О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Емина Мукић
Ена Вуковић
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Благојевић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Силвана Андрић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Слободан Владушић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Колумна


НЕЗНАЊЕ – МЕТА ЗА МАНИПУЛАЦИЈУ

Илија Шаула
детаљ слике: КРК Арт дизајн - ilijasaula@art


НЕЗНАЊЕ – МЕТА ЗА МАНИПУЛАЦИЈУ


У времену које нас бомбардује информацијама, незнање је постало сумњиво. Посматра се као грешка, као мањак, као нешто што треба хитно поправити. А можда је незнање управо оно што нас чини способним да знамо, јер без те празнине у уму, нема места за нове садржаје. Незнање је необрађени простор ума. Њива пре него што сејачи стигну на њу. У савременом човеку, тај простор је угрожен, запретен менталном плијесни, фрагментима без контекста, подацима без значења. Сазнајни механизам више не зна шта да прихвати, а шта да одбаци. Незнање је изгубило природност и постало  збуњено.
Зато је важно да му се посветимо. Да му вратимо природност. Да га негујемо и одгајамо као дете које још не зна, али уме да научи. Јер само из чистог природног незнања може настати знање које уме одредити смисао.


НЕЗНАЊЕ КАО ОТПОР ИЗМЕЂУ САЗНАЊА И ЗАСИЋЕЊА


Савремени човек не пати од незнања. Он пати од вишка неутемељеног знања. Информација је постала валута, а мишљење роба. У том свету, незнање више није почетак пута, већ грешка у систему. А можда је и последњи простор слободе.


Декарт би рекао: „Мислим, дакле постојим.“ Али шта ако више не мислимо, већ само реагујемо? Ако је мишљење замењено алгоритмом, а постојање статистиком?


Кант нас је учио да је знање увек повезано с искуством, али и с категоријама ума. Данас, искуство је распарчано, а категорије замењене филтерима. Незнање више није простор за учење, већ мета за манипулацију.


Маркс би нас подсетио да знање има класну димензију. Да оно што знамо и оно што не знамо зависи од структура моћи. У том смислу, незнање може бити облик отпора, простор у којем се одбија да се зна оно што је сервирано, да се мисли оно што је дозвољено.


А Ниче? Он би можда рекао да је незнање нужно за стварање новог смисла. Да само онај ко се ослободи „знања“ које је заправо догма, може створити сопствену истину. У том светлу, незнање је снага да би мисли вратила на почетак.


СВЕСНОСТ – НЕПОЗНАТА СИЛА ИЗНАД ЗНАЊА


Можда је време признати да не знамо шта је свесност. Говоримо о њој као о светлу, али не знамо одакле долази. Ако је она изнад мозга, зашто мозак не зна да је слуша? Зашто не упозорава, већ одобрава? Зашто разумевање не спречава зло, већ га понекад рационализује?
У том расколу између свесности и разума, незнање остаје незаштићено. Уместо да буде простор за усвајање добрих принципа, оно се осиромашује, затрпано информацијама, али без светла које их осветљава. Свесност, ако постоји као независна сила, мора бити позвана, прихваћена и препозната. Можда је то задатак новог света, да не тражи више знања, већ виши ниво свесности. Знање без свесности је оружје, а незнање без свесности је пустош. Само заједно могу постати мудрост.


ТЕК КАД ПРИЗНАМО ДА НЕ ЗНАМО – ОТВАРАМО ВРАТА ЗНАЊУ


Незнање није крај знања. Оно је његов почетак. Његова тишина. Његова припрема. У времену које нас учи да знамо све, можда је најдубље сазнање, знати не знати. И остати отворен.





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2026 © Књижевна радионица "Кордун"