детаљ слике: КРК Арт дизајн

Светлана Митровић Ћосић: Пробудити љубав, доброту и светло у свима нама

У овом инспиративном разговору представљамо младу и талентовану уметницу Светлану Митровић Ћосић која својим радом, страстима и посвећеношћу инспирише не само децу, већ и све оне који верују у моћ уметности да промени свет. Од раних корака у позоришту и стварања првих песама до великих пројеката који обједињују музику, драму и традицију, она настоји да кроз своја дела пренесе вредности љубави, доброте и емпатије. Њен пут је испуњен жељом да утиче на будуће генерације, а њене идеје и планови за будућност показују да је уметност онај најјачи мост који повезује свет деце и одраслих.

Светлана Митровић - Ћосић

Књижевни ЕСНАФ, 27.06.2025. 
Разговарала: Неда Гаврић
Технички уредио: Илија Шаула

Након компоновања песме „Ближи се, ближи лето“ Десанке Максимовић, затим песме Недељка Попадића „Растанак“ са само 13 година написали сте свој први потпуни ауторски рад, текст и музику на песму „Кад сам била мала“. Шта је за вас значило започети сценски пут у тако младом узрасту?

Почела сам да наступам још са осам година, на почетку су ти наступи били окренути ка извођаштву, певању, глуми и сценском деловању. Почеци су везани за позориште „Добрица Милутиновић“ у Сремској Митровици. Са једанаест година сам први пут компоновала, тада сам схватила да ја нисам само извођач него да желим да изводим сопствена дела. То је био део мог бића, спознала сам да сам то ја. Касније сам писала и тесктове песама заједно са музиком. Стваралаштво сам градила по сегментима да бих тако стигла и до музичких драматизација. Све је то кренуло рано, али ја сам од малих ногу имала потребу да наступам, то је био део моје природе иако сам истовремено била веома повучено дете. Први покушај наступа сам имала са две и по године у студију РТВ Војводине, моје сестре су гостовале у дечјој емисији, а ја сам почињала да певам сваки пут када би редитељ изговорио реч акција.

Какве су вам нове могућности отворене након овог почетног успеха и како је то обликовало ваш приступ компоновању у будућности?

Након компонованих песама у периоду основне школе на „Фестивалу хумора за децу“ у Лазаревцу сам освајала прве награде за композицију. У граду сам учествовала на дечјим манифестацијама у оквиру музичке школе. Од самог почетка сам имала велику подршку диригенткиње хора музичке школе „Петар Кранчевић“ и хора „Вивак“ Тамаре Пајкановић која ме је често бирала за солисту и давала ми прилику да изводим сопствене песме. Захваљујући њој сам и први пут наступала на великој сцени на фестивалу „Златна Пахуља“ у Рожају. Она је била та која је бирала ужи круг солиста да би на крају композитор Ладо Леш одлучио да то будем управо ја. Као дете сам компоновала песме за децу, али се то задржало и до дана данашњег јер и данас компонујем и пишем песме за децу, а можда сам ипак и остала дете.

Како су ваша искуства из позоришта обликовала ваш музички изражај?

Искуства из позоришта су ми у потпуности обликовала музички изражај. Дешавало ми се да добијем коментаре од људи да им се јако допада како певам, да ја истовремено и глумим и певам пошто се цела уживим у песму као у причу. Заиста и волим да певам различите жанрове на различите начине, ја мислим да ми је то природно, али то свакако може имати и везе са позориштем. Уз песму се трансформишем јер ја постајем песма.

Како приступате музичким драматизацијама и који је њихов циљ?

Управо сам у детињству често учествовала у музичко-драмским делима која доста имају везе са музичким драматизацијама, ја сам то живела па се то тако природно стопило са мојом личношћу. Заједно са својом мамом сам осмишљавала сценарија за таква дела, а Тамара Пајкановић је била неко ко нам је отворио врата тог света. Мој приступ музичким драматизацијама је једноставан и искрен, пустим прво да ми се прича сама напише, а на то ме подстичу деца и машта. Битно је само да крене, а онда се то само наставља све до самог заокруживања.

На који начин сте осмислили карактере у својој књизи „Срцеград“? Које особине и авантуре ових ликова сматрате кључним за привлачење пажње деце?

Прва идеја за саму причу Срцеграда је почела тако што сам једно вече за лаку ноћ својој сестричини Мили испричала измишљену причу. Сутрадан сам причу умало заборавила јер сам причала у веома уморном стању, али је сестричина почела да ме подсећа и да ме испитује за више детаља. Захвљаујући њој та музичка драматизација постоји. После сам ту идеју испричала професорки Милени Ђурковић Пантелић на специјалистичким студијама за музичко-сценски израз. Била је одушевљена идејом, посебно што је то био први пут да студент жели да направи музичку драматизацију на основу сопственог ауторског дела. Већина ликова је женско с обзиром на то да смо на студијском програму биле све жене и један мушкарац. Срцеград је град који би сам по себи требало да асоцира на љубав и доброту, а како сам осмислила лик Срца и сви други ликови су се рекла бих, спонтано створили. Теодору, главну јунакињу сам писала за себе јер је задатак био да треба да играм главног лика. У причи је и један негативан лик, а то је чаробњак Франц, он је ту да се прикаже борба добра и зла. У Срцеграду се налази све што треба да има бајка, а поред Срцеграда постоје и други градови који су приказани у виду ликова и карактера. Остали градови су Град Мудрости, Град Душе и Град наде, а мислим да је симболика јасна.

Како је ваше искуство са етно музиком утицало на ваш рад као аутора за децу?

Као мало дете сам често слушала маму како пева изворне песме, ја сам тада више певала и слушала популарну музику и нисам схватала да то њено певање оставља утицај на мене. Касније у средњој музичкој школи „Петар Кранћевић“ сам на часовима етно певања уз професорку Валентину Тадић препознала љубав и дар према тој врсти музике. Пре тога нисам била тога потпуно свесна, тек тада сам кренула да у себи негујем и традиционалне песме. Мислим да је етно музика више имала утицаја на моје музичко стваралаштво за одрасле и на моју ауторску музику, али сам свакако неговање тих песама користила у раду са децом. Деца препознају љубав, ако нешто радимо са љубављу и преносимо им, они то на исти начин прихватају.

У којој мери вам је важно очување етно музике кроз ваш рад?

Етно музика као и неки други жанрови је неодвојиви део мог бића и ја не бих могла да се рашчиним на делове јер сам то све ја. Желим да наставим да певам такву врсту музике, а такође, и када стварам ауторску поп музику провлачим је кроз различите елементе. Оног трена када сам схватила да она постоји у мени желела сам то да делим са другима. Често ме питају да ли више волим да певам етно или ауторску музику, а ја могу да кажем само да све то волим и још много тога. Такође, ја сам аутор музике за песму „Српске виле“ која је етно песма, отпевала сам је на текст Ранка Марковића и тада сам схватила да такву музику могу и да стварам. Продукцију и аранжман је урадио Марко Милановић и осмислио је поједине инструменталне делове.

Које су основне вредности које сматрате важним за преношење кроз своје уметничке радове? Како те вредности могу помоћи деци да расту у емпатичне и одговорне особе у друштву?

Кроз своје стваралаштво делим искреност, приказујем емоције, некада директно, некада индиректно, али мислим да то мора да се осети, а када осећамо пробудићемо и емпатију и алтруизам и све добро што постоји у човеку. Кроз дела за децу трудим се да на веома јасан и једноставан начин представим доброту као нешто кључно, главно и основно, желим да без двоумљења то буде видљиво. Мада, мислим да и у делима за одрасле људи то препознају. Циљ ми је да људи и деца поверују да је заиста оно што је највредније неопипљиво. Љубав ће да победи све!

Какву будућност замишљате за себе као уметницу усмерену на рад са децом? Како видите своју улогу у домену уметности и образовања деце у наредним годинама?

Желела бих да своја дела реализујем кроз различите формате за децу, у виду представа, филмова, прича, музике.  У плану имам  осмишљавање и реализацију неких представа и пројеката, али бих свакако волела и да снимим посебан албум за децу, као и да песме из Срцеграда студијски снимим и објавим. Уживам у креирању креативних садржаја за та мала бића и желим да наставим у том правцу, па у будућности можда и заједно са мојом ћерком Евгенијом.

Какви су ваши планови за будуће пројекте? Да ли већ имате нека нова дела у припреми или идеје које желите да остварите?

Неке планове сам поменула. Желела бих поред наведеног и да снимим албум са ауторским песмама које постоје и тренутно сам у потрази за сталним члановима који би били део мог музичког тима. Са годинама расте жеља да промовишем своју ауторску музику, па је природан овај след догађаја.  Доста планова постоји, а увек је могуће и да се створе нови. Из свих ових планова је настала и жеља да након завршених једних студија поново упишем факултет, тако да тренутно на Факултету савремених уметности веома успешно завршавам другу годину на смеру музичких комуникација. 

Мој циљ је да корачам креативним путевима кроз музичко, драмско и сценско

и да ти путеви пробуде љубав, доброту и светло у свима нама.  

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: