|
|
|
 | Александра Грозданић | |
| |
детаљ слике: Tanja Jokić - Art
Свој међу својима Скоро се по комшилуку пронела гласина да извесни капетан, на кровној тераси наше зграде, држи вука. Убрзо је прича о вуку, проширивана фолклорним елементима, а интерпретатори су туђа сведочења бојили личним импресијама о искушењима блиских сусрета са том звери, хиперболишући њену моћ и снагу. Други су, пак, негирали саму окосницу ове фантастичне приче, тврдећи да се, заправо, не ради о вуку, него о обичном псу... Како год било, урбани телали са сва четири улаза зграде, као са четири стране света, овај глас проносили су даље по крају. И убрзо је град брујао, да капетан има вука, који, (додали су и то), ноћу завија као у прерији. Због тога је неопходно да се нешто предузме. Схвативши ово, савесни појединци показали су задивљујући степен друштвене свести, упозоривши, на време, на могуће ширење и предоминацију дивљих звери у градским срединама. А све је потекло, морам с поносом да приметим, од нашег комшилука. Комшилук воли да плете и испреда питорескне приче, и „ништа људско није му страно“, али зато вучје јесте. Њима је првима пало на памет да доведу у питање Плаутову изреку: „Homohominilupus“, јер ако је тако, зашто би овај збуњени злосрећник штрчао међу својима?
|
