детаљ слике: КРК Арт дизајн

Горан Иванковић о конкурсу на тему „КЊИГА“ Књижевног ЕСНАФ-а

Угодно сам изненађен високом квалитетом ове године. Било ми је задовољство читати радове али исто тако сам имао проблема издвојити најбоље пошто је већина њих одисала високом квалитетом. - Горан Иванковић.

Књига – тај неисцрпни извор знања, емоција и инспирације, вековима представља темељ цивилизације. Она нас води на путовања кроз време и простор, упознаје са различитим културама и перспективама, и подстиче на размишљање и преиспитивање. У свету који се убрзано мења, књига остаје сигурно уточиште, светионик који осветљава пут разумевања и саосећања. Њена моћ је немерљива, а њена важност неупитна.

Управо са идејом да се истакне значај књиге у савременом друштву и подстакне креативно изражавање на ову тему, Књижевни ЕСНАФ је покренуо конкурс под називом "КЊИГА". Овај конкурс је био отворен за све ауторе широм света, пружајући им прилику да својим есејима или прозним радовима поделе своја размишљања, искуства и виђења о књизи. Одзив је био изузетан, што само потврђује универзалну привлачност и значај ове теме.

Сада, када се приближава објављивање победничких радова, имамо част да разговарамо са члановима угледног жирија који је имао тежак задатак да одабере најбоље радове међу мноштвом пристиглих. Њихов рад је био кључан за успех овог конкурса, а њихова стручност и посвећеност гарантују да ће најквалитетнији радови бити препознати и награђени. У овом интервјуу разговарамо са чланом жирија, Гораном Иванковићем.

Књижевни ЕСНАФ - 12.05.2025.
Разговарала: Неда Гаврић
Технички уредио: Илија Шаула

Који су кључни критеријуми које сте користили приликом оцењивања пристиглих радова?

На првом месту је био лични дојам о тексту: оригиналност приче, лепота кориштених реченица и богатство речника. На другом месту је стил и повезаност приче у једну компактну целину са поруком на крају. Трећи критеријум је била граматика. И на крају су била правила конкурса која су елиминисала неколико одличних радова због дужине текста.

Како бисте оценили укупни квалитет пристиглих радова?

Угодно сам изненађен високом квалитетом ове године. Било ми је задовољство читати радове али исто тако сам имао проблема издвојити најбоље пошто је већина њих одисала високом квалитетом.

Шта мислите о тренутном положају књиге у савременом друштву? Да ли се он мења на боље или лошије?

Лично мислим да су услови за писање лошији данас него у прошлости, положај писаца је незавидан. Напросто је немогуће бити професионални писац и живети од пера. Наравно да то указује да се књига данас мање купује него пре педесетак година. Вероватно је то само тренутна непогода која прати економско-политичку кризу у читавом свету. Ако се врати економско благостање седамдесетих, вратиће се и књижевно благостање.

Како бисте описали однос читалаца према књигама данас у поређењу са прошлим деценијама?

То је питање на које ја немам добар одговор, напросто нисам упућен. Лично сматрам да је приступ књигама данас много већи него у прошлости. Електронски формат, интернет и компјутери омогућавају набавку књиге са неколико кликова у различитим форматима. Информација о књигама, путем истих медија а посебно форума типа Књижевног Еснафа Кордун олакшава читаоцима избор и упућује их о збивањима у књижевности.

Суочавамо се са чињеницом да је аутора све више, а све мање оних који посећују сајмове књига.  Шта мислите због чега је то тако?

Да ли је аутора све више? Није. Једино је критеријум вредновања материјала за издавање другачији него седамдесетих нпр. Данас књигу издаје ко има материјалну могућност да финансијски испрати пројекат а књижевни квалитет је у неком другом плану на жалост. Сајам књиге је лепа ствар, као и сваки сајам али сумњам да то има везе са ауторима, много више са просечним буџетом породице у Србији. Слабија посета сајмовима књиге је одраз кризе у друштву и нема везе са бројем аутора.

Да ли мислите да сајмови књига нуде довољно прилика за промоцију аутора, или постоји простор за побољшање?

Немам искуства са сајмовима књига, само једна моја књига је била изложена на сајму.

Да ли  савремена технологија, попут е-књига и аудио књига, мења начин на који људи приступају штампаним књигама?

Апсолутно да. Лично сматрам да је електронско издање књиге велик помак у популаризацији читања књига.

У којем правцу мислите да би се српска књижевност требала кретати у будућности?

Нико не може одредити смер књижевности. Слобода духа испољена у књижевној форми не може бити контролисана. Може доћи до покушаја усмеравања али нас прошлост учи да ни једна репресалија против књижевника није дала добар резултат.

Које би поруке или препоруке упутили ауторима који желе да се такмиче на оваквим конкурсима у будућности?

Прво треба прочитати правила конкурса и својим радом испоштовати правила. Ако вам је рад предугачак, пробајте га скратити да буде у оквирима правила конкурса. Обратити пажњу на правопис и граматику.  

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: