детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПРВИ СУСРЕТ

Потражи ме тамо гдје те младу сретох

Пред бијелим здањем у земаљском рају

Ту гдје те често од заборава крадох

Да ти раширене руке вјечну љубав дају

Потражи ме док траје дугог дана ода

И док жарко сунце гријехе одобрава

Љубећи у скуте врхове од голих брда

Па све док не пође уморно да спава

Заведи ме тамо гдје вјетрови не дувају

Док топлим зрацима сунце живот грије

И капи росе к небу радосне се враћају

Љуби ме тамо гдје је души најтоплије

Пронађи ме зором на своме јастуку

Гдје не станују туђе власи заборављене

Њежно додирни моју топлу руку

Или загрли чисти јастук умјесто мене

Ако ме не пронађеш у трагању свом

Мојом неоствареном жељом опхрвана

Ти тада загрли снажно свој пуни дом

Нека те грије сунце неког сусрета давна

КО СИ МЕНИ ТИ, ШТА САМ ТЕБИ ЈА?

Дођеш са свитањем

Трајеш даном

Нестајеш са мраком

Зраци брдски

Топлино низије

Пљуску љетњи

Сунце зимског дана

Последњи цвијете

Прољећњег пупољка

Ласто соколова

Туго мојих младих година

Жељо мојих самоћа и немира

Надо и вјеро

Мојих посртања

Музико мојих ријечи

Саговорниче мојих ћутањa

Прва и посљедња пјесмо

Осунчани хоризонте

Пријатељице из горе

Спасоносна нити

Из лавиринта

Бескраја

Ко си мени ти,

Шта сам теби ја?

ЈАДРАНСКОЈ МУЗИ

..од првог нашег сусрета

у твојим очима видим страст.

Занос је ова наша игра.

Сваки траг пијеска на твоме тијелу,

отисак чежње на уснама,

топли зрак сунца у коси,

ватру шири међу нама.

Плави Јадран у оку цаклом,

сјенку ноћи превија у кољенима,

а љепоту живота рађа у твом кораку.

Таласима нас воде омамљена срца.

Не буди ме док сањам.

Пусти ме да гледам твојим очима.

Пусти ме да ходам твојим кораком.

СЈЕНКА НА ЈАСТУКУ

На јастуку пада зрак

Уличне свјетиљке што сву ноћ сија

У соби сама тама..

Дежурни свитац око прозора се увија

Зрикавац и ја гласно га бодримо

Вече пузи, миле његови минути

Испијен, без сна..

Чекам први јутарњи зрак, жути

Сати се залете, уморе се, казаљка се укрути

Промили, на зору још један минут наслути

А мрави журе, све неки жути

Свраб тијела на добро не слути

Капљица зноја кане..

Кап прелије се ко из пуне чаше

На јастуку гдје би сјенка

У дубок сан утонуо је траг љубави, наше

Буди га свјежи мушки зов

Што се надноси над љепотом ноћи

Но, вријеме не попушта, није то такав ков

Остани на јастуку с трагом у самоћи

МИРИСНА РУЖА

На кошуљи траг твога парфема

Низ врат се сливају немирне капи

Задиркујем те, измишљам разлоге да дишем

Показујем ти заборављене стазе на мапи

..Радо бих уз Дунав запловио

На незнаној лађи и капетан био

У Бечу бих присато да на обали попијем

Наискап, љубав, да се ка' од вина опијем

Ноћ, у неповрат одлази дан

Умиру кратки његови сати

Замичеш низ дуга поља, нестаје сан

За мене сјутра, мирисна ружа неће ни знати

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: