детаљ слике: КРК Арт дизајн

НАМЕРНО ПРОМЕЊЕНА ИСТОРИЈА

Проучавајући српско порекло утврдио сам да су западне цивилизације модификовале нашу историју. Посумњао сам да су слично чинили и према Кинезима и ево шта сам нашао. Све што следи писано је према књизи ‘’1421 Година када је Кина открила свет’’, аутора Др Гевина Мензиса

Др Симо Јелача

УВОД

Сви смо у школама учили да је Колумбо открио Америку 1492. године. Лаж. То нам је злонамерно потурена историја, од стране западних цивилизација, које су од свога постојања намеравале да се прикажу водећим у свету. Аутор књиге "1421 Година када је Кина открила свет’’ Др Гeвин Мензис износи низ података према којима су Кинези опловили цео свет 70 година пре Колумба (Колумбус 1451-1506). Др Гевин Мензис је рођен 1937. године у Кини, служио је као морепловац на подморници од 1959. до 1970. године и изучавао открића света. За ради својих открића обишао је 120 земаља, посетио преко 900 музеја и научних библиотека и обишао све светске луке. Иако су се кинески морепловци орјентисали помоћу звезда карте су уцртавали са великом прецизношћу. Др Гевин Мензис је дао исцрпне податке о четири кинеске флоте које су опловиле свет између 1421 и 1423 године и иза себе оставиле прецизне податке о Рту Добре Наде, Атлантику, Антарктику, Арктику, Северној и Јужној Америци, Пацифику, Аустралији и Новом Зеланду. Такође, према мапи венецијанског картографа Зуани Пицигано из 1424. године, Патагонија и Анди били су уцртани читав век пре доласка Европљана. И Антарктика је постојала веома прецизно уцртана на картама читавих четири века пре Европљана, а Источна Африка и Аустралија постојале су на картама три века пре доласка Кука, као што су и Гренланд, Арктик и Пацифик уцртани пре доласка Европљана. Поред ових открића Др Гевин Мензис је открио и постојање метала, хортикултура, животиња и биљака, пренетих широм света. Али из људског памћења намерно су избрисани сви трагови, записи и достигнућа, који су игнорисани и коначно заборављени. Пловећи месецима по пространим океанима тадашњи морепловци су морали познавати процес десалинизације воде, те гајење биљака и животиња у различитим земљама широм света. Према новијим налазима са таквим сазнањима у то доба располагали су само Кинези.

Током раних година петнаестог века неколико кинеских флота извело је веома обимна путовања у циљу истраживања света. Најзначајнија међу њима свакако су путовања 1421-1423. године, када су на пут кренуле четири флоте, а последњи преживели брод вратио се октобра 1423. године. Знања Кинеза у многим доменима предњачила су Европљанима три, четири, па и пет векова. Према томе: Колумбус; де Гама; Магелан и Кук су пловили стопама кинеских морепловаца и служили се копијама њихових мапа.

У западним школама учило се да је Васко де Гама (1469-1525) прешао Индијски океан и открио пут за трговину са Индијом. У историју је ушао као први откривач новога света Кристифор Колумбо ((1451-1506), који је 12 октобра 1492. године угледао земље Бахама. Фердинанд Магелан (1480-1521) следио је Колумбовим путем и приписује му се први пролаз између Атлантика и Пацифика, кроз пролаз који данас носи његово име. Међутим, у то време само је једна нација поседовала научна сазнања, бродове и искуства у пловидби за епохална открића. То је била Кина, која је открила свет давно пре Еврољана. Половином петнаестог века, нажалост, све кинеске мапе су намерно уништене.

Где год су доспевали кинески морепловци оставили су своје трагове у виду порцелана, грнчарија, свиле и флоре и фауне Кине. Уз то на свим континентима су пронађени кинески новчићи и други неизбрисиви трагови њихове напредне цивилизације. Колумбо, Магелан, де Гама, Кук и други током својих пловидби носили су копије кинеских мапа, које су им биле путокази за њихова ''бајаги открића нових светова''.

ИЗ ИСТИНИТЕ ИСТОРИЈЕ КИНЕ

Другог фебруара 1421. године, на кинеску Нову годину, тадашњи владар династије Минг, Зу Ди (Zhu Dieu 1360-1424), звани ''Бог неба'', инагурисао је Забрањени град за своју престоницу. Пријему је присустовало 28 владара из Азије, Зу Ди је син Зу Jуанзанга (Zhu Yuanzhang), првог владара династије Минг. До тада Кина je била под контролом Монгола (1279-1352), када је владао унук Џингис КанаКублаи Кан. Зу Јуанзанг је 1356. године ослободио град Нанђинг, где му је била престоница, а затим је прешао у Беиџинг (тада звани Та-ту) и прогласио га новом престоницом. Зу Ди је са 21-ом годином био војник и командовао армијом, којом се ослободио Монгола. Затим је удвостручио морску флоту, која је имала 3500 пловних објеката. Зу Ди је затим плански поправио Велики кинески зид, тада у дужини од око 5000 км и доградио нових 1400 км. Зна се да су кинески астрономи били познати већ 2000 година пре Зу Диа. Бележили су појаве звезда од 1300. године п.н.е., а знали су и за Халејеву комету још од 240 година п.н.е (којој је име дато касније 1054. године). Зу Ди је инсистирао код својих адмирала да се орјентишу према звездама.

Према томе, Др Гевин Мензис закључује да су Кинези открили Америку пре Колумба. На мапи Пири Реисауцртане су и описане биљке и животиње Новога света. Ту се налазе описи кукуруза, кога Кинези дотле нису познавали. Према тој мапи веома тачно су прецизирана Шетландска острва. Тамо је нађен порцелаин из доба династије Минг. Кинези су још у осмом веку слали експедиције у јужна мора и истраживали Канопус и Јужни пол.

Адмирал Хонг Бао кренуо је са Фокландских острва у потрагу за храном и открио мореуз, који ће се касније назвати Магеланов мореуз, 1519. године по Португалцу Фернанду Магелану. Реално би било да тај мореуз носи име ''Хонг Баоа'', који је први њиме прошао. Магелан је имао мапу Пири Реиса, па је знао за тај пролаз. Кинези су пловили до Антарkтика желећи да прођу испод Круцис Алфа, звезде изнад јужног крста. Тада су Кинези већ имали положај Канопуса и јужног крста (52 степена и 40 минута), што им је била орјентир тачка. То се сада сматра огромним доприносом за људску историју. Тако су, такође, били у позицији да одреде позицију јужног магнетног пола. Пири Реисова мапа приказује Антарктик четиристотине година пре Европљана. У Аустралији је нађен остатак једног Хонг Баовог брода. Хонг Бао и Зоу Мен су продавали кинеску свилу и порцелан. Према томе, историја би требало да се мења, а ови морепловци да добију заслужена места на пиједесталима великих истраживача.

Пренос престонице из Нанђинга у Беиџинг имало је велики значај за династију Минг. Зу Ди је Зенга Хепрогласио комадантом армије. Преселење престонице је почело 1404. године, када је на десетине хиљада сељака форсирано преселио у Беиџинг, а стотине хиљада радника је довођено да раде. Како је сезона гајења жита била краћа у околини Беиџинга и приноси су били мањи, Зу Ди је наредио проширење великог канала, ради довожења жита. Велики канал почет је да се гради још 486. године п.н.е. и дугачак је 1800 км. На том пројекту радило је преко 300 хиљада радника. Канал од Хангзоуа до Беиџинга отворен је за пловидбу 1415. године. Када се јавио проблем недостатка дрвене грађе за градњу Забрањеног града опет је Велики канал кориштен за превоз дрвета, довоженог чак из северног Вијетнама.

Зенг Хе је први пут са својом флотом пловио до Источне Африке 1405. године, којом приликом је у Кину довезао жирафе које је презентирао Зу Диу 16 новембра 1416. године. У Забрањеном граду завршена је резиденција владара 1417. године, а 1420. године завршен је Храм неба.

Зу Ди је због свих својих пројеката стекао бројну опозицију. Забрањени град је градило милион радника и још три и по милиона било их је у припремама и обезбеђењу. Сви радови завршени су 1420. године, а инаугурација је одржана 2 фебруара 1421. године, на Нову кинеску годину. Кинеска флота вратила је после инаугурације све владаре који су присустовали прослави у Хормуз, Аден, Ласа и Дофар у Арабији, Могадишу, Брава, Малинди и Момбасу у Африци, Шри Ланку, Калкуту и Камбаи у Идији, у Јапан, Вијетнам, на Јаву, Суматру, Малагу и Борнео у Јужној Азији и друге градове. Зенг Хе је награђен за успешно командовање са пет флота, које су опловиле Азију, Индију, Африку и Средњи Исток. Трговачки бродови Кине највише су пловили у Јапан, Кореју, Бурму, Вијетнам и Индију, а све по налогу Зи Диа. Године 1407. Зенг Хе је отворио школу страних језика у Нанђингу и 16 најбољих ученика дате школе распоредио на својим бродовима као преводиоце у земљама: Индији, Африци, Арабији, Персији, Свахилију и другим. Зу Ди и Зенг Хе су упошљавали стране картографе. Један од најпознатијих био је Индонежанин Мастер Бентун. Кинези су раширили своју флоту по целом свету, где год су доспевали. У Европу су доспели непосредно после Римског царства.

Спољна политика тадашње Кине није била ни окупаторска ни колонијална, већ отварање трговине међу народима на миран начин. На тај начин Зу Ди је придобио Јапан, Кореју, Вијетнам, Индонезију и све околне земље. Ангажовао је 2180 учених људи на очувању свега познатог, како би се исто сачувало у писаној форми. А како у то доба још нису постојале писаће машине, све је рађено ручно.

Деветог маја 1421. године муња је запалила Забрањени град. Те године Зу Ди је привремено препустио престо своме сину Зу Гаози. Затим је наступила епидемија болести, од које је умрло 174.000 људи. Дванаестог августа 1424. године Зу Ди је изненада умро, а син му је преузео престо и на њему остао свега једну годину, до 1425. године. После Зу Гаозиа на престо долази његов син Зу Зањи, који је живео и владао до 1435. године. Династија Минг наставила је да влада Кином до 1644. године, од када власт преузима династија Кинг.

Кинеска флота носила је жита која су гајили где год су боравили. Бродови су им имали носивост од по 2000 тона. За навигацију им је главни орјентир била звезда Северњача. Познато је да су Кинези изумели компас још у седмом веку нове ере. Бродови су им били опремљени топовима на барут, пошто је барут први пут пронађен у Кини. Зу Диев план је био да цео свет стави под кинеску контролу. Његов главни командант у морепловству био је Зенг Хе. Флоте Зенг Хеа пловиле су 1405-1407; па затим 1409-1411; па 1413; 1417-1419 и 1421-1423. године.

Петог марта 1421. године испловила је огромна кинеска флота у Кинеско Жуто море, под командом Зенг Хеа. Владар династије Минг, Зу Ди наредио је својим адмиралима Зенг Хеу, Зоу Мену, Хонг Баоу, Зоу Вену и Јанг Кингу, да узму неколико хиљада морнара (28.000) и исплове са преко стотину бродова (107) и да народе које буду налазили третирају пријатељски. Прво су се упутили ка југу, орјентишућу се према звезди Поларис. Свакодневно су бележили позиције, координате, места посете, острва, заливе и слично. У кинеској географији позиције нису рачунате од екватора, већ од Северног пола, који је био тачно под 90° географске ширине (алтитуде) и 90° географске дужине (лонгитуде). На тим путовањима открили су: Африку, Индију, Аустралију, Европу и Америку. Кинеска флота остварила је шест великих путовања под руководством адмирала: Зенг Хеа; Хонг Баоа; Зоу Мeна; Зоу Венa и Jанг Кингa. Пре но што је завршио своја путовања 1431. године адмирал Зенг Хе поставио је два камена обелиска, са уписаним свим својим путовањима. Препловили су преко 40.000 миља, а током пловидбе претежно су користили снагу ветра. Пронађено је да су од рта Добре Наде до рта Верде пловили 40 дана, просечном брзином 4,8 чворова. На мапи Пири Реисаиз 1428. године нађени су рт Верде, рт Добре Наде, те Магеланов мореуз, који дели Аргентину од Огњене земље. Та мапа је светска мапа, на којој је уцртан и пут свиле. Кристифер Колумбо је користио ту мапу 1492. године. Ту мапу имао је један шпански морнар, који је пловио на Колумбовим бродовима. Та иста мапа и данас се може видети у Топкапи Сараи Музеју, изнад Босфора, у Истамбулу. Године 1421. када су кренули огромном флотом по свету имали су тада већ 600 година искуства океанске навигације. Већ у седмом веку имали су бродове са непромочивим преградама, и отпорне на пожар. Тих година, 1421-1423. били су спремни против монсунских киша у Индијском акеану и Јужном кинеском мору. На бродовима су имали чак и историчаре који су записивали догађаје. Тако је Ма Хуан оставио целовит документ (Свеукупни преглед океанских обала), публикован 1433. године. Кинези су на бродовима носили жита: пшеницу, соју, просо, кукуруз и пиринач. Од соје су правили сојино млеко, а пиринач су користили неољуштен, који је садржавао витамин Б1 против болести Бери-бери. Жита су држали да проклијају, којом приликом су из клице себи обезбеђивали витамин С против скорбута. За витамин D су користили тофу. Ради обезбеђења меса на бродовима су носили прасиће и керове и гајили зелена поврћа. На бродовима су такође имали довољно жена (конкубина) ради сексуалних потреба морнара. Њих нису сматрали курвама, већ женама потребним за наследства.

Према записима Ма Хуана флота Зенг Хе упловила је у Малагу, у Малезији, где су трговали порцеланом мањајући га за индијски текстил. Од арапских земаља стигли су у Египат, Персију, те у Занзбар. Прва флота Зенг Хеа 1405-1407. године састојала се од 62 брода са 27,800 морнара. На путу за Малагу посетили су Камбоџу и Јаву, а затим Шри Ланку и Калкуту. Трећа експедиција 1409-1411. године, а следећа 1413. године пловила је из Малаге у Бенгал, Малдиве и у Африку. Опловили су и Арабско море, и Персијски залив. И експедиције између 1417 до 1419. године обишле су луке Африке, Арабије, Индије и Азије.

ОТКРИЋА НОВОГА СВЕТА

Три флоте стављене су под команду Хонг Бао, Зоу Мен и адмирала Зоу Вена. Четврта је била под командом Зенг Хе, главним комадантом армије. Флоте Хонг Бао и Зоу Мена пловиле су три недеље од рта Верде до обале Бразила. Ту земљу назвали су Фусанг.

Према томе, Др Гевин Мензис закључује да су Кинези открили Америку пре Колумба. На мапи Пири Реисауцртане су и описане биљке и животиње Новога света. Ту се налазе описи кукуруза, кога Кинези дотле нису познавали. Према тој мапи веома тачно су прецизирана Шетландска острва. Тамо је нађен порцелаин из доба династије Минг. Кинези су још у осмом веку слали експедиције у јужна мора и истраживали Канопус и Јужни пол.

Током шест путовања свим светским морима и океанима, под командама Хонг Бао, Зоу Мена, Зоу Вена и Јанг Квина, мандарински званичник у министарству рата Луи Даксиа наредио је уништење свих писаних докумената, којом приликом су уништени сви трагови њихових путовања и успутних открића. Током доласка у Индију Зенг Хе је потврдио да су Индија и Кина међусобно трговале још од доба династије Танг (618-907 н.е.). Са споменика у паласу Калестиал Спаусу види се да су бродови Зенг Хеа опловили преко 40,000 миља током шест пловидби. Из дијаграма Мао Куна произлази да су бродови Рт Добре наде опловили за три недеље у августу 1421. године и стигли до рта Кеип Верде. За Васка де Гаму требало је 33 дана да преплови исту раздаљину. Зоу Менова флота је пловила уз обалу Бразила, опловили су Фокландска острва и прошли кроз Магеланов мореуз, стигли до Шетландских острва и доспели до Антарктика. Кинески бродови доспели су до Јужне Америке 1421. године, читав век пре Магелана, што је приказано на мапама Пири Реиса, која датира четири стотине година пре доласка Европљана на Антарктик. Од Шетландских острва пловили су до Аустралије, када су изгубили један брод. Када је исти откривен идентификован је помоћу угљеника С14. Хонг Бао и Зао Мен су свој главни циљ остварили открићем Канопуса и Јужног крста. У Аустралији су се сусрели са Абориџинал народом. У Јужну Аустралију доспели су два века пре Абел Тасмана (1603-1659), који је открио острво Тасманиа, које данас носи његово име. Спремајући се за повратак флота Хонг Баоа се сусрела са флотом адмирала Зоу Мена, која је пловила јужном полулоптом око Аустралије у супротном правцу преко Пацифика.

Кинези се помињу и као први истраживачи геолошких налазишта. Минерале су класификовали по групама још у првом веку нове ере. Трагови Кинеза нађени су и у рудницима Новог Јужног Велса, у Аустралији. Ту су експлоатисали злато, сребро, бакар, калај и друге метале, а по свој прилици и уранијум, од чега је велики број морнара умирао на бродовима, услед озрачења.

Минг династија трајала је од 1368 до 1644. године. Где год су пловили трговали су са свилом и порцеланом. Још је Зенг Хеова флота користила парафин за десалинизацију морске воде.

Када је Магелан прошао кроз мореуз поздравили су га краљ и краљица, одевени у кинеску свилу и јели из кинеског порцеланског посуђа, старог преко 50 година. Зоу Мен је ту прошао век пре Магелана. Магелан је нашао, поред свиле и порцелана и кинеске новчиће Зу Диа на Филипинима, које су ту донели трговци Зоу Мена. Кинеске истраживачке флоте вратиле су се у Кину у октобру 1423. године.

ПРВЕ КОЛОНИЈЕ У АМЕРИЦИ

Адмирал Зоу Мен са својом флотом је упловио у јапанске воде, а затим је доспео на пацифичку обалу Северне Америке, садашње Канаде, САД и Панаме. То је било путовање дуго 16.000 миља, са просечном брзином пловидбе од 4,8 чворова. Мапе тих путовања цртао је Немац, географ и астроном Мартин Валдсимилер (1470-1518). Према мапама Валдсимилера утврђено је да је Зао Менова флота боравила у Лос Анђелесу и Сан Франциску. Тамо је нађен кинески средњевековни порцелан са кобалтом и тамном глазуром плаве боје. Тај кобалт потиче из Персије у доба владавине Зи Диа 1368. године. Његова мапа из 1507. године је прва мапа Америке.

Према мапи Валдсимилера Зоу Мeнова флота је стигла у Сан Францисkо и Лос Ангелес. Трагови Кинеза нађени су на kалифорнијској обали. Уласком флоте Зоу Мена у залив Сан Франциско, продужили су пловидбу реком Сакраменто до града Сакраменто. Др Џон Фури, из Националног историјског музеја Северне Калифорније, нашао је остатке брода, са необичним металом сребрнасто-беле боје, по чему је утврђено кинеско порекло датих остатака. Утврђено је да тај метал потиче из 1410. године. Такође је потврђено да и дрво датога брода потиче из југоисточне Кине. Ипак најинтересантније је да је на броду пронађен пиринач, који до тада није био познат у Америци и Африци. Утврђено је, такође, да су Европљани првим доласком у Америку донели болести које су масовно уништиле тамошње Кинезе. Нађено је једно насеље у коме су куће грађене од камена, за које је профессор Оријенталних језика, са Универзитета Берклиа, Калифорнија, Др Џон Фриер потврдио да су без сумње Монголске израде. И тамо су се Кинези женили са локалним женама и остављали своје потомство. Из Калифорније се Зоу Мен упутио ка Мексику, а затим у Кину. У Мексику су између Манзанила и Акапулка нађене олупине кинеских бродова. У Мексику су се Кинези сусрели са цивилизацијом Маја. Евиденције о боравку Кинеза код Маја потичу и из Гватемале. Морнари Тоу Мена су се такође укрштали и са женама Венецуеле, а у Перуу су неки говорили само кинески све до краја деветнаестог века. Налази ДНА показују истоветност код народа Мексика, Панаме, Колумбије, Венецуеле, Перуа и Кине. Пре доласка Европљана Кинези су колонизирали Источну Африку, Аустралију и пацифичку Америку. Кинези су се сусрели и са Ескимима и Норвежанима уз обале Сибира.

Плодови кукуруза, пасуља и бундеве представљали су главну исхрану племена: Олмека; Маја; Толтека; Инка; и Астека, које су Кинези донели у Америку. Након тога дошло је до знатног пораста броја становништва у Мексику. Доласком у пределе Мексика Кинези су нашли цивилизацију стару готово као и они сами. Технике декорација и кориштене боје у Мексику и Кини биле су веома сличне. У обе земље традиционална је црна боја, прављена од пепела костију или пепела кукурузне шапурике. У обе земље и руде су сепарисане на истоветан начин. И огледала су послужила за поређења становништва Централне Америке и Кине. Остала је прича о доласку брода из Азије у Гуадалахару, који је веома срдачно дочекан од стране шефа Корас племена Најарит. У Перуу су нађене кинеске фигурине Назка Фигуринес у бронзи, те поједностављени медаљони и кинеске жад огрлице. Кинески утицај на приобалну Америку био је толики да би се с'правом цео континент могао звати "Кинеска Америка".

Кинези нису само трговали са Америком, они су чак успоставили своје колоније од Калифорније до Перуа. У новије време доказано је да становништво Мексика; Панаме; Колумбије; Венецуеле и Перуа носи кинеске ДНА. Кинези су истражили свет много пре Европљана, па су имали колоније и у Источној Африци и Аустралији, као и широм пацифичке обале Америке. Према томе време је да се светска историја мења из основа. Нађено је, такође, да и Ескими; Козаци и рибари у Норвешкој имају кинески и корејски ДНА. То значи да су Кинески бродови опловили и Сибир. Др Гевин Мензис тврди да су Европљани и Американци игнорисали Кинезе и свесно лажно приписивали Колумбу откриће Америке, а Куку откриће Аустралије. Наводи се да о томе данас постоје подаци у преко хиљаду књига у свету. Ту тврдњу наводи професор Џорџ Ф. Картер. Према томе, Кинези су испитали цео свет 1421-1423 године.

У време док су флоте Зоу Мeна и Хонг Баоа пловиле у правцу југо-запада, од Карибског мора према Јужној Африци, флота Адмирала Зоу Вена узела је правац пловидбе на северо-запад. И када је Зоу Вен опловио Кеип Верде и запловио према Фусангу. Пловили су према Карибима, а затим на север поред Флориде, све док поново нису узели правац у десно у Атлантик, према Азурима. Извесно време боравили су и на Куби. На путу до острва Бимини Адмирал Зоу Вен је изгубио многе бродове, а тиме и хиљаде моранара и њихових конкубина, које је морао искрцати на нека острва. Многе од тих жена породиле су се након искрцавања у местима где се могло преживети. Касније је утврђено да тамошње становништво има ДНА кинеског порекла. То становништво оставило је своја камена обележја у Масачусетсу, у местима Дајтон Роки Тантон Ривер, сличне каменим обележјима у Капе Верде, Матади Фалси Рупуке Бич, Неви Зеланд. Аутор књиге "1421 године кинеског открића света" Др Гeвин Мензис напомиње да би се предео звани ''Њу Ингланд'' требао преименовати у ''Нова Кина''.

ЕКСПЕДИЦИЈА ДО СЕВЕРНОГ ПОЛА

Експедиција Адмирала Зоу Вена, након проласка кроз залеђене воде северног Атлантика, поделила се у две групе. Једна је отишла у правцу Азура, па затим на југ до Капе Верде, ка Индијском океану. Друга ескадрила отпловила је од Њуфоундленда око Гренланда. Тих година, 1421-1423, лета су била топла па је било могуће пловити око Гренланда. Утврђено је да су кинески морепловци стигли до Северног пола, (90 степени географске ширине), Међу истакнутим кинеским морепловцима 1422-1423. године био је и Адмирал Јанг Кинг. Он је пловио у Индијском океану, где је трговао са зачинима. Опловио је и Арапске државе залива Галф. Од њих је узимао злато и слоновачу. Вратио се у Кину септембра 1422. године. Обишао је 17 источно-афричких земаља и Индије. Помиње се да су Кинези пловили Индијским океаном још у време династије Танг (618-917 нове ере).

Када су Португалци први пут стигли у Источну Африку, нашли су краља и краљицу Занзибара обучене у кинеску свилу, који су живели у каменим кућама, декорисане кинеским порцеланом. Још пре три хиљаде година Кинези су правили бронзу и лили метале у калупима. У време династије Кин (221-206 п.н.е.) у Кини је развијено грнчарство и прављење скулптура од теракоте. У време династије Танг (618-907) богати Кинези позлаћивали су своје порцеланско посуђеђе и пили вино из сребром гравираних чаша. Воће су сервирали у чиније од белог жада. Жене су везле одевне предмете свилом и носиле украсе од злата и жада (наруквице, мињђуше, огрлице). Нађени су и трагови конзервирања хране и ротирања плодова на обрадивим земљишним површинама још 305. године п.н.е. Кулминација је свакако доживљена за време Зу Диа, 1421-1423. године, када је кинеска флота опловила читав свет.

Бродови династије Сонг (960-1279) достигли су до Аустралије и трговали са Индијом. Саградили су Велики Кинески зид, чиме су се заштитили од напада непријатеља. И дан данас се по свету сусрећећемо са траговима Кинеза, чак и кроз биљке и животиње, које су донели и оставили их заувек. Од биљног света Кинези су проширили гајење слатког кромпира, шећерне трске, бамбуса, палме, банана, џинџера, кафе, хлебног дрвета и хибискуса, који се данас гаје на Хавајима, у Индији, Азији, Америци и Африци, почев од пре доласка Европљана. Европљани су на језеру Титикака нашли парадајз из Централне и Северне Америке. Магелан је пренео кукуруз из Централне Америке у Европу. У Калифорнији се узгајају Кинеске руже, а у Јужној Америци гаје се кинеске кокошке. На кинеским бродовима нођене су и биљке, које су садили где год су се задржавали, као и животиње које су тамо гајили. Пиринач је главна животна намирница Кинеза. Пиринач је иначе најадаптибилнија биљка у свету. Кинези су гајили врсте пиринча које успевају на великим висинама у планинским пределима, као и на различитим температурама. Пиринач има добар принос, лако се чува и добра је животна намирница. У своје време Кина је била најбоље развијена пољопривредна земља. У Кини наводно постоји изрека за особу која изгуби посао "Да је разбио своју чинију пиринча". За време династије Минг Кина је извозила пиринач у земље Пацифика. Тако је пиринач нађен и у потопљеном броду у Сакраменту. Кукуруз се показао као идеална житарица за гајење у брдским пределима Кине. Имао је дубок корен и добар принос, што га је одржавало од водених бујица. Кина је, такође, била водећи извозник свиле и памука. Памук су Кинези донели из Индије, а затим су га успешно развили код себе. Тако су развили и гајење коконата, који се, такође, много гаји у Индији, Индонезији, Шри Ланки, на Филипинима и у пределима Карибског мора. Банане потичу из Југоисточне Азије, а гаје се и на Хавајима, у Африци и тропским пределима Америке.

Кинеске флоте обишле су све континенте света. Били су на 62 архипелага, са преко 17.000 острва и препловили више десетина хиљада миља. Адмирал Зенг Хе записао је да је био у три хиљаде земаља (већих и мањих). Препловили су Индијски океан, до Источне Африке, око рта Гуд Хоп и Капе Верде, кроз Карибско море до северне Америке и до Арктика, као и до Антарктика, Аустралије, Новог Зеланда и преко Пацифика. И само на Антарктику бродови су морали да плове на супрот ветровима и морским струјама. Непосредно пре велике пловидбе (1421-1423) Зу Ди је освоијо јужно-источну Азију, укључујући Манџурију, Кореју и Јапан. Створили су своје колоније дуж пацифичких обала Северне и Јужне Америке, од Калифорније до Перуа. Населили су Аустралију и Нови Зеланд, као и Источну Африку. Свуда су трговали свилом и порцеланом. Кинеске флоте опловио су све обале света и уцртали карте свих земаља и израчунали унапред сунчева и месечева помрачења. Само око половина бродова Хонг Баоа и Зоу Мана вратили су се у Кину не потопљени. Број људских жртава такође је био велики, преко 9000 само код Зоу Мана. Сматра се да је ¾ флоте изумрло или остало на страним обалама. После свега, на основу историјских истина град Њујорк би се могао звати ''Нови Беиџинг''.

Ти чувени морепловци Кине опловили су рт Добре Наде шездесетшест година пре Диаса, прошли кроз Магеланов мореуз деведесетосам година пре Магелана, открили Аустралију три века пре капетана Кука, Антарктик и Арктик четири века пре Европљана и Америку седамдесет година пре Колумба. Великани тих открића: Зенг Хе; Хонг Бао; Зоу Мен; Зоу Вен и Јанг Кинг, заслужују признања јер су баш они били први и најхрабрији од свих. Ови морепловци заслужују да им имена буду исписана на свим светским пиједесталима најчувенијих морепловаца људске цивуилизације. Они су открили Нови свет. Сви они који су пловили после њих, ма каква открића да су учинили, пловили су њиховим стазама.

И коначно, свим предњим тврдњама иде у прилог и најновија вест у Отава Ситизену, од првог Новембра 2011. године, да је у Јукону ископан поједностављени новчић, стар 340 година, из периода владавине династије Кинг, владара Кангки, која је владала Кином од 1662 до 1722. Године.

Отава, Новембра 2017

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: