|
|
|
 | Жаклина Багаш | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
УЗ „КАПУТ СРЦА“(Над збирком песама НАКЛОН Небојше Неце Ђурђевића, Интелекта - Ваљево, 2025.)
Жаклина Багаш
Небојша Ђурђевић је несвакидашњи пјесник који прави велики распон и разлику између живота у својој дневној стварности и умјетности ријечима. Он је и човјек и пјесник, сав од ријечи и кроз своје пјесме. Избор ријечи којима оплемењује свој стих га издваја као посебног, духовно утиснутог у укупном утиску након читања његове поезије. Такав утисак у ишчитавању умирујуће дјелује на читаоце. Једном је неко рекао: „Разговарај са неким и знаћеш какав је човјек“. Са ријечима се упознајемо и препознајемо сродност или пак емоцију коју пјесник несебично дијели у својим пјесничким цјелинама. Често се замислим читајући његове пјесме... јер, некада ми нечији читав живот проструји жилама, дочара и дозове све анђеле у вјечитој борби са оним мање добрим, не би ли нам макар мало помогао у нашим животним недоумицама. Ђурђевић почиње нову збирку својим „гласним стихом“ најављујући нам буру емоција и стихију која као морска пјена обгрли душу и тражи разумијевање за све оно што је било, и наду у оно што ће бити. Збирка „Наклон“ плијени животом, тече као је сењи слап низ литицу односећи жал, а дарује нам ријечи са поља далеких. „Свитањем које заслепи“ преко „Уздаха пламена“ ... лагано замишљамо пјесника или себе кроз њега, јер наставља се низ пјесама што газе неприхватање а хрле ка висинама које означавају љубав као једину истину! Слоган који каже: „Онај ко је одустао – тај није ни волио!“, казује нам више посредством стихова књиге поезије „Наклон“. Без намјере да ову поезију неутемељено глорификујем кроз моје мишљење о њој, намјера ми је да је ако је могуће икако више приближим срцу њеног читаоца, дарујем је само лијепим ријечима, али немогуће ми је наћи замјерку, јер се ова књига пише животом, без фикције и извјештачених фраза. Њен аутор је неко ко пише не да би се додворио читаоцима већ да их уведе у свој свијет и дијели са њима, страх, бол и срећу... И трон и круну, прстен, провалије, бездан, суноврат, уздизање, ... све је то написано истином, оном којој је Лаж украла одијело и самим тим Небојшин „Капут срца“ у коме ћемо ходати кроз „Јесењу ноћ“, „Недогледом“ кренути „Пут уздаха“ и „Загрлити уздахе“, па „Нека траје“... Насловима пјесама којима ћу завршити ово обраћање вама који са нестрпљењем чекате Ђурђевићеву збирку и додати наравно „Наклон“ за овај скуп ријечи, да буду спас бродоломнику који плови немирним водама до мирне луке!
Новембар 2024. године Једног кишног дана, гледајући како зрак Сунца тражи путању између облака, баш као и ове ријечи, написане онако како пјесникове пјесме само и могу засијати!
|
