О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Емина Мукић
Ена Вуковић
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Благојевић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Силвана Андрић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Слободан Владушић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


СВЕТСКИ ПОЗНАТИ ФИЛОЗОФИ

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн


СВЕТСКИ ЗНАМЕНИТИ ФИЛОЗОФИ


СИМО ЈЕЛАЧА

СОКРАТ (469-400. п. н. е.), прослављени грчки филозоф

Сократ је рођен у Атини. Његов отац је био вајар, па је почео да се бави истим послом у младости. Стекао је просечно образовање Атињанина тог времена, које је обухватало: матерњи језик; читање грчких песама; елементе аритметике; геометрију и астрономију. Служио је у војној пешадији и учествовао у неколико ратова, у којима се истицао храброшћу, што је прихваћено са одобравањем.
Средином живота променио је професију, почео је да се бави филозофијом, у којој је касније постао познат. Сократ није отворио сопствену школу, већ је радио као редован учитељ. Посебно се истакао као говорник. Рано, сваког јутра, ишао је у шетњу до пијаце и проводио је цео радни дан са народом. Био је срећан да разговара са свима, са старима и младима, са богатима и сиромашнима. На тај начин је веома добро знао шта свет мисли. За себе је истицао да је његово знање резултат његове свести, па је покушавао да развије сопствену свест и код свих других људи.
Цицерон је за Сократа рекао да је донео филозофију са неба на земљу. Проучавајући астрономију, геометрију, физику и друге науке, схватио је да проучавање научних дисциплина усмерава људе ка бољим међуљудским односима. Године 400. пре нове ере догодио се један инцидент: Сократ је осуђен јер се није молио Богу. Казна је била смрт, отровом. И заиста, последњег дана свог живота, Сократ је разговарао са својим познаницима, а затим, када је дошло време, достојанствено је попио отров који му је дат и умро.

ДЕМОКРИТ (460-370. п. н. е.), грчки филозоф

Демокрит, као и многи други из тог периода, није оставио много писаних трагова о својим активностима. Други су више писали о њему, а Аристотел међу првима. Демокрит је први користио реч атом (на грчком atomon) за невидљиве делове материје. Према Демокриту, универзум се састојао од огромног вакуума са неограниченим бројем атома, који су чинили физички свет. Демокрит је сматрао атоме саставним деловима свега на Земљи, као и планета и звезда. Тврдио је да су атоми непроменљиви, чврсти и невидљиви. Тврдио је да атоми у различитим односима чине стене, биљке и животиње. Након смрти живих организама, њихови атоми постају слободни да формирају друге облике. Такође је тврдио да атоми у различитим стварима постоје у различитим комбинацијама. За течне супстанце је навео да су глатке и да улазе између других атома. Сличне описе је дао и за укусне супстанце и различите боје.
Значај Демокрита је у томе што је био један од првих који је одбацио верска и духовна учења. Чак је описао људску душу као брзопокретне атоме у људском телу. Према њему, након смрти, атоми душе се одвајају и формирају друго биће. Демокрит је сву људску активност приписао покретљивости атома у телу. И иако је модерна наука оповргла многа Демокритова учења, он је остао упамћен као први који је покушао да објасни универзум једноставним физичким и математичким законима. А то је довело до промене мишљења и правилне оријентације ка научним студијама. Демокрит такође заслужује признање у области математике за доказивање да је запремина купе једнака једној трећини запремине цилиндра исте основе и висине, као и за сличне односе са пирамидама и призмама.

ПЛАТОН (427-347. п. н. е.), грчки филозоф

Каже се да је Платон рођен близу Атине или у Атини и да је напустио Атину 399. п. н. е., након погубљења Сократа. После дванаест година, вратио се у Атину и отворио своју Академију 387. п. н. е., која је постала бастион интелектуалних достигнућа. Трајала је до 529. године нове ере (скоро цео миленијум), када ју је Јустинијан затворио по свом наређењу. Неки историчари сматрају Платонову академију првим универзитетом у Европи. У њој су постављени прави принципи учења у областима науке и филозофије, а изнад њеног улаза је писало: „Нека не уђе нико ко игнорише геометрију“. Платонова академија је постала лидер у математици, астрономији, науци и филозофији. Током Платонове младости, Атина је цветала као најдоминантнији културни центар света.
Платоново учење се заснива на тврдњи да је природа, виђена људским оком, истинита. Као и Питагора и Платон, он је фаворизовао науку и рационалну математику, које су представљале универзалне истине. На тај начин, аритметичким прорачунима, могла су се предвидети будућа открића, слично као што су се елементи који још нису били откривени могли предвидети према Мендељејевљевом систему. Платон се данас памти као један од највећих филозофа западне традиције и цивилизације. Његов утицај се осећао у свим академским дисциплинама, у образовању и књижевности, у естетици, па чак и у политичкој мисли, а његов логички приступ науци остаје сведочанство тешко схватљивих идеја.

АРИСТОТЕЛ (384–322. п. н. е.), грчки филозоф

Аристотеловим научним идејама дат је готово божански карактер. Са 17 година, уписао се у Платонову академију 367. п. н. е., а након Платонове смрти 347. п. н. е., напустио је Академију и постао приватни учитељ младог Александра Великог. Године 335. п. н. е., Аристотел је отворио сопствену школу у Атини, названу Лицеј. У то време, Аристотелово размишљање у областима физике и космологије доминирало је у западном свету, што је остало све до времена Галилеја и Њутна. Аристотелово учење заснивало се на тврдњи да се све што постоји састоји од четири елемента: земље, воде, ваздуха и ватре. И Аристотел је прихватио тврдњу да је Земља у центру универзума, са Сунцем, Месецом и планетама које се окрећу око Земље. Сматрао је да се камење, као најтеже, налази у центру Земље, вода, као најлакша, плута на површини Земље, а ваздух, као још лакши, налази се изнад земље и да ватра тежи да се уздигне у висине. Аристотел је такође увео концепт етра, тврдећи да се Месец креће у етру, и ово мишљење је опстало две хиљаде година после њега.
Питагора је потврдио да Земља има сферни облик, а сам Аристотел је приметио да Земљина сенка на Месецу током помрачења Месеца има благо спљоштени (елиптични) облик. У области биологије, Аристотел је први класификовао животиње према њиховом размножавању (рађање живих младунаца или легла из јаја).











ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2026 © Књижевна радионица "Кордун"