детаљ слике: КРК Арт дизајн

Дијалог са аутором

Илија Шаула 

Када отворим књигу, као да откључавам врата тајне собе. Није ме страх да ћу се срести са сенкама прошлости, јер знам да ме у њој чека аутор као живи саговорник. Његове речи су искре које буде моју радозналост. У том тренутку јавља ми се потреба за дијалогом, тихим разговором у ком се рађа истина.

За мене је читање сусрет два унутрашња света. Читалац уноси у књигу своје искуство, сумње и наде, а аутор своје визије, истине и импресије. У том сусрету настаје трећи свет – свет дијалога, где се истина не узима здраво за готово, већ се рађа кроз размену мисли на тој позорници на којој се одиграва драма. Док читам, нисам пасивни посматрач, могу паралелно замишљати да сам режисер који поставља сцену, осветљава ликове, тумачи промишљања тражећи смисао у сваком покрету. Аутор ми нуди своје реченице као актере, а ја им дајем нове улоге. Његова идеја постаје моја реплика, моје питање и мој одговор. Тако долази до паралелног дискурса – одвојених али међусобно повезаних мишљења.

Свака књига нуди пут ка истини, јер истина је трагање које обликује нашу свест. На тај начин књига постаје путоказ. Читалац, онај који трага, преиспитује и гради мостове између речи и сопственог искуства.

Читање је за мене и духовни чин. У тренутку када уђем у дијалог са аутором, ја разговарам са временом које више не постоји, са искуством које није моје, са душом која је можда упозната са мојом кармом. Ипак, у том сусрету нема смрти, само живот, јер мисао почиње  клијати у свести читаоца.

Дијалог са аутором је молитва без олтара, медитација без мантре. То је разговор у тишини, где свака мисао постаје огледало у ком видим себе. Аутор ме подстиче да мислим дубље, и ослушкујем сопствену унутрашњу музику. Инспирација која се рађа из тог сусрета је као скривени извор реке. Једна кап речи постаје поток мисли, а поток се претвара у реку текста. Тако есеј који проистекне из тог тока, нови је живот  из семена дијалога.

Истину ми је тешко замислити као соло песму, то је за мене хор у којем се укрштају различити гласови. Дијалог са аутором је управо то – сусрет два гласа који се не морају слагати, али се морају чути.

Разумевање и схватање прочитаног говори нам да сваки читалац уноси своје искуство у тумачење текста. Моје искуство је боја која је обојила ауторове речи. Његова истина постаје моје питање, моја сумња постаје његов одговор. У том кружном кретању истина није статична, већ жива, као пламен чије се наличје непрестано мења.

Култура се гради управо кроз тај хор. Када више читалаца уђе у дијалог са истим аутором, настаје заједница која дели искуство. То је хор у којем сваки глас има своју боју, али сви заједно граде склад звука, односно симфонију спремну за извођење у сваком аудиторијуму.

Дијалог са аутором је поред узвишене идеје и конкретна пракса. Тако читање и писање постају два лица истог процеса: једно пита, друго одговара, а истина се рађа у њиховом сусрету. Може се тумачити и као  тројединство: научно – као когнитивна интеракција, духовно – као унутрашњи разговор, филозофско – као трагање за истином.

Дијалог је позив читаоцу да буде активан учесник у култури, а не пасивни прималац, а  позив писцу да пише као да разговара са будућим читаоцем. И позив свима да читање и писање схвате као живи процес који нас мења.

Свака књига представља једна врата. Када их отворим, улазим у разговор који ме преображава. Аутор ми даје своје речи, ја му враћам своје мисли. У том сусрету нестаје граница између њега и мене – остаје само дијалог, живи пламен који гори у култури и оставља трајни траг.

Београд – 11/01/26

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: