О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Емина Мукић
Ена Вуковић
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Благојевић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Силвана Андрић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Слободан Владушић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Колумна


ПОЛИТИЧКА КОРЕКТНОСТ ИЛИ РЕТОРИЧКИ ТРИК

Илија Шаула
детаљ слике: КРК Арт дизајн - ilijasaula@art


Политичка коректност или реторички трик


Пише: Илија Шаула

 

Од племените идеје до парадокса


Политичка коректност је постала једно од оних појмова који изазивају бурне реакције, за једне је то цивилизацијски напредак, за друге гушење слободе говора.
У својој суштини, политичка коректност је покушај да се језик и јавни дискурс очисте од израза и ставова који вређају или маргинализују одређене друштвене групе. Идеја је племенита: створити простор у којем се свако осећа поштовано и укључено.
Међутим, проблем настаје када се политичка коректност претвори у самоцензуру или када постане оружје за дисквалификацију неистомишљеника. У таквом окружењу, људи почињу да бирају речи не из жеље да буду обазриви, већ из страха да не буду „проказани“.
Тада се јавља парадокс: у покушају да заштитимо слободу и достојанство свих, ограничавамо слободу изражавања.
Питање које остаје отворено јесте, где је граница? Да ли је могуће говорити слободно, а да притом не повредимо туђа осећања? И да ли је друштво спремно да прихвати да слобода говора подразумева и право да чујемо оно што нам се не допада?
Политичка коректност, ако се користи мудро, може бити алат за изградњу толерантнијег друштва. Али ако се претвори у ригидну догму, ризикујемо да изгубимо оно што покушавамо да заштитимо - отворен дијалог.


 

Од политичке коректности ка технолошкој прецизности


Политичка коректност, иако замишљена као алат за изградњу толерантнијег друштва, све чешће се претвара у реторички трик. У рукама политичара она постаје средство за обликовање јавног дискурса тако да се избегну суштинска питања, а масе задрже у оквирима унапред припремљених наратива. Уместо да подстиче отворен дијалог, она често служи као филтер кроз који пролази само оно што је политички исплативо.
У свету у ком технологија преузима све већи део бирократских процеса, можда нас чека ера „технолошке прецизности“ уместо политичке коректности, прецизног, алгоритамског језика који не оставља простор за двосмисленост, али ни за људску топлину. Ако се то догоди, политичка коректност ће вероватно остати само фуснота у историји комуникације, појам који је преживео неколико деценија, али није успео да се прилагоди новим правилима игре.
Ипак, једино што може надживети и политичку коректност и технолошку прецизност јесте искрени дијалог заснован на међусобном уважавању. То је простор у којем се не мери свака реч из страха, већ се бира из поштовања. Без тога, ни најсофистициранији алгоритми, ни најпажљивије биране речи неће моћи да замене оно што чини суштину људске комуникације, спремност да чујемо и будемо саслушани.





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2026 © Књижевна радионица "Кордун"