|
|
|
ДАН КАДА ЈЕ РАСПОРЕД ЧАСОВА РЕКАО - НЕ  | Илија Шаула | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Дан када је распоред часова рекао – НЕ
У једној средњој школи, смештеној између кафетерије којасервира егзистенцијализам на пластичном послужавнику и канцеларије психолога који чешће теши наставнике него ђаке, постојала је Она – професорка енглеског језика иненадмашни борац против граматике,која се више мења од распореда часова.
Свако јутро је долазила с торбом пуном књига и оптимизма. И кад би колеге у зборници тихо гунђале гледајући распоред часова, Она би уз благи осмех рекла:„Ма опуштено… живот је леп, а свака оцена само метафора.После контролног следи кафа, а може и чај, а после ђачког есеја – психичко ресетовање.“
Али тога дана, кад се школско звоно огласило четири путауместо три, и нико није био сигуран да ли је завршио четврти час или је аларм огласио крај школске године. Десило се чудо:Табла је сама од себе исписала “Enough is Enough.”
Креда је пала са полице, дневник је замуцао, а PowerPointпрезентација – иначе веома кооперативна – одбила је да се отвори. На екрану је само писало: “error 404: Наставна мотивација - Not found.”
И шта је Она урадила?Узела је белу чоколаду из фиоке (ону “за нужду”), Погледала кроз прозор у непостојеће школско двориште и мирно рекла:„Биће боље. Ако ништа, бар смо живи. А то значи да можемојош један контролни. Или макар још једну епизоду шпанске серије.“
Колеге су је гледале у неверици. А онда су тихо, један поједан, оставили дневнике, скинули се са друштвених мрежа и заједно направили први прави одмор у последњих шест месеци. И сви су, бар на трен, поверовали Да ће после кише стварно синути сунце… или бар распуст.
|