детаљ слике: КРК Арт дизајн

Марко Гојачић: Хвала свима који помажу обнову наше парохије

Парох столачки протојереј Марко Гојачић је током вишегодишње службе у Чапљини подигао на виши ниво д‌еловање СПЦО Чапљина, покренуо низ друштвено-корисних акција, укључујући стонотениску лигу, оснивање библиотеке и читаонице, те је био активан учесник у готово свим друштвеним дешавањима града. За његов рад и залагање, 2018. године добио је “Вечерњаков печат” у области међурелигијског дијалога. Уз то, значајно је допринео обнови православног храма у Љубушком, а тренутно се ради на изради монографије о животу Срба у овом граду. Српска православна црквена општина Столац тренутно прикупља донације за обнову храмова, уређење гробаља итд., што је и фокус овог разговора.

У наставку интервјуа сазнаћете више о овој хуманитарној акцији, начину на који можете помоћи, као и о важности очувања културног и верског наслеђа у нашем региону.

Књижевни ЕСНАФ, 02.09.2025.
Разговарала: Неда Гаврић
Технички уредио: Илија Шаула

На који начин можете да приближите људима важност очувања и обнове православних светиња у Стоцу и околини, посебно у времену када се чини да је култура и традиција често запостављена?

На столачку парохију дошао сам пре пола године. Иако сам пре самог доласка био упознат са богатим црквено - историјским наслеђем овога краја, значајем столачког протопрезвитерата за нашу Епархију и историјом страдања нашег народа, тек са мојим доласком у ово место увидео сам важност проучавања и објављивања многобројних докумената, споменика и светишта. Циљ ми је, да уз помоћ људи овог краја, као и релевантних културних делатника, у народу створити свест о богатству наше историје као важног елемента нашег идентитета на овим просторима. У плану су нам детаљније истраживање архивске грађе, објављивање публикација, теренски рад, изложбе, али првествено молитвено – литургијско освећење времена и простора који датира неколико векова уназад.

Које су најтеже препреке с којима се суочавате у прикупљању средстава за обнову храма и гробаља, и како их успевате превазићи, мотивишући људе да подрже ове племените циљеве?

За почетак је важно, као што сам и навео, створити код људи колективну свест о важности обнове како храмова, тако и гробаља, те на тај начин заинтересовати не само потомке, већ и све људе који имају жељу да себе уграде у обнову светиња столачког краја. С обзиром да на парохији столачкој постоје два средњовековна храма, храмови из 19. века, као и многобројна гробља, биће потребно да се уложи много воље и средстава како би ова места заблистала у својој културно – историјској и духовној пуноћи. Очекујемо и помоћ државних институција као и градски власти.

Какав је тренутни одзив локалне заједнице и шире, и на који начин можете инспирасати људе да схвате колико је њихова помоћ важна за очување духовног и културног наслеђа?

Важно је свако допринесе у складу са својим могућностима  и талентима. Свачији труд, у ком год он облику био, може бити дјелић мозаика који заједнички настојимо да изградимо. Повратак на ова места подразумева широк спектар послова, тако да свачији труд може бити од користи. Треба истаћи да овај пројекат није временски ограничен, јер након санације и обнове предстоји осмишљавање на који начин упознати ширу јавност са свим овим културно – историјским вредностима. Након послератног повратка на вековна огњишта народ столачког краја је, сходно могућностима, успео да обнови црквишта и гробља и одржи славе и годишње помене.

Какве поруке желите да пренесете свим људима добре воље који желе да учествују у овом пројекту? Како да схвате да њихова помоћ може бити један од начина да очувају своју веру и идентитет?

Вера није нека статична ствар или питање фолклора, сви треба да схватимо да је она начин живота, начин на који се односимо према другима и свету у којем живимо. То подразумева хришћанску одговорност и према нашем културном наслеђу, који је саставни део нашег идентитета. Највеће историјско благо овог краја јесу наше православне цркве и гробља, средњовековне некрополе стећака, у њиховој порти. Због тога не можемо да раздвојимо веру и историју у српском народу. Наши преци су показали завидан ниво културне и духовне освештености, на нама је да се угледамо на њих и наставимо њиховим стопама.

У времену када се многи удаљавају од традиционалних вредности, како Ви, као свештеник, можете подстаћи младе људе да препознају значај очувања цркава за будуће генерације?

Традиција за нас не представља неко бреме из прошлости, већ је, као што смо и навели, саставни део нашег идентитета. Из историје учимо, она је обликовала нашу нациналну свест, и она је почетна тачка нашег деловања. И ми ћемо бити део традиције, стога је важан печат који ћемо оставити. Млади људи могу да препознају вредност наслеђа које им је остављено и да наставе да га надограђују.Такође је добро да разумеју да је подршка Цркви и очувању светиња чин љубави, солидарности и одговорности према будућим генерацијама

Како видите улогу Цркве у савременом друштву, посебно у друштвима где је српски народ мањина, и на који начин она може бити снага у очувању идентитета и традиције?

Послератна дешавања довела су до тога да се у долини Неретве смањио повратнички број становништва, с једне стране, а с друге стране, Црква је стављена у положај да у таквим околностима буде главни ослонац како у духовном, тако и у културном животу српског народа. Имајући то у виду, Црква је позвана да организује активности које се не тичу само духовног и литургијског живота, већ и друге просвјетне активности и манифестације, које морају да буду прожете духовним начелима и хришћанским вредностима. Због тога је спектар њеног деловања широк – рад са младима, социјално угроженима, сарадња са културним и друштвеним организацијама, међурелигијски дијалог и помирење. Кроз историју, Цркву и народ у долини Неретве су водиле многе значајне личности, попут митрополита Леонтија Радуловића, свештеника Марка Поповића и других који су у једном тешком времену, ни мало лакшем него данас, били носиоци и стуб своме народу, делећи са њим многобројна страдања и патње, те учећи их да је важно да баш у овим крајевима истрају на путу очувања своје вере и цркве, јер су управо они гарант опстанка на овим просторима. Због тога је важно да младе нараштаје учимо и васпитамо да су они ти који сутра треба да оставе нешто будућим генерацијама које долазе, да се труде да својим радом и љубављу према цркви направе многе корисне ствари за своју заједницу без обзира на њену бројност.

Као особа која је током службе у Чапљини добила печат за промицање међурелигијског дијалога, можете ли нам приближити колико је важно изградити мостове разумевања и поштовања међу различитим религијама у нашем региону? Како ти принципи могу допринети миру и заједничком напретку, посебно у местима где су религијске разлике често изазов?

Кроз ових 15 година колико сам на служби у долини Неретве, могу слободно да кажем да је веома важно да се као појединци и црква генерално морамо потрудити да на пољу међурелигијског дијалога дамо свој допринос и тиме успоставимо дијалог са другим верским заједницама, те да на тај начин покушамо да изградимо здраве мостове како би и допринели миру. Градови у којима сам служио и живео јесу управо баш такве средине у којима је важно да будемо отворени и спремни за дијалог са свима, гледајући да нам у сваком тренутку живот буде опредељен за добро, а мислим да нема ничег лошег да једни са другима седнемо и као људи који Богу служе дамо свој мали допринос изградњи бољег амбијента за живот. Заиста су ове средине и градови прави изазов за све верске лидере и мислим да свако може у оквиру својих могућности да направи један мали корак како би послали поруку мира, љубави и међусобног поштовања.

Која је Ваша порука свим људима добре воље да схвате да свака помоћ, ма колико мала била, има дубоко значење и може покренути ланац добрих дела?

„Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља“ – анђелски је поздрав људима у ноћи када се родио Спаситељ. Та добра воља треба да буде покретачки дух свих хришћана. Да се на креативни, творачки замах Бога Створитеља одговори онако како нам је задано – да наставимо да стварамо свет по Божијој мери. Само се доброта и љубав увећавају што се више деле. Одговорни смо за свет у коме живимо, за наслеђе које нам је остављено и за оно што ћемо ми оставити будућим генерацијама. Како је лепо рекао чапљински прота Васо Медан у једном свом писму 1910. године: „ Подизањем храмова ми подижемо лијепе споменике хришћанске љубави, који ће и у познијим вијековима и нашим унуцима сведочити какви смо били Срби и хришћани“, такву свест и ми данас треба да имамо. Не мора свака помоћ бити материјална, довољно је да свако помогне у складу са својим даровима и оном добром вољом да допринесе заједници.

 

Српска православна црквена општина Столац

отворила је нови жиро рачун у UniCredit банци у Стоцу.

Прилози за парохију столачку,

обнову храмова, уређење гробаља итд,

могу се уплатити на следећи број жиро рачуна

3382702257290623

Уплате из иностранства

такође се могу извршити путем овог рачуна,

са следећим инструкцијама за уплату:

IBAN: BA393382702257290623

SWIFT: UNCRBA22

Званична мејл адреса црквене општине је: spcostolac@gmail.com

Хвала свима који помажу обнову наше парохије

Ппарох столачки

протојереј Марко Гојачић

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: