су независни у свом раду и нису чланови ниједног акционарског друштва. Сваки од њих своје радове продаје или у својој кући или у суседним атељеима. Пиктон се налази на југозападном крају залива Пиктон, залива Квинте, дуж северне обале језера Онтарио. Град је добио име по генералу сер Томасу Пиктону, другом у команди Велингтона у бици код Ватерлоа.
Пиктон се такође налази у једној од најлепших шума Онтарија, погодној за смештај, камповање, за добра вина и одмор. Туристичка индустрија је примарни извор прихода за многе становнике овог подручја, посебно у летњем периоду. Историјски центар Пиkтон нуди широк спектар продавница и услуга. Округ Принца Едварда је углавном пољопривредно подручје. Као такав, обилује млеком и месним производима, воћем и поврћем, а прерада и складиштење производа су веома чисти.
У последњих неколико година многи занатлије и уметници су се доселили на ове просторе и отворили своје атељее. У многим локалним продавницама могу се купити локални уметнички и ручно рађени предмети. Ови производи су почели да играју озбиљнију улогу у локалној економији.

Поред тога, дошло је до умножавања малих винарија у јужној половини округа. Поља за продају, посебно нефункционалне фарме, често се описују као идеалне локације за нове винарије, што значи повећање њихове вредности имовине. Овај крај, окружен водом, окреће главу најбржем растућем имању, винограду. Пиктон, 2008


ЗАЛИВ ФАНДИ


Залив Фaнди, који се налази у источној Канади између Њу Брунсвика и Нове Шкотске, познат је по својим невероватним плимним таласима. Разлике између високог и ниског водостаја су највеће на свету, до максимално 19 метара. Веома популарне знаменитости дуж залива Фaнди су литице и стеновите формације, рт Хопевел, Национални парк Фaнди, Парквеј Фaнди Траил и острво Гранд Манан као природна чуда.
Залив Фaнди је залив на атлантској обали Северне Америке, на североисточном крају залива између канадских провинција Њу Брунсвик и Нова Шкотска. У малом дотиче Сједињене Државе, државу Мејн. Неки извори верују да реч „Фaнди” потиче од француске речи „фенду”, што значи „раздвојити”, док други верују да потиче од португалске „фанда”, што значи „дубоко”.
Национални паркови Њу Брунсвика су вредни откривања њихових прелепих пејзажа, планина и фјордова. Морне Парк је под заштитом Унеска, његове стрме литице, водопади и занимљиве зидне формације исклесане из вода глечера. Већина посетилаца иде на излет бродом како би уживали у пејзажима, али постоје и пешачке стазе и могућности за вожњу кајаком. Зими парк прима много мање посетилаца, али је отворен за ски туре, са сеоским колибама.
Локална традиција је узгој јестиве тамноцрвене морске траве под називом Дулсе. Дулсе је пореклом из северног Атлантика и јужног Пацифика, области где расте између стена, у зони плиме и дубљих вода. Залив Фaнди у Њу Брунсвику је одлична локација за узгој алги, које се затим постављају на стеновите обале да се осуше на сунцу. У Ирској и атлантској Канади обично једу се сирове и природно имају слан укус.
Сваког дана 160 милијарди тона морске воде утиче и издваја се из залива Фанди током плиме циклуса, што је више од комбинованог тока свих светских слатководних река!
Поред националног парка који је под заштитом Унеска, овај залив има музеје и друге историјске знаменитости.
Лоби, дагње, димљени лосос и друга свежа риба су савршени додаци награђиваном вину. Поред традиционалне бербе дивљих боровница и производа од јавора у споју ресторана, кафана и пољопривредних пијаца, имају широк избор свежег воћа и поврћа.
Забавне екотуристичке туре укључују посматрање китова, вожњу кајаком и рафтинг, обилазак паркова, музеја, са другим садржајима, као и смештај широм Фландрије.
Залив Фанди је дугачак 270 км у облику левка подељеног на два дела. Североисточни залив је Кигнекто, а басен Минас је други. Настао је пре милионима година. Када су увале раздвојене, настале су дубоке долине, које су убрзо биле испуњене наносом испраним са земље. Сваког дана када долази плима вода наноси муљ и покрива терен, уносећи богате хранљиве материје, а у свом повратку вода се враћа назад у залив.

МОНКТОН

Подручје познато као Монктон некада је било акадско насеље. Монктон је добио име по британском војнику, генерал-пуковнику Роберту Монктону (1755). Брзи развој града започео је као центар бродоградње, а као град је основан 1855. Нова ера просперитета наступила је са доласком интерколонијалног железничког седишта 1871, претече КНЖ (Канадске националне железнице). Монктон је постао град 23. априла 1890. Грб Монктона илуструје пољопривредну, индустријску и железничку баштину за туристичке атракције. Град Монктон има око 60-70 хиљада становника.
Модеран магични водени парк, највећи у Атлантик Канади, нуди понешто за свакога. Дечја забава има базен од 1/4 хектара. Овај водени парк од 8 хектара је императив за породични одмор. Без обзира на године или ниво способности, свако ће сигурно пронаћи задовољство у овом јединственом отвореном простору.
Магнетик Хилл је најпосећенија природна атракција Канаде, забавно је за све!
Феномен је узрокован ударом воде у заливу Фанди, највећем на свету, који се дешава два пута дневно. Повећани водостај у заливу узрокован је реком Петикодијак која узводно тече у једном таласу, који може бити висок од 30 до 60 цм. Спектакуларно је посматрати брзе и драматичне промене у самој реци. Током осеке често је видљиво успавано речно дно, али у року од сат времена од доласка таласа ниво воде се подиже за око 7,5 метара и испуњава реку до њених обала. Тржница Монктон је најмодернија пијаца у Атлантик Канади, где се излажу свежи производи, пециво, етно кухиња и занатски производи.
Међународни аеродром Монктон има дугу историју од 1920. године, до модерног доба када је нову зграду терминала отворила Њено Величанство Краљица Елизабета.





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2025 © Књижевна радионица "Кордун"