детаљ слике: КРК Арт дизајн

СЛАВКО ТАНАСИЋ: ЧЕТИРИ СВЕТЛОСТИ КОЈЕ ВОДЕ „СВЕТИОНИК“

У овонедељном разговору, књижевник и председник Светионика Славко Танасић, преноси нам детаље о Удружењу грађана „Светионик“, невладиној организацији основаној у Бањалуци 2021. године, која својим активностима и пројектима тежи очувању културног идентитета, промоцији знања и духовности, као и економском развоју региона. Током овог интервјуа, сазнаћемо како су инспиративне идеје, као што су светлост истине, духовности и слободе, довеле до оснивања ове организације и њених амбициозних циљева. Такође, разговарамо о реализованим пројектима, кључним сарадњама, као и о плановима за будућност „Светионика“ и његових иницијатива. Могло би се рећи да је ово својеврсан приказ упорних и посвећених људи који кроз културу, образовање и заштиту националног идентитета настоје да оставе трага у срцима својих суграђана, али и шире заједнице.

Славко Танасић - председник Удружења грађана ,,Светионик

Књижевни ЕСНАФ 02.10.2025. 

Разговарала: Неда Гаврић
Течнички уредио: Илија Шаула

Можете ли нам рећи више о Удружењу грађана "Светионик"? Шта је инспирисало његово оснивање и који су главни циљеви удружења?

Удружење грађана „Светионик“ са сједиштем у Бањалуци, као невладина организација је основано на Сретење Господње 15.фебруара 2021. године, а оснивање овакве организације инспирисале су четири свијетле идеје: Свјетло мисли о схвтању значаја знања и науке, Свјетло истине о својој историји и својим коријенима, Свјетло духовности о спознаји моралних вриједности и врлина и Свјетло слободе као највећег љуског идеала. Визија „СВЕТИОНИКА“ је да постане велика и значајна организација, која ће помоћи свом народу на побољшању његовог економског и културног развоја. Мисија „СВЕТИОНИКА“ је окупљање честитих и стручних родољуба из цијелог свијета који су спремни помоћи свом народу да оствари своју визију кроз сарадњу, инвестирање и развојне пројекте у разним областима. Главни циљеви удружења  су:

-      окупити и организовати што је могуће већи број родољуба у 23 организационе јединице (Светла) широм свијета,

-      обезбједити реализацију што је могуће више квалитетних пројеката,

-      обезбједити неопходне услове за инвестирање у Босни и херцеговини, користећи расположиве њудске и природне ресурсе и

-      успоставити сарадњу са што већим бројем људи и организација са циљем заједничке реализације пројеката у области културе и образовања.

Који су то пројекти које сте до сада реализовали кроз "Светионик"?

За непуних пет година дјеловања, удружење је реализовало и тренутно реализује неколико веома вриједних пројеката. Наш први велики пројекат било је организовање културно-образовне и привредне манифестације „Саборовање у Крајини Дринић 2022“. У оквиру ове манифестације удржење је донирало око 1000 књига Библиотеци у Дринићу. Такође, књиге су дониране и Манастиру Рмањ у Мартин Броду у оквиру реализације пројекта „Ширимо духовност“. У сарадњи са Планинарско-алпинистичким клубом ПАОК Бања Лука урађена је планинарска стаза „Светло Клековаче“ у дужини од 7500 метара. Одржан је округли сто на тему „Прећутана историја“, стручно предавање „Развојне могућности у Крајини“, те презентовање пројекта „Није кућа на продају“. Покренуто је штампање и издавање часописа „Наш СВЕТИОНИК“. Исте године кренуло се у реализацију пројекта под називом „Има нека тајна веза“ у сарадњи са Фондом за избјегла и расељена лица и за сарадњу са Србима у региону из Новог Сада и Министарством културе Србије. Овим пројектом предвиђена је изградња спомен-обиљежја великом књижевнику и писцу Душку Трифуновићу у општини Брод. У току 2023. и 2024. године реализован је изузетно вриједан књижевно-културни пројекатат штампања и издавање књиге зборник панорама „Змијањски писци Кочићеви сљедбеници“ аутора Видосава Вице Ђурђевића и Грозде Регодић. Овај пројекат подржан је од стране предсједника Републике и Града Бања Лука. Значајно је истаћи да је након објављивања ове књиге одржано за непуних 18 мјесеци 20 промоција широм региона од; Бања Луке, Стричића, Београда, Новог Сада, Сремске Митровице, Рибника, Мркоњић Града, Градишке, Козице, Каћа до Салзбурга. Тренутно се ради на реализацији пројекта штампања и издавања књиге зборник панорама „Ћопићеви сљедбеници“. Веома значајан и велик пројекат реализован је 14. децембра 2024. године под називом Фестивал божићног колача ЧЕСНИЦА 2024. Овај пројекат реализован је у сарадњи са Министарством просвјете и културе Републике Српске, Музејом Републике Српске, Туристичком организацијом Бања Луке и још неколико партнера. Планирана је реализација овог пројекта и ове године уз учешће у још 4 града у Републици Српској: Фоча, Бијељина, Приједор и Гацко.

Како се одвијао процес потписивања споразума са другим организацијама или институцијама? Које су кључне сарадње које сте остварили?

Удружење „Светионик“ је до сада потписало Споразуме о сарадњу са 47 разних организација, институција и партнера. Сарадња је остварена са Министарством просвјете и културе Републике Српске, Министарством културе Републике Србије, Фондом за избјегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, Туристичком организацијом Града Бања лука, Музејом Републике Српске, општинама Петровац Дринић, Брод, Крупа на Уни, Савезом крајишких удружења из Новог Сада, Савезом удружења „Корени“, те многим завичајним удружењима, културно-умјетничким клубовима и привредним друштвима. 

Као аутор, како бисте описали свој књижевни рад? Да ли постоје теме или стилови који вас посебно инспиришу?

Одговор на ово питање можда би се могао наћи у изреци:“Није човјек оно што он мисли о себи, није ни оно што други мисле о њему, човјек је оно што су његова дјела“. За шездесет година дружења са књигама и седам година „активног писања“, резултирали су двије збирке. „Ника“ прича једне бебе - 2021. и „Грмања“ – 2024. Написан, а не објављен роман „Зашто књига – читај?“ – 2018. године и сатира „Тако ти је то мој Петрашине“ – 2022. Припремљени су за штампање Збирка прича и приповјетки „Точак тече у Црно море“ и Збирка пјесама „Бити или не бити пјесник“. Тренутно се пише и при крају је  „Књига о књизи“. Квантитативно то дјелује солидно, а о квалитету ће одлучивати читаоци и књижевни аналитичари. Још увијек би се могло рећи да сам „анонимни писац почетник“ али вјерујем да ћу ускоро изааћи из „књижевне сјенке“ и стећи афирмацију међу писцима. Моја инспирација је љубав према књизи, читању и писању али и завичај, родна груда, Крајина, Уна и Сана, Кочић и Ћопић. Писањем се може спасити од заборава један простор, једно вријеме, неки људи и догађаји који завређују да се ипак за њих зна и да остану у сјећањима будућих генерација. Кажу да су инспирација и очај два покретача за стварање књижевних дјела, па сам једног од покретача „очај“ описао у пјесми „Буди пјесник“, која се налази у збирци за коју вјерујем да ће ускоро бити у рукама читалаца.

БУДИ ПЈЕСНИК

Не буди пјесник у покушају.

Узалуд не чекај, не губи вријеме.

Буди пјесник у очају.

Отклони од себе, те страшне дилеме.

Када те обузме туга, бол и очајање,

тад узми хартију и перо у руке.

Опиши своје животно страдање,

олакшај тако свој јад и муке.

Нека ти очај инспирација буде;

Јер он се подмукло и често јавља.

Погледај око себе, све тужне људе;

Жељне љубави, среће и славља.

Са стихом пробуди изгубљену наду;

Поврати вјеру у боље сутра.

Напиши да спас је у љубави и раду

и да ће сванути срећнија јутра.

Подржи духом и њих и себе.

Нек јуначка срца куцну у грудима;

Учини оно што је до тебе,

помози пјесниче, свим добрим људима.

Шта Вас је подстакло да организујете поетско вече "Пјевај Крајино"? Који су циљеви ове манифестације?

Постоји велика потреба да се из урбане средине, култура пренесе и у рурална подручја. Људи у малим мјестима и селима немају прилику да гледају филмове у биоскопима, позоришне представе, изложбе слика, промоције књижевних дјела и постоји насушна потреба да им се ипак „култура“ донесе на праг и да је могу „конзумирати“. Друго у тим срединама је углавном најезда јефтиних културних садржаја који немају везе са умјетнођћу и културом. Надаље са тог подручја, конкретно Крајине постоји око 200 Кочићевих и Ћопићевих сљедбеника и постоји потреба да се они бар једном гоишње окупе и својим земљацима, пријатељим, познаницима презентују своја прозна и поетска умијећа. Основни циљ књижевно-културне манифестације поетско вече „Пјевај Крајино“ је представити књижевно ствралаштво српских аутора са овог подручја у средини из које су поникли, те ширити и популаризовати овај вид креативног дјеловања, како међу младима тако и онима који се размишљају да ли да уђу у „књижевне воде“.

Можете ли нам открити нешто више о ауторима или песницима који ће учествовати на "Пјевај Крајино"?

Прије свега концепцијски је замишљено да вече буде један колоритни културни коктел у коме ће поред поезије, бити глумачких и музичких наступа. Очекујемо наступе драги нам гостију из партнерских удружења Ранке Срдић Милић из Савеза крајишких удружења и Милана Гутића из „Корена“. Поред афирмисаних змијањских писаца Саве Гуслов Марчета, Вида Вукелића, наступиће и доајен афоризма и поезије Војин Тривуновић. Из Београда нам долазе Ћопићеви сљедбеници: Миланко и Драгица Ковачевић, Винко Ступар и Драгана Мрђа, које ће појачати још два грмечка пера Михајло Орловић и Јован Шекеровић. Своје глумачко и гусларско умијеће показаће нам Вујо Станивук, а прве поетске наступе имаће млада пјесникиња Милкица Марјановић из Дервенте и Рајко Кецман из Босанског Петровца. Нема сумње да ће и аутор овог интервјуа изузетна пјесникиња и амбасодор културе Неда Гаврић у улози водитеља и модератора „украсити“ ово поетско вече у срцу Крајине.

Како видите улогу поезије у очувању културног идентитета и традиције Крајине?

Улога поезије у очувању културног идентитета и традиције не само Крајине већ и простора гдје год живи наш народ је веома важна и због тога треба што је могуће више организовати оваквих и сличних манифестација. Поезија и пјесници су „савјест човјечанства“ и својим дјелоцањем могу учинити много не само на очувању културног идентитета и традиције, већ и шире могу довести до духовног преппорода нашег народа и подизању свијести о томе ко смо, шта смо и одакле смо. Умјетност, култура , књижевноста, а посебно поезија немају граница ни у простору, а ни у срцима и душама људи и на тај начин доприносе да се појединци, а и друштво у цјелини спасе од суноврата у материјалну похлепу, примитивизам и безнађе.

Какве су ваше визије за будућност "Светионика" и његових пројеката? Постоје ли нове иницијативе које бисте желели да покренете?

Рекао сам да је Визија „СВЕТИОНИКА“ да постане велика и значајна организација, која ће помоћи свом народу на побољшању његовог економског и културног развоја. Да би се то постигло мпотребно је реализовати што више оваквих и сличних пројекат. Потребно је укључити што више наших искрених, честитих и стручних родољуба широм свијета да својим знањем и искуством помгну „СВЕТИОНИКУ“. Нама су потребни људски и материјални ресурси. Идеја за пројекате имамо много. Од оснивања библиотека, издавачких подухвата, подстицаја предузетништва и пољопривреде, пројеката из области екологије. ИТ сектора, образовања. Истакао би један изузетно велик и важан пројекат из области заштите права својине Срба у Федерацији Босне и Херцеговине под називом „Није кућа на продају“, који би омогућио спречавање ерозије продаје српске земље и стварање услова за одржив опстанак на вјековним огњиштима.

                          Славко Танасић, књижевник, предсједник УГ Светионик

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: