О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Колумна


НАРАТИВ - СРЕДСТВО ЗА ПОВЕЗИВАЊЕ, РАЗУМЕВАЊЕ И ЕМПАТИЈУ МЕЂУ ЉУДИМА

Илија Шаула
детаљ слике: КРК Арт дизајн



НАРАТИВ - средство за повезивање, разумевање и емпатију међу људима


Илија Шаула

Наратив, као облик приповедања, није само средство за преношење информација; он је огледало наше душе, одраз наших промишљања, снова, маште, страхова и тежњи. У сваком наративу почива филозофска мисао позивајући нас да преиспитамо властиту егзистенцију. Приче које причамо, било да су наше или туђе, обликују нам идентитет и разумевање света.
Као што извори формирају потоке и реке, тако и наративи обликују наше искуство, стварајући мостове између прошлости, садашњости и будућности. У том току, свака реч постаје каменчић у мозаику наших судбина. Наратив нас подсећа да нисмо изоловани, већ део широког сагледавања живота, где свака прича има своју тежину и значај.
Лирика у наративу додаје слој емоција, омогућавајући нам да осетимо и препознамо природу, нарав једни других, да би били што боље и лепше прихваћени. Када читамо или слушамо приче, не доживљавамо само догађаје; ми проживљавамо емоције, страсти и дилеме ликова. У том процесу, постајемо учесници, а не само посматрачи.
Филозофски, наратив нас позива на самопосматрање. Шта нас покреће? Које су то приче које обликују нашу стварност? У свету преплављеном информацијама, важно је да препознамо тачност и снагу изговорених речии израза, као средства за разумевање себе и других. У том смислу, сваки наратив је позив на дијалог, на размену мисли и осећања, на заједничко трагање за смислом у бескрају нашег тумарања по пространству који нам је Свевишњи наменио.
Наратив игра кључну улогу у стварању књижевности, јер је срж сваког дела које тежи да пренесе људска искуства и емоције. Аутори постижу наративну вештину и сложеност кроз различите технике, као што је одређивање карактера, форме приче и стила писања. Кроз дубоко разумевање људске психе, писци стварају ликове који резонирају с читаоцима, омогућавајући им поистовећење с њиховим судбинама.
Читање је неизоставни део овог процеса. Оно не само да обогаћује наш речник и развија критичко размишљање, већ нас и повезује са разноликим наративима који обликују нашу перцепцију света. Кроз читање, појединци могу доживети различите перспективе, што додатно обогаћује њихове властите наративе.
Усмена комуникација, с друге стране, представља мост између генерација и друштвених слојева. Приче које се преносе с колена на колено стварају заједнички идентитет и културолошко наслеђе. У овом контексту, наратив постаје средство за повезивање, разумевање и емпатију међу људима.
Комбинација писаних и усмених наратива омогућава богатство изражавања које обогаћује књижевност и друштво у целини. Кроз те приче, ствара се дијалог између прошлости и садашњости, подстичући нас на размишљање о будућности. На тај начин, наратив не само да обликује књижевност, већ обликује друштво у целини.





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2025 © Књижевна радионица "Кордун"