 | Зорица Бабурски | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
КАД РАЧУН БУДЕ СВЕДЕН
све је спало с мене,
ко оклоп ко хаљина
и остало оно што је било пре
гола кожа, го човек
тишина
да молитвом и тамјаном,
спирам туђ грех
а шкрта милост и лаж незнана
заклони неба ширину
и оста само пукотина плава
знаних и незнаних зала
живота суштина рђава
где је мој темељ
где моја тврђава
ја другог пута немам
и никоме не могу да кажем
осим себи и хартији
моју мисао заблуду моју
што се скрива
у мраку мене
ту недоумицу
утиснуту у перу
у срцу
што покреће
залеђене зене
А кад рачун буде сведен
кад се сруши
и последњи бедем
кад падне задња капија
нестаће магија,
што буди духове зле
у тишини меканој ко памук
сву муку окачићу
словима о куку
јер све је кренуло
необјашњивим путевима
Питам се
шта је живота суштина
