О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


ЈЕДНОСТАВНОСТ ПРЕТВАРА РАД У ДЕЛО

Илија Шаула
детаљ слике: КРК Арт дизајн


Једноставност претвара рад у дело 

(Над збирком песама НАКЛОН Небојше Неце Ђурђевића, Интелекта - Ваљево, 2025.)


 Илија Шаула


Песник Небојша Неца Ђурђевић је једноставан човек, али поезија му је комплексна и то је та магична нит између песника и његовог стваралаштва.Илија Шаула
 


Небојша Неца Ђурђевић припада реду савремених песника. Одликује се искреношћу, а емоције од којих је саткана његова уметничка душа, најлепши су дар за  обрадовати оне које сретне на свом животном путу.  Небојша је себи дозволио да воли пуним срцем, безусловно, читањем његове поезије то се осети и препознаје. Онај ко се нађе у пределима где обитава његово надахнуће биће запљуснут најискренијим стиховима осећајући снагу за властитом потребом да воли нежније и јаче.

Само загрли
да тишина пусти
речи
нерођене …
 
Већ сам навео да је главна тема Ђурђевићеве поезије искреност, у овој књизи с нагласком на љубав.  Коме је та искреност намењена, пре свега тежњи песника када у чежњивим тренуцима хоће да негује и лечи своју песничку душу. Намењена је и страстима које га обузимају и владају над његовим бићем. Занешен утисцима своје прошлости уноси свежину тренуцима који га прожимају и сагорева као доносилац светлости наговештавајући срећу и лепе тренутке. 

Свако слово
 штобуде стих
 део је мали
 сваког гласа
 штога уздах носи
 јак а тих
 
Слободним стихом, рефлексијом мисли и не наметнутом римом ослобађа и испраћа стихове, са свог духовног гумна у пределе свести љубитеља уметности, писане оловком срца. За преношење дубоких емоција и рефлексија користи једноставан, али снажан језик. Користећи метафоре и симболе на најлепши начин помаже читаоцу да се повеже са његовим осећањима.

Уздах је капија у грудима
 кад тихо зашкрипи
 док снови излазе
 мирисом твоје косе
 као маслачак
 под кожу ми доносе…
 чекам кораке
 капи ми
 чело росе
 
Кад је ритам Ђурђевићеве поезије у питању лако је приметити да су му песме мелодичне јер уме да употреби, не увек строго формалну риму, додатно улепшавајући емотивни утисак и дајући природни ток његовим стиховима. Приступачност широј публици из највећег разлога је због ауторове једноставности израза и непресушним емоцијама да воли, стреми, љуби и ствара.

Твоје мисли
 су гомила
 писама што ми
 ветар ситним сатима
 небом доносио
 чекао сам пред вратима
 и кад сам знао
 да ми нећеш доћи …
 
Са радозналошћу сам читао рукопис ове књиге  и читаво време аутор је био ту, присутан, на тренутке магичан, затечен у силиној тежњи да дотакне небо, а оно као да му се измицало, не да би га одбацило већ сачувало у одсуству добра, а у неким песмама небо му се спуста у наручје, у загрљај где срећи нема краја. Песник је свестан да крај ипак постоји, али он га премешта на почетак и тако у круг славећи живот који љубав врти око малог прста и води га кроз нова надања.

Већ се дижеш облацима
 кораке нечујне
 срцем бројим
 брзим откуцајима
 а сјај
 свих злата света
 се претворио
заслепиш
 да не умрем
 очи сам затворио
 
Испуњење Ђурђевићевих жеља огледаће се у приступу његовим радовима од стране читалаца и критике. Препоручујем, ако сте се помирили са собом и постали спремни да се сретнете са песником и упознате га.






ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2025 © Књижевна радионица "Кордун"